Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond objavili su u četvrtak da su postigli dogovor o četvrtoj reviziji kreditnog aranžmana, što će omogućiti Srbiji da povuče novu ratu 380 miliona evra, ali pod uslovom da do juna zakonski uredi javnu potrošnju plate zaposlenih u državnoj administraciji i zamrzne plate i penzije.
Novi finansijski bajpas od 380 miliona evra, koliko iznosi četvrta rata stend-baj aranžmana Srbije i MMF, od juna bi mogao profunkcionisati, ukoliko Vlada Srbije ispuni nekoliko puta obećano smanjenje javne potrošnje i zamrzavanje plata i penzija. Svesni malog manevarskog prostora koji ima vlada Srbije, u situaciji globalne krize i slabijeg makroekonomskog razvoja čelnici MMF su odobrili povećanje deficita srpskog budžeta sa ranije dogovorenih četiri odsto BDP-a na 4,8 procenata.
Šef pregovaračke misije MMF upozorava svoje sagovornike u Beogradu:
Albert Jager„Dakle po našem mišljenju 2010. i 2011. godina će po našem mišljenju vrlo verovatno biti dve teške godine po srpsku ekonomiju“, poručuje Albert Jager.
I dok uvoz i javna potrošnja stagniraju a izvoz raste, ministarka finansija Diana Dragutinović navodi da su prihodi budžeta u prvom kvartalu ove godine bili veći od prošlogodišnjih, ali ipak manji od očekivanih:
„Sporiji rast od očekivanog u prvom kvartalu uticao je da MMF i mi sa njim revidiramo projekcije ekonomskog rasta do kraja godine i za sledeću godinu ovog puta na niže. Dakle, umesto projektovanog rasta od 2 odsto koliko smo očekivali za 2010 godinu, rast će biti negde oko 1, 5 odsto za 2011 godinu umesto četiri, revidirana je projekcija na niže na 3 posto“, istakla je ministarka Dragutinović.
Jačanje dinara
Plate u javnom sektoru će ostati zamrznute do kraja ove godine, ali će zaposlenima, penzionerima i siromašnim opštinama biti dodeljena jednokratna pomoć od 5000 dinara. Iako predviđena sredstva ne namerava da povlači monetarne vlasti novac od novog aranžmana planiraju za jačanje devizne pozicije centralne banke, jer je u poslednji mesec dana dinar značajno depresirao. Ministar ekomonije Mlađan Dinkić.
Mlađan Dinkić„Sporazum sa MMF će sasvim sigurno doprineti stabilizaciji kursa dinara. Vi ste videli da je juče ( u sredu) NBS intervenisala sa 100 miliona evra, što pokazuje jasnu nameru centralne banke da se dinar ojača odnosno da se zaustavi njegova depresijacija“, kaže ministar Dinkić.
Dogovoreno da ciljana inflacija u ovoj godini ostaje na ranije predviđenom nivou od šest odsto, plus - minus dva procenta, a naredne godine 4,5 odsto, plus minus dva. Šta je prvi potez koji čeka državnu upravu. Miša Brkić, urednik u ekonomskoj rubrici dnevnog lista Politika, kaže da vlada mora doneti zakone koji će ograničiti javnu potrošnju.
„Da će ova 2010. i 2011. biti teške godine i u skladu sa tim bi svi trebalo da se ponašaju od najviših državnih funkcionera do nas običnih građana, kada pravimo kućne budžete i funkcioneri kada prave državni budžet. Mi treba da pokažemo da se nećemo ponašati kao Grčka“, kaže Brkić.
I dok MMF na neki način spašava državu, građani na izvesno vreme moraju zaboraviti na bolji život, kaže za RSE Saša Đogović iz Instituta za ekonomska istraživanja.
„Svakako da se ovim potezom dalje narušava životni standard stanovništva, ali nama nije kriv MMF nego mi sami, jer smo mi u prethodnom periodu pre krize imali naduvan životni standard, koji je počivao na procenjenom deviznom kursu, domaćoj valuti i na prekomernom zaduživanju iz inostranstva i obimnim prihodima iz privatizacije. Ali kažem i podvlačim, svakako nije krivac i odgovoran MMF nego oni koji su kreirali ekonomsku politiku u ovoj zemlji“, zaključuje Đogović.
