Na pomalo ultimativan zahtev MMF-a da Srbija smanji plate i penzije i poveća PDV kao mere za prevazilaženje budžetskog deficita, dosta samouvereno odgovorio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić: 
Mlađan Dinkić
“Klasična greška koju su napravile Letonija i baltičke države naravno na predlog MMF-a, međutim, to je greška. Nije stvar u tome da MMF uvek da dobar savet, većina njihovih saveta su dobri, ali neki nekad nisu. Manevarski prostor je u uslovima ekonomske krize povećati budžetski deficit, malo više se zadužiti i smanjiti administraciju. Dakle, ne smanjiti plate, već smanjiti broj nepotrebnih ljudi u administraciji i ubrzati poslovne procese. To je ono što će Srbija uraditi bez obzira na sve priče koje su prisutne.”
Upozoreno je bez primene korektivnih mera neće moći da se nastavi sa primenom planiranog aranžmana. Izvesno je da će zbog manjka budžetskih prihoda Srbija povećati budžetski deficit, što zahteva smanjenje državne administracije.
Profesor ekonomskog fakulteta Jurij Bajec, koji je i savetnik srpskog premijera, kaže da nije sporno da se sa MMF-om mora naći zajednički jezik, ali i da se budžetski deficit mora povećati:
“Da taj deficit u velikoj meri bude usmeren u investicije - to je prva stvar. Zatim, u domenu aktivnosti same države trebalo bi još jedanput pogledati kakvi su efekti ovih mera, ponovo proceniti očekivani pad bruto domaćeg proizvoda, da li će to zaista biti 5 odsto, a ne onih 2 odsto kako je to bilo sagledano u trenutku kada je taj dogovor potpisan.”
Radnici su u Srbiji već u aprilu protestovali zbog aranžmana sa MMF-omVlada Srbije mora hitno da primeni efikasne mere kojima bi se obezbedilo bolje punjenje budžeta, što znači da još više smanji izdatke u sferi javne potrošnje i poboljša poresku naplatu, deo je preporuka koje je Međunarodni monetarni fond preporučio srpskim vlastima. Profesor ekonomskog fakulteta i savetnik srpskog premijera Jurij Bajec:
“U svakom slučaju tražiti neke poreske prihode koji ne bi pogađali široke slojeve stanovništva, a posebno ne one sa niskim prihodima. Čini mi se da je to neki okvir u kojem bi trebalo razmišljati. Dakle, i Međunarodni monetarni fond, ali i da Srbija sa svoje strane učini dodatni napor. Mislim da neke drastične mere nisu izvodljive i da bi tu trebalo tražiti kompromis i dogovor sa MMF-om.”
Pad naplate javnih finansija u prvih četiri meseca je oko 17 odsto , što automatski znači pad prihoda ili dodatno zaduživanje. Ekonomista Miroslav Prokopijević:
“Dodatno zaduživanje nije mnogo verovatno, izgleda da je jedino logično rešenje smanjivanje rashoda. Smanjivanje rashoda je socijalno, ekonomski i politički bolno, jer bi to značilo niže penzije i plate, a vlast koja bi to uradila bila bi poprilično nepopularna. To je sad praktično navlačenje konopca između zahteva MMF-a i domaće vlasti i nisam siguran da će MMF biti tako velikodušan kada bude došao na formalne pregovore. Prema tome, do tada bi vlasti morale nešto da urade, inače od one tri milijarde neće moći da povuku većinu sredstava.”
Već sada se govori da bi neke od nepopularnih mera, koje bi dovele do smanjenja javne potrošnje, odnosno zamrzavanaja plata i penzija, moglo dovesti do socijalnih tenzija, jer je država poslodavac za oko 600.000 građana:
“Možemo da budemo socijalno napeti koliko hoćemo, ali je kolač toliki koliki jeste, dakle, sa napetošću ga nećemo povećati. Napetost može biti u funkciji da ne dobije Pera, a da dobije Mika, ali ona ne može da poveća količini sredstava. S obzirom da je zaključno sa aprilom pad naplate javnih finansija oko 17 odsto, koliki je i i pad naplate PDV-a, morali bi da se smanjuju rashodi. To su opcije, a šta će oni odlučiti ne znam da vam kažem.”
