U istrazi o privatizaciji kompanije Novosti, policija i Specijalno tužilaštvo razmatraju dokumentaciju koju je pre izvesnog vremena dostavio biznismen Stanko Subotić Cane, koji je u Srbiji optužen za šverc cigareta, saznaje RSE. Ovaj slučaj otvorio je i pitanje transparentnosti vlasništva nad medijima, koje uglavnom poseduju najbogatiji domaći biznismeni.
U istrazi sumnjive privatizacije kompanije Novosti, čiji najpoznatiji brend je dnevni list Večernje novosti, nadležni organi proveravaju da li je biznismen Stanko Subotić, kako sam tvrdi, u ime nemačkog medijskog koncerna WAZ na račun biznismena Milana Beka uplatio višemilionski iznos u evrima za kupovinu te firme.
„Pod lupom” su bankarske uplate, doznake i računi koje je Stanko Subotić nedavno tužilaštvu dostavio u materijalu koji ima više od 200 strana. Radoslav Tadić, Subotićev advokat, kaže za naš radio da ga je pre dve nedelje pozvao zamenik specijalnog tužioca da dostavi dopunska obrazloženja i moguće dokaze:
Radoslav Tadić, arhiv, foto: Vesna Anđić“Onda sam kontaktirao Stanka Subotića i on je naknadno dostavio još jednu izjavu, zajedno sa ugovorima koje je tužilac tražio. U toj izjavi on pominje osobe koje su umešane u poslove vezane za privatizaciju Novosti. Dostavio je i ugovor koji je zaključen između njega i WAZ-a na osnovu kojeg je imao ulogu posrednika u tom poslu. Specijalni tuzilac je faktički pokrenuo pretkrivični postupak na osnovu pismene izjave Stanka Subotića.”
U tužilaštvu i policiji nisu želeli da govore o ovom slučaju. Priča o privatizaciji Novosti kulminirala je tvrdnjom Stanka Subotića da mu biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković nisu vratili oko 15 miliona evra kao i da, uprkos ugovorima, kupljene akcije nisu prosledili njemu i nemačkom WAZ-u. Za sada, epilog je da je WAZ saopštio da je preuzeo firmu Ardos Holding iz Salcburga, koja je vlasnik 24,9 odsto akcija “Novosti”i da nastoji da na osnovu važećeg ugovora sa jednim srpskim privrednikom preuzme i druga dva društva koja takođe imaju učešće u “Novostima”.
Borba za vlast u medijskoj sferi
Sada se prvi put čulo da iza Ardos-a stoji Milan Beko, koji ne želi da preda vlasništvo, kao i da je vlasnik i druge dve firme, Trimaksa i Karamata holdinga, uz koje mu pripada ukupno 62,4 odsto akcija Novosti. Ostalo je u vlasništvu države. Pisanje o ulozi Stanka Subotića, domaćih bogataša i kompanije WAZ u privatizaciji Novosti otvorilo je pitanje ko su pravi vlasnici medija u Srbiji.
Đorđe Padejski, šef Centra za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekao je za naš radio da su analize pokazale da su prikriveni vlasnici dve trećine medija u Srbiji tajkuni, u najvećem broju slučajeva na naki način u saradnji sa državom:
“Skrivanjem vlasništva, skrivanjem tih intetresa, ostaje zamagljena situacija da su to mediji koji u suštini rade uinteresu građana. Tek sada se jasno vidi da ustvari ti mediji rade samo u interesu svojih vlasnika. i da su uređivačke politike, i stvari koje se objavljuju, praktično podstaknute interesima vlasnika a ne interesima javnosti.”
Evidentno je da je na ovaj način smanjena sloboda medija jer ih tajkuni i političke stranke u nekoj vrsti sprege drže pod finansijskom i uređivačkom kontrolom. Najbolji indirektan dokaz o tome, kaže za naš program Miroljub Radojković, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, je da je nadležno ministarstvo nedavno odbilo projekat zakona o transparentnosti medijskog vlasništva i zabrani monopola koji su predložili stručnjaci:
“Ako je to deo političkog dogovora vladajuće koalicije, onda nam je jasno da politika nema interesa da se prikriveno vlasništvo u medijima obelodani, niti da se demontiraju određene vrste zajedničkog pritiska ili podređivanja medija.”