Vlasti priznaju kako neminovno mora doći do racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, ali još ne nudi rešenja. Kako obezbediti i fiskalnu odgovornost, pitanje je na koje vlada u junu mora ponuditi odgovor prihvatljiv za predstavnike MMF-a. Sledeći razgovori su već u avgustu.
Novi finansijski bajpas od 380 miliona evra, koliko iznosi četvrta rata stend-baj aranžmana Srbije i MMF, od juna bi mogao profunkcionisati, ukoliko Vlada Srbije ispuni nekoliko puta obećano smanjenje javne potrošnje i zamrzavanje plata i penzija. Svesni malog manevarskog prostora koji ima vlada Srbije, u situaciji globalne krize i slabijeg makroekonomskog razvoja čelnici MMF su odobrili povećanje deficita srpskog budžeta sa ranije dogovorenih četiri odsto BDP-a na 4,8 procenata.
Šef pregovaračke misije MMF upozorava svoje sagovornike u Beogradu:
I dok uvoz i javna potrošnja stagniraju a izvoz raste, ministarka finansija Diana Dragutinović navodi da su prihodi budžeta u prvom kvartalu ove godine bili veći od prošlogodišnjih, ali ipak manji od očekivanih:
„Sporiji rast od očekivanog u prvom kvartalu uticao je da MMF i mi sa njim revidiramo projekcije ekonomskog rasta do kraja godine i za sledeću godinu ovog puta na niže. Dakle, umesto projektovanog rasta od 2 odsto koliko smo očekivali za 2010 godinu, rast će biti negde oko 1, 5 odsto za 2011 godinu umesto četiri, revidirana je projekcija na niže na 3 posto“, istakla je ministarka Dragutinović.
Jačanje dinara
Plate u javnom sektoru će ostati zamrznute do kraja ove godine, ali će zaposlenima, penzionerima i siromašnim opštinama biti dodeljena jednokratna pomoć od 5000 dinara. Iako predviđena sredstva ne namerava da povlači monetarne vlasti novac od novog aranžmana planiraju za jačanje devizne pozicije centralne banke, jer je u poslednji mesec dana dinar značajno depresirao. Ministar ekomonije Mlađan Dinkić.
Dogovoreno da ciljana inflacija u ovoj godini ostaje na ranije predviđenom nivou od šest odsto, plus - minus dva procenta, a naredne godine 4,5 odsto, plus minus dva. Šta je prvi potez koji čeka državnu upravu. Miša Brkić, urednik u ekonomskoj rubrici dnevnog lista Politika, kaže da vlada mora doneti zakone koji će ograničiti javnu potrošnju.
„Da će ova 2010. i 2011. biti teške godine i u skladu sa tim bi svi trebalo da se ponašaju od najviših državnih funkcionera do nas običnih građana, kada pravimo kućne budžete i funkcioneri kada prave državni budžet. Mi treba da pokažemo da se nećemo ponašati kao Grčka“, kaže Brkić.
I dok MMF na neki način spašava državu, građani na izvesno vreme moraju zaboraviti na bolji život, kaže za RSE Saša Đogović iz Instituta za ekonomska istraživanja.
„Svakako da se ovim potezom dalje narušava životni standard stanovništva, ali nama nije kriv MMF nego mi sami, jer smo mi u prethodnom periodu pre krize imali naduvan životni standard, koji je počivao na procenjenom deviznom kursu, domaćoj valuti i na prekomernom zaduživanju iz inostranstva i obimnim prihodima iz privatizacije. Ali kažem i podvlačim, svakako nije krivac i odgovoran MMF nego oni koji su kreirali ekonomsku politiku u ovoj zemlji“, zaključuje Đogović.
Vlasti priznaju kako neminovno mora doći do racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, ali još ne nudi rešenja. Kako obezbediti i fiskalnu odgovornost, pitanje je na koje vlada u junu mora ponuditi odgovor prihvatljiv za predstavnike MMF-a. Sledeći razgovori su već u avgustu.
