Hrvatski mediji objavili su konkretna imena ljudi koji se sumnjiče za mučenje i ubijanje hrvatskih vojnika i civila u logorima u Srbiji. Zašto javnost ne zna ništa o tome šta je srpsko Tužilaštvo do sada uradilo povodom krivične prijave vukovarskih logoraša, podnete pre skoro tri godine?
Hrvatski mediji objavili su deo onoga što su prikupili zatvorenici iz Stajićeva, Begejaca, Niša, Sremske Mitrovice koji su bili zatvoreni krajem 1991. i početkom 1992. godine.
Pravnik i bivši logoraš Zoran Šangut koji je 2008. podneo krivičnu prijavu beogradskom Tužilaštvu u ime udruženja ‘Vukovar 1991.’ za naš program kaže:
“Upravo to govori koliko je to bio osmišljen ratni zločin, jer većina njih, gotovo svi, su imali nadimke. Znači, oni su već tada znali koji ratni zločin čine i skrivali su svoj identitet da im se ne može ući u trag.”
Zamenik Tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić kaže da je od podnošenja krivične prijave 2008. godine u toku pretkrivični postupak za logore Stajićevo i Begejci, kako se to navodi u prijavi. Kod nas, kaže Vekarić, naravno, ta formulacija (logori) još uvek ne postoji ‘jer istražujemo šta se događalo u to vreme na tim lokacijama”.
Vasiljević: Nije bilo logora
Vojni šef bezbednosti general Aleksandar Vasiljević nam je u ekskluzivnom razgovoru potvrdio da je prošle godine dva puta saslušavan na osnovu zahteva hrvatskog Tužilaštva o logorima u Srbiji, da je predao dokumentaciju Zagrebu ali da nema informacija da se isti postupak vodi i u Tužilaštvu Srbije.
Vasiljević: Netačno je da sam ja organizovao te logore.
RSE: A ko je organizovao?
Vasiljević: Organizovala je komandna linija. Vi znate odakle počinje linija komandovanja.
RSE: Od načelnika Generaštaba?
Vasiljević: Od njega je bio stariji Veljko Kadijević.
RSE: Da li na tom slučaju radi srpsko Tužilaštvo, osim što pruža usluge hrvatskom Tužilaštvu?
Vasiljević: Ne znam. Ne sumnjam da će im doći optužnica iz Hrvatske, to nije sporno.
RSE: Da li ste znali za logore i da li ste bili u nekim od njih?
Vasiljević: Nisu postojali logori. Postojali su sabirni centri. Neko može sad da ih zove logorima, koncentracionim logorima...
RSE: A da li je Vojska istraživala šta se događalo iza kapija logora, odnosno sabirnih centara?
Vasiljević: Te sabirne centre je obilazio Međunarodni crveni krst.
RSE: I tražio posle obilaska da bude Stajićevo odmah zatvoreno.
Vasiljević: Ne, ne. Otkud znam šta su oni tražili? Stajićevo je zatvoreno zato što uslovi nisu adekvatni, hladnoća i sve ostalo.
Vraćajući se na krivičnu prijavu Vukovaraca iz Hrvatske, Vasiljević kaže:
“Posle 20 godina pokreću proceduru, a do tada su ćutali.”
RSE: Može da se postavi pitanje zašto ovde to nije urađeno.
Vasiljević: Zato što nije imalo razloga.
RSE: Ali ljudi koji su bili u tim “objektima” da ih tako nazovem, tvrde suprotno. A vi kažete da tamo niste bili. Pa, kako onda vi možete bolje znati?
Vasiljević: Ima prethodno pitanje. Kad su bili razmenjeni, kad su ‘92. godine došli u Hrvatsku, zašto tada nisu pokrenuli proceduru?
RSE: Tada je bio rat.
Vasiljević: Koji rat?
RSE: Kako koji rat?
Vasiljević: Dobro, hajde, zašto nisu pokrenuli to ‘93.? Rat je završen tada kada su oni otišli.
Tužilaštvo radi koliko mora
Zašto, 20 godina posle osnivanja logora, skoro tri godine nakon što su logoraši podneli Tužilaštvu krivičnu prijavu, nema konkrektnih sudskih postupaka?
U krajnjem slučaju, zašto javnost u Srbiji ne zna istinu o Stajićevu i Begejcima, o onome šta se događalo unutar zidina zatvora u Sremskoj Mitrovici, Beogradu i Nišu?
Advokat Srđa Popović nudi ovakav odgovor na to pitanje:
”U Tužilaštvu mrdaju onoliko koliko to moraju. Kad ih nešto pritisne, kad im neko sam dostavi spolja. U današnjem intervjuu direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić zanimljiva je njena opaska da se u Tužilaštvu za ratne zločine ljute na nju kad podnese neke dokaze za zločine koje ne žele da gone. To je vrlo zabrinjavajuće. Naročito njena priča da oni utiču na svedoke, da se drže egzekutora, da ne diraju u vrhove vojske i policije. To njihovo ponašanje je u skladu sa onim kako oni vide političku volju države. A kakva je volja vrha države, teško je oceniti. Oni je tako procenjuju.”