Dugogodišnja praksa pokazala je da sadašnje stanje prikrivenim vlasnicima pogoduje jer se mediji koji su pod dugoročnom starategijskom kontrolom mogu aktivirati kada je to potrebno, kaže Miroljub Radojković, na primer prilikom izbora na raznim nivoima:
“To je čista politička pragma i borba za vlast u medijskoj sferi. Drugi nivo je upotreba medija za zbunjivanje javnosti, često fabrikovanjem raznih afera. U tim slučajevima na mig određenog centra moći, koji je uvek u politici, i uz blagoslov drugog centra moći, koji je u novcu, na volšeban način se otvaraju razne arhive itd… i to onda služi za međusobno pritiskanje i političko obračunavanje političkih aktera.”
Buđenje u medijskom Delta gradu
Naravno, takvo stanje u medijima je apsolutno van evropskih standarda i kritičke i slobodne javnosti. Đorđe Padejski iz NUNS-a ne veruje da će se uskoro rasplesti klupko vlasništva u medijima, ali dodaje da u svakom slučaju glavno pitanje ne bi trebalo da bude da li je bolji vlasnik stranac ili domaći tajkun:
“Mi moramo da se držimo profesionalnih standarda. Znači, ako je nečije vlasništvo u medijima prikriveno onda to nisu profesionalni standardi već je to prikrivanje informacija. Pitanje je dakle da li ti mediji odgovorno rade svoj posao. Čini se da se mediji koji rade u sklopu stranih korporacija nešto bolje drže profesionalnih standarda nego oni koji su u vlasništvu tajkuna.”
Profesor Miroljub Radojković zaključuje da će klupko prikrivenog vlasništva u medijima teško biti razmršeno, ali predviđa da bi to ipak na određen način moglo da se dogodi i bez prevelike namere države:
“Uskoro bi mogla da se dogodi „giljotina tržišta“ … Čak i najjači tajkuni dugoročno neće moći da upumpavaju novac u određene medijske projekte koji im taj novac niti vraćaju niti oplođavaju. Tako da bi tržište na neki način moglo da ih izbaci iz igre.”
Naši sagovornici u šali su zaključili da bi, ukoliko u medijima vlasništvo ne bude transparentno, uskoro moglo da se dogodi da se građani Srbije probude usred medijskog Delta grada, koji bi nosio ime po firmi najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića, o čemu bi ih izvestili Delta mediji.
U istrazi sumnjive privatizacije kompanije Novosti, čiji najpoznatiji brend je dnevni list Večernje novosti, nadležni organi proveravaju da li je biznismen Stanko Subotić, kako sam tvrdi, u ime nemačkog medijskog koncerna WAZ na račun biznismena Milana Beka uplatio višemilionski iznos u evrima za kupovinu te firme.
„Pod lupom” su bankarske uplate, doznake i računi koje je Stanko Subotić nedavno tužilaštvu dostavio u materijalu koji ima više od 200 strana. Radoslav Tadić, Subotićev advokat, kaže za naš radio da ga je pre dve nedelje pozvao zamenik specijalnog tužioca da dostavi dopunska obrazloženja i moguće dokaze:
U tužilaštvu i policiji nisu želeli da govore o ovom slučaju. Priča o privatizaciji Novosti kulminirala je tvrdnjom Stanka Subotića da mu biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković nisu vratili oko 15 miliona evra kao i da, uprkos ugovorima, kupljene akcije nisu prosledili njemu i nemačkom WAZ-u. Za sada, epilog je da je WAZ saopštio da je preuzeo firmu Ardos Holding iz Salcburga, koja je vlasnik 24,9 odsto akcija “Novosti”i da nastoji da na osnovu važećeg ugovora sa jednim srpskim privrednikom preuzme i druga dva društva koja takođe imaju učešće u “Novostima”.
