Nemaština i život u nehigijenskim uslovima svakodnevica su većine Roma u Srbiji. Iako je Međunarodni dan Roma obeležen nizom manifestacija koje su organizovale državne institucije i nevladin sektor, najveći broj njih i u 21. veku stanuje u barakama sklepanim od dasaka, kartona ili limene buradi.
Romi koji žive kod beogradskog naselja Kotež, na levoj obali Dunava, preko puta Dorćola, kažu za RSE da se u njihovim životima ništa ne menja na bolje, i da se ne sećaju kada ih je poslednji put obišao neko iz centara za socijalni rad ili državnih službi:
Najveći problemi romske populacije u Srbiji su nemaština i rano prekidanje školovanja. Brojka koja upozorava je da čak 60 odsto Roma u Srbiji živi ispod apsolutne granice siromaštva.
Slavica Denić, državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska prava, inače prva Romkinja na tako visokoj državnoj funkciji, kaže za naš radio da je država svesna kako Romi žive i da je dobro to što je konačno stvoren institucionalni okvir za poboljšanje njihovog položaja.
“Prosto moramo da shvatimo da se problem romske zajednice ne može rešiti preko noći. Potreban je zajednički rad države Srbije i romske zajednice. A romska zajednica mora da shvati da je jedini put za bolji život podizanje stepena obrazovanja”, kaže Denić.
Pravni subjektivitet
Od 500.000 Roma, koliko ih živi u Srbiji, u 2010-oj je 261 učenik iz te zajednice upisan u srednju školu, dok su 115 njih postali studenti. Prema procenama romskih udruženja, čak 300.000 Roma stanuje u nehigijenskim naseljima.
Pored svih problema, Romi su i najdiskriminisanija zajednica u Srbiji. A žene su posebno ugrožene. Nevena Petrušić, državni poverenik za ravnopravnost, veruje da bi podizanje svesti o neophodnosti obrazovanja donelo boljitak za sve Rome i Romkinje.
„Među njima ima i onih Romkinja koje završavaju fakultete, koje uspešno vode svoje poslove, koje su učiteljice, lekarke ili operske pevačice... i zato treba da afirmišemo njihove potencijale, da na taj način razbijamo stereotipe. i da ukažemo na uspešne Romkinje koje su prevazišle sve te ogromne probleme sa kojima se suočavaju i uspele da ostvare svoje ciljeve“, navodi Nevena Petrušić.
Kao i ranijih godina, veliki problem Roma je to što nemaju lična dokumenta, zbog čega ne mogu da se hrane u kuhinjama za siromašne.
"I naš prioritet je rad na problemu pravnog subjektiviteta jer su oni koji nisu upisani u matične knjige pravno nevidljivi, što znači da ne mogu da koriste sva svoja prava”, kaže Slavica Denić.
Dok se problemi ne reše, Romi u Srbiji najčešće žive u čuvenim naseobinama od najneobičnijih materijala, koje često nalaze i u gradskim kontejnerima, zbog čega je najpoznatije takvo naselje u Beogradu dobilo ime Karton City.
Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesty international u izveštaju o položaju Roma u Srbiji pozvala je srpsku vladu da donese zakon kojim bi se zabranilo prinudno iseljavanje pripadnika romske zajednice.
Povodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Amensty International je objavio Izveštaj pod nazivom "Dom je više od krova nad glavom, Romima je uskraćeno pravo na stanovanje u Srbiji".
U izveštaju, ova organizacija je pozvala Vladu Srbije da spreči lokalne vlasti, uključujući one u Beogradu, da sprovode prinudna iseljavanja.
Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj te organizacije o prinudnim iseljavanjima Roma u Srbiji, ukazano je da su u ostvarivanju prava romske populacije uočena poboljšanja, ali da je potrebno da se uradi još, kako bi se ispunile međunarodne obaveze i standardi.
Kako je na konferenciji za novinare rečeno, Srbija nije jedina zemlja u kojoj su uočena kršenja ljudskih prava i diskriminacija romske populacije, a kao jedna od najmarginalizovanijih grupa u Evropi, Romi su u fokusu rada organizacije Amnesty Internationala.
