U poslednje četiri godine u Srbiji je porasla etnička distanca prema pripadnicima određenih nacionalnih zajednica - pokazuju najnovija istraživanja koja su, u okviru projekta ”Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu”, obavili Fondacija Fridrih Ebert, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Centar za studije socijalne demokratije.
Najveća etnička distanca i dalje je prema Albancima, koje 40 odsto ispitanika nerado vidi kao državljane Srbije, a čak 70 odsto bi odbilo da stupi u brak sa njima. Nešto je veća kada je reč o Bošnjacima, Hrvatima, Mađarima, Romima.
Trećina građana koji ne pripadaju ovim grupama ne bi želela da im oni budu komšije, a većina bi se protivila bračnoj vezi sa njima.
Trend porasta netolerancije, a i nasilja koje ga prati, uočava i zaštitnik građana Saša Janković.
"Mislim da je potrebno priznati da u našem društvu raste stepen netolerancije. Pričam o onom šta se u životu dešava. Ne treba problem stavljati ispod tepiha. Mislim da je on vrlo ozbiljan. Rađene su analize, ne u smislu da li vi mrzite Rome. Današnji čovek neće reći tako, ali na pitanje – da li bi bili zadovljni da se vaš sin jedinac oženi Romkinjom, ili bi možda voleli nekog drugog – znamo realno kako izgledaju odgovori", kaže Janković.
Etnička distanca i netolerancija prema Romima jasno je vidljiva i kod mlađih slojeva stanovništva.
"Čim se poveća broj romske dece u školama, svi masovno beže iz škole. Svako može da toleriše dvoje-troje, ali već više, to je nedopustivo. I svu su tako nekako fini i puni tolerancije i razumevanja, ali kada se stvari malo drugačije stave onda isplivaju mnoge ružne stvari“, navodi Andrea Čolak iz Centra za pravo manjina.
Korak od netolerancije do nasilja
Koliko je mali korak između ovog vida netolerancije i ogoljneog nasilja, pokazuje najnoviji slučaj premlaćivanja romskog dečaka Alije Omerovića. To je ono što se nije moglo sakriti u javnosti, međutim, kako otkriva Andrea Čolak.
"Mi imamo gomile krivičnih prijava koje mesecima stoje da se niko nije potrudio da učini minimum napora da se otkrije ko su počinioci“, podseća Čolak.
Romi u Beogradu, septembar 2011, foto: Radovan BorovićU Srpskoj pravoslavnoj crkvi, čiji pojedini čelnici neskriveno, često na pogrdan i uvredljiv način, etiketiraju pripadnike nekih manjinskih grupa, ne prihvataju tezu da takva retorika označava motiv ili podršku netoleranciji i nasilju.
Napominjući da ne želi da minimalizuje ili zanemari činjenicu da takve stvari postoje u društvu, vladika Irinej Bulović kaže:
"Izuzevši nesmotrene, fanatizovane pojedice i grupice, ogromna većina sveštenika i vernika itekako se trudi da duhovno pomogne svima i svakome, najpre članovima sopstvene zajednice, da ne upadaju u takva iskušenja i da ne dozvole sebi takvu vrstu nečovekoljubivog i čoveka nedostojnog odnosa prema bližnjima.Ja sam pomenuo te grupice, a njihov uticaj je na svu sreću marginalan.“
S druge strane, Borka Pavićević, iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, tvrdi da nije reč o marginalnim grupicama.
"Ne mislim da su to grupice. Kada se o radi o nasilju, televizija njih proglašava za decu. Oni nisu grupice. To je trend i mislim da je on jako podržan.Ne mislim, takođe, da su to marginalne pojave. Ja ne bih išla u te eufemizme. Drštvo iz ispražnjenosti smisla i iz očajne političke situacije ima trend nasilja. Nedovoljne su to ograde od Crkve. Ne traje ovo sve od pre dva-tri dana. To traje od ’91., od rata!", naglašava Borka Pavićević.
Ko i zbog čega u Srbiji generiše netoleranciju, mržnju i nasilje? Jedan od autora pomenutog istraživanja Dragan Popadić, socijalni psiholog i profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu, smatra da na prostoru bivše Jugoslavije, uopšte, ne postoji spremnost da se zajednički uđe proces pomirenja i vraćanja poverenja jednih u druge.
"Niko za sebe od te političke elite to neće preduzeti ako nema na umu da će i drugi da krene istim stopama. A drugo, postoji tu otežavajući činilac da su u vlasti, u mnogim od tih država, faktički ljudi koji su i bili uključeni u prethodne ratove i u proces izazivanja, ako ćemo tako reći, te netrpeljivosti“, kaže Popadić.
Popadić kaže da njima, svakako, ne odgovara izuzetno visok stepen mržnje koji lako može da bukne, ali napominje da im, takođe, ne odgovara da ljudi imaju drugačiji pogled na protekle ratove.
