Završetak druge revizije stend baj aranžmana Srbije sa MMF-om pomera se do kraja oktobra, do kada Vlada mora da smanji javnu potrošnju i započne reformu penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema.
Iako je Fond tražio povećanje stope PDV-a i smanjena plata i penzija to se nije desilo.
Vlada Srbije uspela je da iz razgovora o reviziji druge tranše stend baj aranžmana sa MMF-om izađe kao uslovni dobitnik.
Vlada neće povećavati PDV, ali ni smanjivati plate i penzije. Da bi to dobila moraće do 20. oktobra da predloži mere za smanjenje javnog sektora, reforme penzionog, socijalnog zdravstevenog i školskog sistema, rekla je ministarka finasija Diana Dragutinović.
"Reforma znači manje troškove i sva ministarstva treba da dostave jasan plan uštede. Znači postoji spremnost Vlade u celini da se smanji javna potrošnja. Prvi veliki ispit je budžet za 2010 godinu, koji će biti spreman pred dolazak Misije,“ rekla je Dragutinović.
Završetak druge revizije biće kombinovan sa početkom treće, odnosno revizija stend baj aranžmana se pomera do 20. oktobra, kada ponovo u Beograd stiže misija MMF-a.
Do tada će Vlada Srbije morati da ispuni neke uslove, kaže šef misije MMF-a Albert Jeger.
“Vlada Srbije je počela da priprema planove reformi koje puno obećavaju i to u četiri posebno važne oblasti. S obzirom na ovu situaciju postignut je dogovor da se odloži zaključenje druge revizije i da se ona kombinuje sa trećom revizijom koja je planirana za drugu polovinu oktobra,” rekao je Jager.
Pokrivanje deficita iz drugih izvora
Dogovoreno je i povećanje deficita budžeta u 2009. godini sa tri na 4,5 odsto bruto domaćeg prozvoda.
Jeger se se pohvalno izrazio o monetarnoj politici Srbije, ali je ukazao i na dalje visoku inflaciju u odnosu na druge zemlje u regionu, iako se ona nalazi u zacrtanim okvirima centralne banke. Sa MMF-om je dogovoreno da postojeća monetarna politika u Srbiji bude nastavljena, ali da u budućnosti dođe do njene postepene relaksacije, kaže Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
“Upravo je to ono što Narodna banka sada i sprovodi. I kao poslednja stvar, rizik da inflacija izađe iz planiranih okvira, a to je osam, plus – minus dva odsto. Postoji i to u jednoj velikoj meri, pre svega zbog kretanja regulisanih kretanja cena, a unutar toga, ono što se tiče svetske cene benzinskih proizvoda,” rekao je Jelašić.
Iako je dogovoren viši budžetski deficit, ostalo je da se usaglasi budžet za 2010. godinu, odnosno da li će budžetski deficit biti 3,5 odsto ili četiri odsto BDP-a.
Vladimir Gligorov ekonomista Instituta za regionalizam u Beču, je rekao da MMF nije imao drugogizbora.
“Ovo što se do sada dogodilo u ovoj godini nije moguće ispraviti do kraja godine, tako da je MMF prihvatio činjenice takve kakve jesu,” smatra Gligorov.
Gligorov u pomeranju roka revizije druge stend baj aranžmana, iščitava još jednu dimenziju odnosa koja prati razgovore delegacija Srbije i MMF-a.
“Nepovrenje u sposobnost Vlade da sastavi valjan budžet za narednu godinu. Tako da praktično MMF dolazi na početak cele te procedure, kako bi, što je moguće više, uticao na izgled i krajnji ishod tog budžetskog predloga,” kaže Gligorov.
Čelnici MMF-a su ipak obelodanili da je Fond tražio povećanje stope PDV-a od Vlade Srbije, kako bi se pokrio deficit budžeta, ali je dobio uveravanja da za tim nema potrebe, pošto će deficit biti pokriven iz drugih izvora.
Iako je Fond tražio povećanje stope PDV-a i smanjena plata i penzija to se nije desilo.
Vlada Srbije uspela je da iz razgovora o reviziji druge tranše stend baj aranžmana sa MMF-om izađe kao uslovni dobitnik.
Vlada neće povećavati PDV, ali ni smanjivati plate i penzije. Da bi to dobila moraće do 20. oktobra da predloži mere za smanjenje javnog sektora, reforme penzionog, socijalnog zdravstevenog i školskog sistema, rekla je ministarka finasija Diana Dragutinović.
"Reforma znači manje troškove i sva ministarstva treba da dostave jasan plan uštede. Znači postoji spremnost Vlade u celini da se smanji javna potrošnja. Prvi veliki ispit je budžet za 2010 godinu, koji će biti spreman pred dolazak Misije,“ rekla je Dragutinović.
Završetak druge revizije biće kombinovan sa početkom treće, odnosno revizija stend baj aranžmana se pomera do 20. oktobra, kada ponovo u Beograd stiže misija MMF-a.
Do tada će Vlada Srbije morati da ispuni neke uslove, kaže šef misije MMF-a Albert Jeger.
“Vlada Srbije je počela da priprema planove reformi koje puno obećavaju i to u četiri posebno važne oblasti. S obzirom na ovu situaciju postignut je dogovor da se odloži zaključenje druge revizije i da se ona kombinuje sa trećom revizijom koja je planirana za drugu polovinu oktobra,” rekao je Jager.
Pokrivanje deficita iz drugih izvora
Dogovoreno je i povećanje deficita budžeta u 2009. godini sa tri na 4,5 odsto bruto domaćeg prozvoda.
Jeger se se pohvalno izrazio o monetarnoj politici Srbije, ali je ukazao i na dalje visoku inflaciju u odnosu na druge zemlje u regionu, iako se ona nalazi u zacrtanim okvirima centralne banke. Sa MMF-om je dogovoreno da postojeća monetarna politika u Srbiji bude nastavljena, ali da u budućnosti dođe do njene postepene relaksacije, kaže Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
“Upravo je to ono što Narodna banka sada i sprovodi. I kao poslednja stvar, rizik da inflacija izađe iz planiranih okvira, a to je osam, plus – minus dva odsto. Postoji i to u jednoj velikoj meri, pre svega zbog kretanja regulisanih kretanja cena, a unutar toga, ono što se tiče svetske cene benzinskih proizvoda,” rekao je Jelašić.
Iako je dogovoren viši budžetski deficit, ostalo je da se usaglasi budžet za 2010. godinu, odnosno da li će budžetski deficit biti 3,5 odsto ili četiri odsto BDP-a.
Vladimir Gligorov ekonomista Instituta za regionalizam u Beču, je rekao da MMF nije imao drugogizbora.
“Ovo što se do sada dogodilo u ovoj godini nije moguće ispraviti do kraja godine, tako da je MMF prihvatio činjenice takve kakve jesu,” smatra Gligorov.
Gligorov u pomeranju roka revizije druge stend baj aranžmana, iščitava još jednu dimenziju odnosa koja prati razgovore delegacija Srbije i MMF-a.
“Nepovrenje u sposobnost Vlade da sastavi valjan budžet za narednu godinu. Tako da praktično MMF dolazi na početak cele te procedure, kako bi, što je moguće više, uticao na izgled i krajnji ishod tog budžetskog predloga,” kaže Gligorov.
Čelnici MMF-a su ipak obelodanili da je Fond tražio povećanje stope PDV-a od Vlade Srbije, kako bi se pokrio deficit budžeta, ali je dobio uveravanja da za tim nema potrebe, pošto će deficit biti pokriven iz drugih izvora.
