Beograd i Priština: Dijalog kako bi dijaloga bilo

Dva meseca nakon što su se u Briselu po prvi put sastali pregovarački timovi Kosova i Srbije, šef srpskog pregovaračkog tima, Borislav Stefanović, stigao je u Prištinu.

Mada samo zvuči paradoksalno, ministru zaduženom za Kosovu u Vladi Srbije to nije neobično. Goran Bogdavnović je ostao u Beogradu, odakle u razgovoru za naš Radio navodi kako podržava sve aktivnosti koje u Prištini ima Borislav Stefanović.

Koleginici Ivi Martinović je rekao kako bi i u Beogradu rado video neke od kosovskih zvaničnika, sve kako bi se posle godina sukoba ušlo u mirnije tokove.

“Ko god misli da je to provokacija, marketing, da se to radi kako bi na neki način uzdigao sebe, mislim da apsolutno greši. Pre svega ovo je radna poseta. Borko Stefanović se sa tim ljudima sreće i u Briselu pa ne vidim

Neredi zbog posete Stefanovića Kosovu, 21 povređeno

razlog zbog kog ne bi i u Srbiji. Prosto želi da upozna što više ljudi, želi da upozna Albance, da razgovara sa njima o svim pitanjima, da pokaže da možemo i bez prisustva međunarodne zajednice da razgovaramo i da napokon počnemo da rešavamo probleme koji postoje na prostoru Kosova i Metohije”, kaže Bogdanović.

Na pitanje da li će možda i predstavnici kosovske vlasti biti pozvani u Begorad, odgovara.

“Edita Tahiri je pozvana da dođe u Beograd. Znači uopšte nije sporno. Oni su pregovarači, oni moraju da razgovaraju. Ne vidim razlog

Server: Dobro je što predstavnik Srbije ide na Kosovo

zbog kog Edita isto ne bi posetila Beograd. Takođe i kako bi bolje upoznala sve nas. Mi idemo u tom pravcu da rešavamo probleme dogovorima. Mislim da posle toliko godina sukoba, trvenja i nerazumevanja, mislim da je došlo vreme da kompromisom rešimo sva sporna pitanja.”

Kontradiktornost vladinih stavova

Problema i nerazumevanja je mnogo ali Stefanovićev odlazak u Prištinu uliva nadu da iskoraci mogu biti učinjeni. Pod krovom Skupštine Srbije jedini narodni poslanik Albanac Riza Halimi upravo je na tome insistirao, ne deleći, kao ni većina drugih, očekivanje o velikim i brzim rezultatima.

“Još uvek su veoma udaljeni stavovi dveju delegacija. Verovatno bi ove posete i neformalni sastanci trebalo da doprinesu poboljšanju atmosfere i da se u narednom periodu približili stavovi kako bi imali konkretna rešenja koja bi išla u prilog poboljšanja života ljudi na terenu”, ocenjuje Halimi.

Podsetimo, poseta najvišeg ranga iz Srbije Kosovu dogodila se februara 2005. godine kada je predsednik Boris Tadić posetio srpske sredine, ali i razgovarao sa predstavnicima UNMIK-a i Kfora, te obišao crkvu Svetog Nikole u Prištini koja je tada bila ruševina, prethodno spaljena od strane albanskih ekstremista.

Tri godine kasnije proglašena je nezavisnost, a svaki kontakt dve strane činio se nemogućim. Ponovo tri godine kasnije, uslovljeni daljim evro integracijama te regionalnom saradnjom kao jednim od za to neophodnih uslova, Priština i Beograd morali su pronaći model komunikacije.

To je i razlog zbog kog bi u drugi plan trebalo staviti formu, to jest, trebalo bi zanemariti činjenicu da predstavnik Ministarstva inostranih poslova pregovara sa predstavnicima Kosova, koje je u Ustavu Srbije definisano kao njen deo.

“Zaista je neobična stvar da predstavnik spoljnih poslova pregovara sa delom svoje zemlje, ali sa druge strane možemo reći da nije ni bitno iz koje institucije dolazi glavni pregovarač. Dakle, to jeste u kontradikciji u odnosu na ono što Vlada tvrdi (da Kosovo jeste deo Srbije) ali opet nemojmo biti preterani formalisti, nego da gledamo suštinu. A suština je u tome da li će se najzad, posle tolikih godina, nešto pokrenuti. Želim da verujem da je najzad učinjen napor da počne komunikacija i da se to ne radi zbog marketinga”, podvlači predsednik Savetodavnog međunarodnog odbora “ISAK” Milan Pajević.