"Da je rat koji je vođen apsolutno besmislica i rezultat interesa ili paranoidnih ideja političara koji su ih tada vodili. Tako da je često u njihovom intersu da upravo održavaju jedan nivo uzajamne nepoverljivosti na prilično visokom nivou, i da pravdaju sve ono što se dešavalo činjenicom da je to prirodno stanje u kojem se, prosto, nije mogla drugačije voditi politika“, zaključuje Popadić.
Najveća etnička distanca i dalje je prema Albancima, koje 40 odsto ispitanika nerado vidi kao državljane Srbije, a čak 70 odsto bi odbilo da stupi u brak sa njima. Nešto je veća kada je reč o Bošnjacima, Hrvatima, Mađarima, Romima.
Trećina građana koji ne pripadaju ovim grupama ne bi želela da im oni budu komšije, a većina bi se protivila bračnoj vezi sa njima.
Trend porasta netolerancije, a i nasilja koje ga prati, uočava i zaštitnik građana Saša Janković.
"Mislim da je potrebno priznati da u našem društvu raste stepen netolerancije. Pričam o onom šta se u životu dešava. Ne treba problem stavljati ispod tepiha. Mislim da je on vrlo ozbiljan. Rađene su analize, ne u smislu da li vi mrzite Rome. Današnji čovek neće reći tako, ali na pitanje – da li bi bili zadovljni da se vaš sin jedinac oženi Romkinjom, ili bi možda voleli nekog drugog – znamo realno kako izgledaju odgovori", kaže Janković.
Etnička distanca i netolerancija prema Romima jasno je vidljiva i kod mlađih slojeva stanovništva.
"Čim se poveća broj romske dece u školama, svi masovno beže iz škole. Svako može da toleriše dvoje-troje, ali već više, to je nedopustivo. I svu su tako nekako fini i puni tolerancije i razumevanja, ali kada se stvari malo drugačije stave onda isplivaju mnoge ružne stvari“, navodi Andrea Čolak iz Centra za pravo manjina.
Korak od netolerancije do nasilja
Koliko je mali korak između ovog vida netolerancije i ogoljneog nasilja, pokazuje najnoviji slučaj premlaćivanja romskog dečaka Alije Omerovića. To je ono što se nije moglo sakriti u javnosti, međutim, kako otkriva Andrea Čolak.
"Mi imamo gomile krivičnih prijava koje mesecima stoje da se niko nije potrudio da učini minimum napora da se otkrije ko su počinioci“, podseća Čolak.
Napominjući da ne želi da minimalizuje ili zanemari činjenicu da takve stvari postoje u društvu, vladika Irinej Bulović kaže:
"Izuzevši nesmotrene, fanatizovane pojedice i grupice, ogromna većina sveštenika i vernika itekako se trudi da duhovno pomogne svima i svakome, najpre članovima sopstvene zajednice, da ne upadaju u takva iskušenja i da ne dozvole sebi takvu vrstu nečovekoljubivog i čoveka nedostojnog odnosa prema bližnjima.Ja sam pomenuo te grupice, a njihov uticaj je na svu sreću marginalan.“
S druge strane, Borka Pavićević, iz Centra za kulturnu dekontaminaciju, tvrdi da nije reč o marginalnim grupicama.
"Ne mislim da su to grupice. Kada se o radi o nasilju, televizija njih proglašava za decu. Oni nisu grupice. To je trend i mislim da je on jako podržan.Ne mislim, takođe, da su to marginalne pojave. Ja ne bih išla u te eufemizme. Drštvo iz ispražnjenosti smisla i iz očajne političke situacije ima trend nasilja. Nedovoljne su to ograde od Crkve. Ne traje ovo sve od pre dva-tri dana. To traje od ’91., od rata!", naglašava Borka Pavićević.
Ko i zbog čega u Srbiji generiše netoleranciju, mržnju i nasilje? Jedan od autora pomenutog istraživanja Dragan Popadić, socijalni psiholog i profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu, smatra da na prostoru bivše Jugoslavije, uopšte, ne postoji spremnost da se zajednički uđe proces pomirenja i vraćanja poverenja jednih u druge.
"Niko za sebe od te političke elite to neće preduzeti ako nema na umu da će i drugi da krene istim stopama. A drugo, postoji tu otežavajući činilac da su u vlasti, u mnogim od tih država, faktički ljudi koji su i bili uključeni u prethodne ratove i u proces izazivanja, ako ćemo tako reći, te netrpeljivosti“, kaže Popadić.
Popadić kaže da njima, svakako, ne odgovara izuzetno visok stepen mržnje koji lako može da bukne, ali napominje da im, takođe, ne odgovara da ljudi imaju drugačiji pogled na protekle ratove.
"Da je rat koji je vođen apsolutno besmislica i rezultat interesa ili paranoidnih ideja političara koji su ih tada vodili. Tako da je često u njihovom intersu da upravo održavaju jedan nivo uzajamne nepoverljivosti na prilično visokom nivou, i da pravdaju sve ono što se dešavalo činjenicom da je to prirodno stanje u kojem se, prosto, nije mogla drugačije voditi politika“, zaključuje Popadić.