Koliko će dolazak belgijskog trgovinskog lanca Delez u Srbiju osvežiti tržište, ojačati privredu i smanjiti cene u rafovima zavisiće od niza faktora ali je izvesno da će Delez uvesti nova pravila igre. To pre svega podrazumeva izmirivanje obaveza dobavljačima u zakonskom u roku.
To nije bio slučaj sa prethodnikom, Miškovićevim Maxijem koji je sa isplatama kasnio i do godinu dana, dok je država sve to posmatrala i sada zapravo pokazuje koliko je bila nemoćna na monopol jedne komanije.
„Ovo će svakako biti značajno za oživljavanje proizvodnje koji su dobavljači Delte odnosno sada Deleza. Biće značajno i za one koji će takmičiti i nadam se veliki broj njih uspeti da postanu proizvođači pod robnim markama Deleza, raznih vrsta proizvoda od sektora agrara, kućne hemije i mnogih drugih proizvoda“, uveren je ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
Pitanje dugovanja dobavljačima od 300 miliona evra, dovela su do gašenja velikog broja kompanija u Srbiji. Od početka ekonomske krize, oko 70 hiljada privrednih subjekata nestalo je iz registra.
Tu se mogu pronaći i oni koji su bankrotirali jer im nisu plaćene isporučene usluge. Novi vlasnik je obećao isplatu i redovno servisiranje partnera.
Nebojša Atanacković, vlasnik nekoliko kompanija koje su bile dobavljači u lancu Delta Maxija, veruje da će pitanja dugovanja dobavljačima biti prošlost.
„Ta dugovanja su dovela do gašenja mnogih preduzeća i uopšte do velikih problema u privredi. Doprinela su velikom međusobnom dugovanju. S druge strane verovatno će doneti nove tehnologije i pravila u poslovanju. To je dobra vest za sve nas“, kaže Nebojša Atanacković.
Osiromašeni kupci u Srbiji s dosta optimizma ali i rezerve gledaju na pojavu novog trgovinskog lanca u Srbiji. Još uvek se duboko sećaju nestašica i redova devedesetih, pa sada praznih novčanika malo veruju da će stići niže cene.
Nepoznati strateški ciljevi
Konferencija za novinare o prodaji Delta Maxija, 3. mart 2011„Da li će biti jeftine cene. Pa sigurno neće biti. Zbog čega bi bile jeftinije? Dajte mi jedan razlog“!
RSE: Stigla je konkurencija.
„I pre je bila konkurencija, pa ništa“, kaže jedna beograđanka.
„Neznam, nadam se. Ako se ukine monopol onda se može očekivati."
„Niže cene ne sigurno ne“, kaže čovek koji izlazi iz prodavnice Maxi.
“Ovi dolaze sa strane i sigurno neće spustiti cene.“
„Ma nemam pojma, sve nam je preskupo.“
"Mislim da će se to malo odraziti. Mala konkurencija će verovatno doneti neki boljitak“, optimistično prognozira žena koja u ruci drži torbe pune namirnica.
Nesporno je da će Delez kao naslednik Maxija sa 450 prodavnica u regionu jugoistočne Evrope zadržati lidersku poziciju, pa se može očekivati da će nižim maržama uticati na niže cene proizvoda.
Ekonomski stručnjaci kažu da je rano procenjivati koliko će prodaja trgovinskog lanca Maxija stranom partneru uticati na cene u maloprodaji.
Još uvek nisu poznati strateški planovi i namere novog vlasnika, koji zapravo preuzima lidersku i pomalo monopolsku poziciju od svog prethodnika, kaže Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište.
„Prodaja Maxi lanaca trgovine će svakako uticati na tržište. Mi još uvek neznamokako će se to odraziti na cene. Neznamo i kakvi su strateški planovi firme koja je preuzela trgovinski lanac „Max“i. To dobrim delom zavisi od toga šta oni žele i gde vide viziju svog trgovinskog razvoja. Mi zapravo imamo isti lanac koji dobija drugog vlasnika i tu se za sada ne menja ništa“, kaže Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište.
Svi politički parametri pokazuju da je Srbija već duboko zagazila u predizbornu godinu, pa će investicija od prodaje Maxija, koja je inače privatna kompanija, ojačana državnim dopuštanjem, biti dodatni vetar u jedra vlastima.
