Godišnjici srebreničkog genocida u Potočarima, ne prisustvuje niko od srpskih državnih čelnika, a taj datum se ni ove godine u Srbiji zvanično ne obeležava, na bilo koji način. Zbog toga, deo liberalne opozicije i stručnjaci koji tu oblast prate, smatraju da je odnos Beograda prema genocidu u Srebrenici češće iznuđen nego iskren, što ostavlja prostor da svoje stavove nesmetano iznose oni koji genocid otvoreno negiraju.
11. jul, sudeći po aktivnostima i izjavama zvaničnika, u Srbiji je dan kao i bilo koji drugi. U Potočare nije otišao niko od predstavika države, niti se o onome što se 16 godina ranije tamo dogodilo uopšte govorilo.
Izostalo je i objašnjenje zašto su, u danu u kom su u Potočare došli zvaničnici iz regiona, ovdašnji državnici imali druge obaveze. Jedino pominjanje tog teškog zločina, moglo se čuti dan ranije, u govoru predsednika Borisa Tadića na kongresu omladine njegove Demokratske stranke, u kom je pozvao da svi počinioci zločina budu kažnjeni kako bi se sa naroda skinula krivica.
„To je dan kada posvećujući pažnju i poštovanje nevinim srebreničkim žrtvama, mislimo i na sve ostale žrtve. Kao što i drugih dana, kada su u pitanju, na primer, žrtve u Bratuncu, Ovčari ili na bilo kom drugom mestu, treba misliti ne samo na te žrtve, nego i na sve druge žrtve, pripadnike drugih naroda.“
Odnos zvaničnika prema 11. julu, oštro je kritikovao deo političke opozicije. Lider Socijal-demokratske unije, stranke poznate po zalaganju za suočavanje sa prošlošću u cilju regionalnog pomirenja, Žarko Korać, saopštio je da su predstavnici državnih organa izabrali da se prave da komemoracije nema. Istovremeno su, dodaje Korać, u javnosti sve glasniji oni koji brane glavnooptuženog za srebrenički genocid, Ratka Mladića.
Tome u prilog govori i inicijativa dva desničarska pokreta, da se godišnjica masakra u Srebrenici obeležava kao dan oslobođenja tog grada, što iako je danima najavljivano, niko nije pokušao da spreči.
Sve to i pravnika Milana Antonijevića iz organizacije JUKOM, koja se bavi ljudskim pravima, navodi na zaključak da, iako je bilo pozitivnih koraka, u odnosu Beograda prema Srebrenici nije urađeno dovoljno. On podseća da i iz presude Međunarodnog suda pravde o Srebrenici, proizilaze prilično jasne obaveze o kontinuiranom radu na odnosu prema tom zločinu.
„Srbija nije učinila dovoljno, samim tim što vi nemate predstavnika države u Potočarima, pokazuje sa da još uvek nije zrela ta ideja da je sve ono što je neophodno činiti, ne samo na osnovu te presude, već na osnovu jedne moralne odgovornosti onih koji vode državu danas, da se na tome ne radi dovoljno. Vi imate ogroman broj žrtava, imate utvrđenu odgovornost počinilaca, imate one koji se nalaze pred Haškim tribunalom zbog svega što su učinili u Srebrenici i država mora imati jedan pro-aktivniji pristup i imati na umu da samo donošenje Deklaracije nije dovoljno, već da je potrebno otvoreno govoriti o onome što se dešavalo u Srebrenici. U Srbiji se mora obeležavati 11. jul. To je jedna moralna odgovornost. Ne vraćam se samo na presudu MSP-a, već na to da svako ko vodi državu, a ne želi da se takvo nešto ponovi, mora na jedan adekvatan način ukazivati na ono što se desilo tog 11. jula.“, rekao je Antonijević.
Prebacivanje loptice
Srbija je do sada učinila dva koraka koja su ocenjena naročito pozitivno – hapšenje Ratka Mladića i usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici u Skupštini Srbije. Ipak, izvršni direktor Građanskih inicijativa, Miljenko Dereta, smatra da su potezi koje Beograd čini, uglavnom iznuđeni.
Takav stav objašnjava upravo Deklaracijom o Srebrenici, u kojoj se reč genocid ne pominje, iako je masovno ubijanje srebreničkih Bošnjaka, upravo tako definisano u presudama Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala.
