Razgovori premijera Srbije, Mirka Cvetkovića i predstavnika sindikata i poslodavaca u Socijalno-ekonomskom savetu o povećanju minimalne cene rada nisu uspeli.
Vladin predlog da se cena rada sa 87 podigne na 90 dinara je odbijen, jer je to manje nego što su tražili.
Ipak, od premijera Srbije su sindikati dobili uverenje da će se maksimalno založiti za povećanje minimalne cene rada za procenat koji je trenutno moguć.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza smaostalnih sindikata izjavio je za RSE da je sindikat tražio da minimalna cena rada bude 100 dinara:
Ljubisav Orbović, Foto: Vesna Anđić
"To je neka realna cena koju bi trebalo da narednih šest meseci bude minimalna zarada, a neki minimalni iznos koji bi mogao da bude, uzimajući i krizu i sve u obzir, to je bilo 92 dinara. Na žalost, to nije prihvatila Unija poslodavaca, tu cenu nije mogla da prihvati ni Vlada Republike Srbije. Godinu i po dana nije došlo do povećanja minimalne zarade, što govori da naše članstvo vrlo teško živi. Mislim da oni poslodavci koji nemaju razumevanja da se govori o najnižoj minimalnoj zaradi, znači da se odnosi samo na najugroženije, na zaposlene sa najnižim primanjima, onda je pitanje da li oni imaju socijalnu odgovornost."
Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za RSE da je povećanje minimalne cene rada za tri dinara po satu izvodljivo, dodavši da poslodavci hoće da je povećaju za ovaj iznos, ali da odbijaju da plaćaju dodatna dva dinara za poreze i doprinose državi.
"Mi smo predložili Socijalno-ekonomskom savetu, poslodavci nisu bili protiv toga da se podigne tri dinara po radnom času, ali su bili protiv toga da se odvajaju dva dinara na poreze i doprinose. To je negde oko 300 miliona na godišnjem nivou, opet da se uzme iz privrede za ta dva dinara koji su porezi i doprinosi. Mi smo predložili Vladi da se poveća osnovica, koja se ne oporezuje da bi upravo pokrili ta dva dinara i tu nismo naišli na razumevanje, tako da je sve ostalo po starom - nije povećana zasada minimalna cena zarade," kaže Avramović.
Avramović zapaža i dodatna opterećenja za, ionako već krhku, domaću privredu:
"Nama je struja 'otišla' 39 posto u odnosu na prošlu godinu, gas 23,1, gorivo u proseku 30 posto. Sad imamo ekološke takse, skuplje komunalne usluge i tako dalje. Da ne kažem da privredu nismo rasteretili samo joj nabacujemo na leđa, a ona je ionako krhka."
Vladin predlog da se cena rada sa 87 podigne na 90 dinara je odbijen, jer je to manje nego što su tražili.
Ipak, od premijera Srbije su sindikati dobili uverenje da će se maksimalno založiti za povećanje minimalne cene rada za procenat koji je trenutno moguć.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza smaostalnih sindikata izjavio je za RSE da je sindikat tražio da minimalna cena rada bude 100 dinara:
"To je neka realna cena koju bi trebalo da narednih šest meseci bude minimalna zarada, a neki minimalni iznos koji bi mogao da bude, uzimajući i krizu i sve u obzir, to je bilo 92 dinara. Na žalost, to nije prihvatila Unija poslodavaca, tu cenu nije mogla da prihvati ni Vlada Republike Srbije. Godinu i po dana nije došlo do povećanja minimalne zarade, što govori da naše članstvo vrlo teško živi. Mislim da oni poslodavci koji nemaju razumevanja da se govori o najnižoj minimalnoj zaradi, znači da se odnosi samo na najugroženije, na zaposlene sa najnižim primanjima, onda je pitanje da li oni imaju socijalnu odgovornost."
Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za RSE da je povećanje minimalne cene rada za tri dinara po satu izvodljivo, dodavši da poslodavci hoće da je povećaju za ovaj iznos, ali da odbijaju da plaćaju dodatna dva dinara za poreze i doprinose državi.
"Mi smo predložili Socijalno-ekonomskom savetu, poslodavci nisu bili protiv toga da se podigne tri dinara po radnom času, ali su bili protiv toga da se odvajaju dva dinara na poreze i doprinose. To je negde oko 300 miliona na godišnjem nivou, opet da se uzme iz privrede za ta dva dinara koji su porezi i doprinosi. Mi smo predložili Vladi da se poveća osnovica, koja se ne oporezuje da bi upravo pokrili ta dva dinara i tu nismo naišli na razumevanje, tako da je sve ostalo po starom - nije povećana zasada minimalna cena zarade," kaže Avramović.
Avramović zapaža i dodatna opterećenja za, ionako već krhku, domaću privredu:
"Nama je struja 'otišla' 39 posto u odnosu na prošlu godinu, gas 23,1, gorivo u proseku 30 posto. Sad imamo ekološke takse, skuplje komunalne usluge i tako dalje. Da ne kažem da privredu nismo rasteretili samo joj nabacujemo na leđa, a ona je ionako krhka."