Hrvatski mediji objavili su deo onoga što su prikupili zatvorenici iz Stajićeva, Begejaca, Niša, Sremske Mitrovice koji su bili zatvoreni krajem 1991. i početkom 1992. godine.
Pravnik i bivši logoraš Zoran Šangut koji je 2008. podneo krivičnu prijavu beogradskom Tužilaštvu u ime udruženja ‘Vukovar 1991.’ za naš program kaže:
“Upravo to govori koliko je to bio osmišljen ratni zločin, jer većina njih, gotovo svi, su imali nadimke. Znači, oni su već tada znali koji ratni zločin čine i skrivali su svoj identitet da im se ne može ući u trag.”
Zamenik Tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić kaže da je od podnošenja krivične prijave 2008. godine u toku pretkrivični postupak za logore Stajićevo i Begejci, kako se to navodi u prijavi. Kod nas, kaže Vekarić, naravno, ta formulacija (logori) još uvek ne postoji ‘jer istražujemo šta se događalo u to vreme na tim lokacijama”.
Vasiljević: Nije bilo logora
Vojni šef bezbednosti general Aleksandar Vasiljević nam je u ekskluzivnom razgovoru potvrdio da je prošle godine dva puta saslušavan na osnovu zahteva hrvatskog Tužilaštva o logorima u Srbiji, da je predao dokumentaciju Zagrebu ali da nema informacija da se isti postupak vodi i u Tužilaštvu Srbije.
Vasiljević: Netačno je da sam ja organizovao te logore.
RSE: A ko je organizovao?
Vasiljević: Organizovala je komandna linija. Vi znate odakle počinje linija komandovanja.
RSE: Od načelnika Generaštaba?
Vasiljević: Od njega je bio stariji Veljko Kadijević.
RSE: Da li na tom slučaju radi srpsko Tužilaštvo, osim što pruža usluge hrvatskom Tužilaštvu?
Vasiljević: Ne znam. Ne sumnjam da će im doći optužnica iz Hrvatske, to nije sporno.
RSE: Da li ste znali za logore i da li ste bili u nekim od njih?
Vasiljević: Nisu postojali logori. Postojali su sabirni centri. Neko može sad da ih zove logorima, koncentracionim logorima...
RSE: A da li je Vojska istraživala šta se događalo iza kapija logora, odnosno sabirnih centara?
Vasiljević: Te sabirne centre je obilazio Međunarodni crveni krst.
RSE: I tražio posle obilaska da bude Stajićevo odmah zatvoreno.
Vasiljević: Ne, ne. Otkud znam šta su oni tražili? Stajićevo je zatvoreno zato što uslovi nisu adekvatni, hladnoća i sve ostalo.
Vraćajući se na krivičnu prijavu Vukovaraca iz Hrvatske, Vasiljević kaže:
“Posle 20 godina pokreću proceduru, a do tada su ćutali.”
RSE: Može da se postavi pitanje zašto ovde to nije urađeno.
Vasiljević: Zato što nije imalo razloga.
RSE: Ali ljudi koji su bili u tim “objektima” da ih tako nazovem, tvrde suprotno. A vi kažete da tamo niste bili. Pa, kako onda vi možete bolje znati?
Vasiljević: Ima prethodno pitanje. Kad su bili razmenjeni, kad su ‘92. godine došli u Hrvatsku, zašto tada nisu pokrenuli proceduru?
RSE: Tada je bio rat.
Vasiljević: Koji rat?
RSE: Kako koji rat?
Vasiljević: Dobro, hajde, zašto nisu pokrenuli to ‘93.? Rat je završen tada kada su oni otišli.
Tužilaštvo radi koliko mora
Zašto, 20 godina posle osnivanja logora, skoro tri godine nakon što su logoraši podneli Tužilaštvu krivičnu prijavu, nema konkrektnih sudskih postupaka?
U krajnjem slučaju, zašto javnost u Srbiji ne zna istinu o Stajićevu i Begejcima, o onome šta se događalo unutar zidina zatvora u Sremskoj Mitrovici, Beogradu i Nišu?
Advokat Srđa Popović nudi ovakav odgovor na to pitanje:
”U Tužilaštvu mrdaju onoliko koliko to moraju. Kad ih nešto pritisne, kad im neko sam dostavi spolja. U današnjem intervjuu direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić zanimljiva je njena opaska da se u Tužilaštvu za ratne zločine ljute na nju kad podnese neke dokaze za zločine koje ne žele da gone. To je vrlo zabrinjavajuće. Naročito njena priča da oni utiču na svedoke, da se drže egzekutora, da ne diraju u vrhove vojske i policije. To njihovo ponašanje je u skladu sa onim kako oni vide političku volju države. A kakva je volja vrha države, teško je oceniti. Oni je tako procenjuju.”