„Stav da je to genocid i da je to nešto što je učinjeno, ne od strane ovih što su sada na vlasti, već u ime celog jednog naroda, nešto je što mora da uđe u udžbenike. Nešto što mora da postane zvanični politički stav – da se zna da Srbija smatra da se u Srebrenici dogodilo to, to i to. Ja bih to nazvao genocidom, naša država očigledno nije spremna da pristane na taj termin, iako to ne menja prirodu same stvari i dimenziju tog zločina. To je jedno, a drugo, mislim da bi trebalo da se poštuje ono što je bio povod za donošenje Deklaracije o Srebrenici, a to je Evropska deklaracija. Evropa to obeležava i mislim da kada bi Srbija to počela da obeležava na isti način na koji je to danas obeležila Evropa, da bi to bio prvi korak ka uspostavljanju nekog standarda“, smatra Dereta.
Do sada je pokrenuto više inicijativa da se dan sećanje na žrtve srebreničkog genocida obeleži zvanično. Sve su, međutim, bile bez rezultata, pa i poslednja, kada je Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica, odbila predlog da se u Beogradu podigne spomenik žrtvama Srebrenice.
Istovremeno, zidovi zgrada u Beogradu i drugim gradovima Srbije, osvanuli su izlepljeni plakatima podrške Ratku Mladiću i porukama da se bi se 11. jul trebalo obeležavati kao dan oslobođenja Srebrenice, a koje potpisuju desničarske grupe „Naši“ i „1389.“
Reditelj Stevan Filipović, koji se u svom filmu Šišanje bavi ekstremnim grupama, to vidi uparvo kao posledicu kontinuiranog izostanka jasnog odnosa države prema zločinima.
„To je sad već, maltene, prešlo u mejnstrim... OK, doneta je Deklaracija, to je urađeno zbog EU i stalno se tu prebacuje lopta... Pričamo o političkim elitama, oni prebacuju loptu da se to sve radi zbog nekog cilja, da nas neko ucenjuje da sve to moramo da uradimo, a nikada ne kažu da je to minimum koji moramo da uradimo zbog nas samih. Minimum koji je potreban da bi se ušlo u pravljenje nekog, iole normalnog društva. Te klerofašističke, neonacističke, desničarske organizacije uvek će to da rade, samo je pitanje kakav će biti odgovor mejnstrima na to“, zaključio je Filipović.
Godišnjicu zločina u Srebrenici, uz obavezno policijsko obezbeđenje, u Srbiji obeležavaju samo nevladine organizacije. Tako je i ove godine, kada je grupa aktivista održala mirovnu akciju pod nazivom: “Nikada nećemo zaboraviti!”
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, smatra da je neophodno da iza takvih akcija konačno stane i država.
„Sve dok ovakvu manifestaciju ne naprave vlasti, ona ostaje malog dometa i ostaje nešto što je civilna akcija. Ono što je potrebno posle Deklaracije jeste obeležavanje u organizaciji vlasti republike Srbije, čime bi se pokazalo poštovanje prema žrtvama Srebrenice“, rekla je Nataša Kandić.
11. jul, sudeći po aktivnostima i izjavama zvaničnika, u Srbiji je dan kao i bilo koji drugi. U Potočare nije otišao niko od predstavika države, niti se o onome što se 16 godina ranije tamo dogodilo uopšte govorilo.
Izostalo je i objašnjenje zašto su, u danu u kom su u Potočare došli zvaničnici iz regiona, ovdašnji državnici imali druge obaveze. Jedino pominjanje tog teškog zločina, moglo se čuti dan ranije, u govoru predsednika Borisa Tadića na kongresu omladine njegove Demokratske stranke, u kom je pozvao da svi počinioci zločina budu kažnjeni kako bi se sa naroda skinula krivica.
„To je dan kada posvećujući pažnju i poštovanje nevinim srebreničkim žrtvama, mislimo i na sve ostale žrtve. Kao što i drugih dana, kada su u pitanju, na primer, žrtve u Bratuncu, Ovčari ili na bilo kom drugom mestu, treba misliti ne samo na te žrtve, nego i na sve druge žrtve, pripadnike drugih naroda.“
Odnos zvaničnika prema 11. julu, oštro je kritikovao deo političke opozicije. Lider Socijal-demokratske unije, stranke poznate po zalaganju za suočavanje sa prošlošću u cilju regionalnog pomirenja, Žarko Korać, saopštio je da su predstavnici državnih organa izabrali da se prave da komemoracije nema. Istovremeno su, dodaje Korać, u javnosti sve glasniji oni koji brane glavnooptuženog za srebrenički genocid, Ratka Mladića.
Tome u prilog govori i inicijativa dva desničarska pokreta, da se godišnjica masakra u Srebrenici obeležava kao dan oslobođenja tog grada, što iako je danima najavljivano, niko nije pokušao da spreči.
Antonijević: U Srbiji se mora obeležavati 11. jul. To je jedna moralna odgovornost.