“Klasična greška koju su napravile Letonija i baltičke države naravno na predlog MMF-a, međutim, to je greška. Nije stvar u tome da MMF uvek da dobar savet, većina njihovih saveta su dobri, ali neki nekad nisu. Manevarski prostor je u uslovima ekonomske krize povećati budžetski deficit, malo više se zadužiti i smanjiti administraciju. Dakle, ne smanjiti plate, već smanjiti broj nepotrebnih ljudi u administraciji i ubrzati poslovne procese. To je ono što će Srbija uraditi bez obzira na sve priče koje su prisutne.”
Upozoreno je bez primene korektivnih mera neće moći da se nastavi sa primenom planiranog aranžmana. Izvesno je da će zbog manjka budžetskih prihoda Srbija povećati budžetski deficit, što zahteva smanjenje državne administracije.
Profesor ekonomskog fakulteta Jurij Bajec, koji je i savetnik srpskog premijera, kaže da nije sporno da se sa MMF-om mora naći zajednički jezik, ali i da se budžetski deficit mora povećati:
“Da taj deficit u velikoj meri bude usmeren u investicije - to je prva stvar. Zatim, u domenu aktivnosti same države trebalo bi još jedanput pogledati kakvi su efekti ovih mera, ponovo proceniti očekivani pad bruto domaćeg proizvoda, da li će to zaista biti 5 odsto, a ne onih 2 odsto kako je to bilo sagledano u trenutku kada je taj dogovor potpisan.”
“U svakom slučaju tražiti neke poreske prihode koji ne bi pogađali široke slojeve stanovništva, a posebno ne one sa niskim prihodima. Čini mi se da je to neki okvir u kojem bi trebalo razmišljati. Dakle, i Međunarodni monetarni fond, ali i da Srbija sa svoje strane učini dodatni napor. Mislim da neke drastične mere nisu izvodljive i da bi tu trebalo tražiti kompromis i dogovor sa MMF-om.”
Pad naplate javnih finansija u prvih četiri meseca je oko 17 odsto , što automatski znači pad prihoda ili dodatno zaduživanje. Ekonomista Miroslav Prokopijević:
Dodatno zaduživanje nije mnogo verovatno, izgleda da je jedino logično rešenje smanjivanje rashoda. Smanjivanje rashoda je socijalno, ekonomski i politički bolno.
“Dodatno zaduživanje nije mnogo verovatno, izgleda da je jedino logično rešenje smanjivanje rashoda. Smanjivanje rashoda je socijalno, ekonomski i politički bolno, jer bi to značilo niže penzije i plate, a vlast koja bi to uradila bila bi poprilično nepopularna. To je sad praktično navlačenje konopca između zahteva MMF-a i domaće vlasti i nisam siguran da će MMF biti tako velikodušan kada bude došao na formalne pregovore. Prema tome, do tada bi vlasti morale nešto da urade, inače od one tri milijarde neće moći da povuku većinu sredstava.”
Već sada se govori da bi neke od nepopularnih mera, koje bi dovele do smanjenja javne potrošnje, odnosno zamrzavanaja plata i penzija, moglo dovesti do socijalnih tenzija, jer je država poslodavac za oko 600.000 građana:
“Možemo da budemo socijalno napeti koliko hoćemo, ali je kolač toliki koliki jeste, dakle, sa napetošću ga nećemo povećati. Napetost može biti u funkciji da ne dobije Pera, a da dobije Mika, ali ona ne može da poveća količini sredstava. S obzirom da je zaključno sa aprilom pad naplate javnih finansija oko 17 odsto, koliki je i i pad naplate PDV-a, morali bi da se smanjuju rashodi. To su opcije, a šta će oni odlučiti ne znam da vam kažem.”