Borba za vlast u medijskoj sferi
Sada se prvi put čulo da iza Ardos-a stoji Milan Beko, koji ne želi da preda vlasništvo, kao i da je vlasnik i druge dve firme, Trimaksa i Karamata holdinga, uz koje mu pripada ukupno 62,4 odsto akcija Novosti. Ostalo je u vlasništvu države. Pisanje o ulozi Stanka Subotića, domaćih bogataša i kompanije WAZ u privatizaciji Novosti otvorilo je pitanje ko su pravi vlasnici medija u Srbiji.
Đorđe Padejski, šef Centra za istraživačko novinarstvo Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekao je za naš radio da su analize pokazale da su prikriveni vlasnici dve trećine medija u Srbiji tajkuni, u najvećem broju slučajeva na naki način u saradnji sa državom:
“Skrivanjem vlasništva, skrivanjem tih intetresa, ostaje zamagljena situacija da su to mediji koji u suštini rade u
Skrivanjem vlasništva, skrivanjem tih intetresa, ostaje zamagljena situacija da su to mediji koji u suštini rade u interesu građana.
Evidentno je da je na ovaj način smanjena sloboda medija jer ih tajkuni i političke stranke u nekoj vrsti sprege drže pod finansijskom i uređivačkom kontrolom. Najbolji indirektan dokaz o tome, kaže za naš program Miroljub Radojković, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, je da je nadležno ministarstvo nedavno odbilo projekat zakona o transparentnosti medijskog vlasništva i zabrani monopola koji su predložili stručnjaci:
“Ako je to deo političkog dogovora vladajuće koalicije, onda nam je jasno da politika nema interesa da se prikriveno vlasništvo u medijima obelodani, niti da se demontiraju određene vrste zajedničkog pritiska ili podređivanja medija.”
Dugogodišnja praksa pokazala je da sadašnje stanje prikrivenim vlasnicima pogoduje jer se mediji koji su pod dugoročnom starategijskom kontrolom mogu aktivirati kada je to potrebno, kaže Miroljub Radojković, na primer prilikom izbora na raznim nivoima:
“To je čista politička pragma i borba za vlast u medijskoj sferi. Drugi nivo je upotreba medija za zbunjivanje javnosti, često fabrikovanjem raznih afera. U tim slučajevima na mig određenog centra moći, koji je uvek u politici, i uz blagoslov drugog centra moći, koji je u novcu, na volšeban način se otvaraju razne arhive itd… i to onda služi za međusobno pritiskanje i političko obračunavanje političkih aktera.”
Buđenje u medijskom Delta gradu
Naravno, takvo stanje u medijima je apsolutno van evropskih standarda i kritičke i slobodne javnosti. Đorđe Padejski iz NUNS-a ne veruje da će se uskoro rasplesti klupko vlasništva u medijima, ali dodaje da u svakom slučaju glavno pitanje ne bi trebalo da bude da li je bolji vlasnik stranac ili domaći tajkun:
Čak i najjači tajkuni dugoročno neće moći da upumpavaju novac u određene medijske projekte koji im taj novac niti vraćaju niti oplođavaju.
“Mi moramo da se držimo profesionalnih standarda. Znači, ako je nečije vlasništvo u medijima prikriveno onda to nisu profesionalni standardi već je to prikrivanje informacija. Pitanje je dakle da li ti mediji odgovorno rade svoj posao. Čini se da se mediji koji rade u sklopu stranih korporacija nešto bolje drže profesionalnih standarda nego oni koji su u vlasništvu tajkuna.”
Profesor Miroljub Radojković zaključuje da će klupko prikrivenog vlasništva u medijima teško biti razmršeno, ali predviđa da bi to ipak na određen način moglo da se dogodi i bez prevelike namere države:
“Uskoro bi mogla da se dogodi „giljotina tržišta“ … Čak i najjači tajkuni dugoročno neće moći da upumpavaju novac u određene medijske projekte koji im taj novac niti vraćaju niti oplođavaju. Tako da bi tržište na neki način moglo da ih izbaci iz igre.”
Naši sagovornici u šali su zaključili da bi, ukoliko u medijima vlasništvo ne bude transparentno, uskoro moglo da se dogodi da se građani Srbije probude usred medijskog Delta grada, koji bi nosio ime po firmi najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića, o čemu bi ih izvestili Delta mediji.
