Humanitarni centar ili ruska vojna baza

Budući Regionalni humanitarni centar u Nišu koji Srbija otvara zajedno sa ruskim ministarstvom za vanredne situacije i za stručnu, a kamoli za najširu, javnost još uvek je obavijen velom tajne.

Vlada, naime, nije dala jasan odgovor na pitanje hoće li se taj centar baviti samo civilno-humanitarnim aktivnostima, kao što su gašenje požara, saniranje posledica zemljotresa i drugih elementarnih katastrofa ili bi, bude li zatrebalo, on mogao da razvije i vojnu komponentu i pretvori se u rusku vojnu bazu u Srbiji.

Analitičari u Srbiji ukazuju na to da javnosti nije pruženo dovoljno informacija i detalja o saradnji Rusije i Srbije i preko Centra u Nišu, ali nisu jedinstveni u proceni da li će taj centar biti koncipiran tako da u datom trenutku, ako se oceni da to okolnosti nalažu, može profunkcionisati i kao vojni poligon.

Treba da se skine veo tajni i da se javno kaže koji su ciljevi i zadaci tog centra u Nišu, upozorava Ninoslav Krstić, penzionisani general Vojske Jugoslavije. A upitan da li Rusija u zadatke civilne odbrane i zaštite koje će ovaj centar obavljati ima nameru da ubroji i eventualnu antiteroritičku borbu, kao i zaštitu gasovoda i naftovoda Južni tok, kaže Krstić:

„Pretpostavljam da je tako nešto u pitanju. Naime, pre dve-tri godine održan je sastanak NATO pakta, u vreme kad je Ukrajina „zavrnula“ gas, zbog čega on nije mogao da dodje do potrošača u zapadnim zemljama. Tada su oni doneli zaključak da bi gas trebalo obezbedjivati od izvorišta do korisnika. Pretpostavljam, s obzirom da treba da se gradi Južni tok, da je Rusija imala u vidu tu činjenicu i da ona želi da svoje gasovode obezbedjuje i na drugim teritorijama.“

Kad je reč o civilnoj odbrani i civilnoj zaštiti, naš sagovornik podseća da ona obuhvata odbranu od prirodnih nepogoda i katastrofa, ali da u taj okvir spada i borba protiv terorizma.

„Ako je to sveobuhvatno, onda to podrazumeva specijalno obučene jedinice – i za gašenje požara, i za izvlačenje ljudi iz zemljotresa i poplava, ali i za antiterorističke akcije. Da li je to predvidjeno sporazumom izmedju Rusije i Srbije, ja to ne znam, ali kao čovek koji se bavio tim poslovaima znam šta sve oni obuhvataju i šta bi sve u tom smislu trebalo da bude na tom poligonu, na toj bazi ili u njenoj okolini“, ukazuje Krstić.

Ministarstvo neobičnog mandata

Rusija je još ranije povukla svoje snage sa Balkana i uprkos mnogim spekulacijama, ne bih rekao da postoji tendencija da ona preko Centra u Nišu, uz civilnu razvija i potencijalnu vojnu komponentu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Danijel Šunter, predsednik Evroatlantske inicijative.

„Na osnovu ovoga što se dešava stvarno je teško govoriti o nekakvoj vojnoj bazi u Nišu jer bi tako nešto bilo mnogo skupocenije i kompleksnije. Povrh svega, Rusi ovde u regionu više nisu vojno prisutni. Koliko je meni poznato, Rusija u tom pravcu ovde nije pokazivala nikakve ambicije. Vojna saradnja Rusije i Srbije više je nego simbolična. Ona se do sada svodila isključivo i striktno na komercijalne aranžmane – u pitanju je remont aviona i helikoptera, ali u smislu saradnje dve vojske, Rusija tu praktično ništa ne radi. Srbija mnogo više sarađuje sa državama u regionu i sa zemljama-članicama NATO, pogotovo sa Norveškom ili u poslednje vreme sa Mađarskom, Slovačkom i Španijom u mirovnim kontingentima u Libanu i na Kipru. Dakle, sa Rusijom se u tom smislu apsolutno ništa ne dešava“, uverava Šunter.

U ovom kontekstu, ističe Jelena Milić, direktorka Centra za evro-atlantske studije, treba podsetiti na rusko ministarstvo za vanredne situacije koje će razvijati aktivnosti u niškom humanitarnom centru ima neobičnu, gotovo volšebnu strukturu, opremu i logistiku.

Sagovornica Radija Slobodna Evropa podseća da to ministarstvo pod upravom Sergeja Šojgua „ima vrlo neobičan mandat, da je opremljeno i naoružano bolje nego vojske nekih manjih zemalja. A činjenica da to ministarstvo koje ima vojno ustrojstvo deluje van granica zemlje dovoljna je da čoveka uputi da razmotri šta će se u niškom centru zapravo odvijati.“

Čak i da je u pitanju samo avio-podrška u situacijama humanitarnih katastrofa, kaže naša sagovornica, čovek se pita zašto se ona dobija iz zemlje koja je stotinama kilometara daleko i onda pomišlja da je tu, ipak, po sredi nešto drugo.

„Rusija već nekoliko godina ne uspeva da spreči ni ogromne požare na sopstvenoj teritoriji. Pre samo mesec dana predsednik Medvedev je žestoko iskritikovao državu zbog katastrofalnog stanja avio-saobraćaja. Dakle, Rusija nema kredencije da se na sopstvenom tlu bori i odupire prirodnim katastrofama i drugim nesrećama, a onda dolazi u Srbiju – i to na lokaciju koja je blizu Kosova i potencijalne trase gasovoda i naftovoda“, upozorava Jelena Milić.