„Srbija nije učinila dovoljno, samim tim što vi nemate predstavnika države u Potočarima, pokazuje sa da još uvek nije zrela ta ideja da je sve ono što je neophodno činiti, ne samo na osnovu te presude, već na osnovu jedne moralne odgovornosti onih koji vode državu danas, da se na tome ne radi dovoljno. Vi imate ogroman broj žrtava, imate utvrđenu odgovornost počinilaca, imate one koji se nalaze pred Haškim tribunalom zbog svega što su učinili u Srebrenici i država mora imati jedan pro-aktivniji pristup i imati na umu da samo donošenje Deklaracije nije dovoljno, već da je potrebno otvoreno govoriti o onome što se dešavalo u Srebrenici. U Srbiji se mora obeležavati 11. jul. To je jedna moralna odgovornost. Ne vraćam se samo na presudu MSP-a, već na to da svako ko vodi državu, a ne želi da se takvo nešto ponovi, mora na jedan adekvatan način ukazivati na ono što se desilo tog 11. jula.“, rekao je Antonijević.
Prebacivanje loptice
Srbija je do sada učinila dva koraka koja su ocenjena naročito pozitivno – hapšenje Ratka Mladića i usvajanje Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici u Skupštini Srbije. Ipak, izvršni direktor Građanskih inicijativa, Miljenko Dereta, smatra da su potezi koje Beograd čini, uglavnom iznuđeni.
Takav stav objašnjava upravo Deklaracijom o Srebrenici, u kojoj se reč genocid ne pominje, iako je masovno ubijanje srebreničkih Bošnjaka, upravo tako definisano u presudama Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala.
„Stav da je to genocid i da je to nešto što je učinjeno, ne od strane ovih što su sada na vlasti, već u ime celog jednog naroda, nešto je što mora da uđe u udžbenike. Nešto što mora da postane zvanični politički stav – da se zna da Srbija smatra da se u Srebrenici dogodilo to, to i to. Ja bih to nazvao genocidom, naša država očigledno nije spremna da pristane na taj termin, iako to ne menja prirodu same stvari i dimenziju tog zločina. To je jedno, a drugo, mislim da bi trebalo da se poštuje ono što je bio povod za donošenje Deklaracije o Srebrenici, a to je Evropska deklaracija. Evropa to obeležava i mislim da kada bi Srbija to počela da obeležava na isti način na koji je to danas obeležila Evropa, da bi to bio prvi korak ka uspostavljanju nekog standarda“, smatra Dereta.
Do sada je pokrenuto više inicijativa da se dan sećanje na žrtve srebreničkog genocida obeleži zvanično. Sve su, međutim, bile bez rezultata, pa i poslednja, kada je Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica, odbila predlog da se u Beogradu podigne spomenik žrtvama Srebrenice.
Istovremeno, zidovi zgrada u Beogradu i drugim gradovima Srbije, osvanuli su izlepljeni plakatima podrške Ratku Mladiću i porukama da se bi se 11. jul trebalo obeležavati kao dan oslobođenja Srebrenice, a koje potpisuju desničarske grupe „Naši“ i „1389.“
Reditelj Stevan Filipović, koji se u svom filmu Šišanje bavi ekstremnim grupama, to vidi uparvo kao posledicu kontinuiranog izostanka jasnog odnosa države prema zločinima.
„To je sad već, maltene, prešlo u mejnstrim... OK, doneta je Deklaracija, to je urađeno zbog EU i stalno se tu prebacuje lopta... Pričamo o političkim elitama, oni prebacuju loptu da se to sve radi zbog nekog cilja, da nas neko ucenjuje da sve to moramo da uradimo, a nikada ne kažu da je to minimum koji moramo da uradimo zbog nas samih. Minimum koji je potreban da bi se ušlo u pravljenje nekog, iole normalnog društva. Te klerofašističke, neonacističke, desničarske organizacije uvek će to da rade, samo je pitanje kakav će biti odgovor mejnstrima na to“, zaključio je Filipović.
Godišnjicu zločina u Srebrenici, uz obavezno policijsko obezbeđenje, u Srbiji obeležavaju samo nevladine organizacije. Tako je i ove godine, kada je grupa aktivista održala mirovnu akciju pod nazivom: “Nikada nećemo zaboraviti!”
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, smatra da je neophodno da iza takvih akcija konačno stane i država.
„Sve dok ovakvu manifestaciju ne naprave vlasti, ona ostaje malog dometa i ostaje nešto što je civilna akcija. Ono što je potrebno posle Deklaracije jeste obeležavanje u organizaciji vlasti republike Srbije, čime bi se pokazalo poštovanje prema žrtvama Srebrenice“, rekla je Nataša Kandić.