Izveštaj možete pronaći OVDE.
Romi koji žive kod beogradskog naselja Kotež, na levoj obali Dunava, preko puta Dorćola, kažu za RSE da se u njihovim životima ništa ne menja na bolje, i da se ne sećaju kada ih je poslednji put obišao neko iz centara za socijalni rad ili državnih službi:
Najveći problemi romske populacije u Srbiji su nemaština i rano prekidanje školovanja. Brojka koja upozorava je da čak 60 odsto Roma u Srbiji živi ispod apsolutne granice siromaštva.
Slavica Denić, državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska prava, inače prva Romkinja na tako visokoj državnoj funkciji, kaže za naš radio da je država svesna kako Romi žive i da je dobro to što je konačno stvoren institucionalni okvir za poboljšanje njihovog položaja.
“Prosto moramo da shvatimo da se problem romske zajednice ne može rešiti preko noći. Potreban je zajednički rad države Srbije i romske zajednice. A romska zajednica mora da shvati da je jedini put za bolji život podizanje stepena obrazovanja”, kaže Denić.
Pravni subjektivitet
Od 500.000 Roma, koliko ih živi u Srbiji, u 2010-oj je 261 učenik iz te zajednice upisan u srednju školu, dok su 115 njih postali studenti. Prema procenama romskih udruženja, čak 300.000 Roma stanuje u nehigijenskim naseljima.
Pored svih problema, Romi su i najdiskriminisanija zajednica u Srbiji. A žene su posebno ugrožene. Nevena Petrušić, državni poverenik za ravnopravnost, veruje da bi podizanje svesti o neophodnosti obrazovanja donelo boljitak za sve Rome i Romkinje.
„Među njima ima i onih Romkinja koje završavaju fakultete, koje uspešno vode svoje poslove, koje su učiteljice, lekarke ili operske pevačice... i zato treba da afirmišemo njihove potencijale, da na taj način razbijamo stereotipe. i da ukažemo na uspešne Romkinje koje su prevazišle sve te ogromne probleme sa kojima se suočavaju i uspele da ostvare svoje ciljeve“, navodi Nevena Petrušić.
Kao i ranijih godina, veliki problem Roma je to što nemaju lična dokumenta, zbog čega ne mogu da se hrane u kuhinjama za siromašne.
"I naš prioritet je rad na problemu pravnog subjektiviteta jer su oni koji nisu upisani u matične knjige pravno nevidljivi, što znači da ne mogu da koriste sva svoja prava”, kaže Slavica Denić.
Dok se problemi ne reše, Romi u Srbiji najčešće žive u čuvenim naseobinama od najneobičnijih materijala, koje često nalaze i u gradskim kontejnerima, zbog čega je najpoznatije takvo naselje u Beogradu dobilo ime Karton City.
Međunarodna organizacija za ljudska prava Amnesty international u izveštaju o položaju Roma u Srbiji pozvala je srpsku vladu da donese zakon kojim bi se zabranilo prinudno iseljavanje pripadnika romske zajednice.
AI: Sistemski sprečiti prinudno raseljavanje Roma
Izveštaj Amnesty InternationalaPovodom 8. aprila, Svetskog dana Roma, Amensty International je objavio Izveštaj pod nazivom "Dom je više od krova nad glavom, Romima je uskraćeno pravo na stanovanje u Srbiji".
U izveštaju, ova organizacija je pozvala Vladu Srbije da spreči lokalne vlasti, uključujući one u Beogradu, da sprovode prinudna iseljavanja.
Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen izveštaj te organizacije o prinudnim iseljavanjima Roma u Srbiji, ukazano je da su u ostvarivanju prava romske populacije uočena poboljšanja, ali da je potrebno da se uradi još, kako bi se ispunile međunarodne obaveze i standardi.
Kako je na konferenciji za novinare rečeno, Srbija nije jedina zemlja u kojoj su uočena kršenja ljudskih prava i diskriminacija romske populacije, a kao jedna od najmarginalizovanijih grupa u Evropi, Romi su u fokusu rada organizacije Amnesty Internationala.
Izveštaj možete pronaći OVDE.