Od usisavanja 300 miliona evra duga u privredu i značajnog prihoda od poreza na prodaju, država može mirnije da krene sa predizbornim obećanjima.
To nije bio slučaj sa prethodnikom, Miškovićevim Maxijem koji je sa isplatama kasnio i do godinu dana, dok je država sve to posmatrala i sada zapravo pokazuje koliko je bila nemoćna na monopol jedne komanije.
„Ovo će svakako biti značajno za oživljavanje proizvodnje koji su dobavljači Delte odnosno sada Deleza. Biće značajno i za one koji će takmičiti i nadam se veliki broj njih uspeti da postanu proizvođači pod robnim markama Deleza, raznih vrsta proizvoda od sektora agrara, kućne hemije i mnogih drugih proizvoda“, uveren je ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
Pitanje dugovanja dobavljačima od 300 miliona evra, dovela su do gašenja velikog broja kompanija u Srbiji. Od početka ekonomske krize, oko 70 hiljada privrednih subjekata nestalo je iz registra.
Tu se mogu pronaći i oni koji su bankrotirali jer im nisu plaćene isporučene usluge. Novi vlasnik je obećao isplatu i redovno servisiranje partnera.
Nebojša Atanacković, vlasnik nekoliko kompanija koje su bile dobavljači u lancu Delta Maxija, veruje da će pitanja dugovanja dobavljačima biti prošlost.
„Ta dugovanja su dovela do gašenja mnogih preduzeća i uopšte do velikih problema u privredi. Doprinela su velikom međusobnom dugovanju. S druge strane verovatno će doneti nove tehnologije i pravila u poslovanju. To je dobra vest za sve nas“, kaže Nebojša Atanacković.
Osiromašeni kupci u Srbiji s dosta optimizma ali i rezerve gledaju na pojavu novog trgovinskog lanca u Srbiji. Još uvek se duboko sećaju nestašica i redova devedesetih, pa sada praznih novčanika malo veruju da će stići niže cene.
Nepoznati strateški ciljevi
RSE: Stigla je konkurencija.
„I pre je bila konkurencija, pa ništa“, kaže jedna beograđanka.
„Neznam, nadam se. Ako se ukine monopol onda se može očekivati."
„Niže cene ne sigurno ne“, kaže čovek koji izlazi iz prodavnice Maxi.
“Ovi dolaze sa strane i sigurno neće spustiti cene.“
„Ma nemam pojma, sve nam je preskupo.“
"Mislim da će se to malo odraziti. Mala konkurencija će verovatno doneti neki boljitak“, optimistično prognozira žena koja u ruci drži torbe pune namirnica.
Nesporno je da će Delez kao naslednik Maxija sa 450 prodavnica u regionu jugoistočne Evrope zadržati lidersku poziciju, pa se može očekivati da će nižim maržama uticati na niže cene proizvoda.
"Novi vlasnik preuzima lidersku i pomalo monopolsku poziciju od svog prethodnika", kaže Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište.
Ekonomski stručnjaci kažu da je rano procenjivati koliko će prodaja trgovinskog lanca Maxija stranom partneru uticati na cene u maloprodaji.
Još uvek nisu poznati strateški planovi i namere novog vlasnika, koji zapravo preuzima lidersku i pomalo monopolsku poziciju od svog prethodnika, kaže Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište.
„Prodaja Maxi lanaca trgovine će svakako uticati na tržište. Mi još uvek neznamokako će se to odraziti na cene. Neznamo i kakvi su strateški planovi firme koja je preuzela trgovinski lanac „Max“i. To dobrim delom zavisi od toga šta oni žele i gde vide viziju svog trgovinskog razvoja. Mi zapravo imamo isti lanac koji dobija drugog vlasnika i tu se za sada ne menja ništa“, kaže Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište.
Svi politički parametri pokazuju da je Srbija već duboko zagazila u predizbornu godinu, pa će investicija od prodaje Maxija, koja je inače privatna kompanija, ojačana državnim dopuštanjem, biti dodatni vetar u jedra vlastima.
Od usisavanja 300 miliona evra duga u privredu i značajnog prihoda od poreza na prodaju, država može mirnije da krene sa predizbornim obećanjima.
