Skupština Kosova u četvrtak nije podržala predlog pokreta Samoopredeljenje za prekid dijaloga sa Srbijom. Prilikom glasanja 56 poslanika bilo je za to da se dijalog nastavi, 21 ih je bilo protiv a 5 uzdržano.
Na zahtev opozicionog pokreta Samoopredeljenje, premijer Kosova Hashim Thaçi izvestio je Skupštinu o dijalogu Prištine i Beograda, kojem su se predstavnici opozicije protivili, uz zahtev da se dijalog prekine.
Lider pokreta Samoopredeljenje Albim Kurti kazao je da dijalog Prištine i Beograda ide u korist samo Srbiji, kako bi dobila status kandidata za integraciju u EU. Dok Kosovo, kako je rekao, od dijaloga ne dobija ništa sem kopiju opljačkanih dokumenata od strane Srbije, kao što je bila ponuda kopija matičnih knjiga.
Kurti je kazao da se, nakon Ahtisarijevog plana i ovih razgovora, na Kosovu vrši bosnizacija, te da će na kraju sve biti pod albanskim i srpskim pečatom, što će ojačati ulogu Srbije na Kosovu.
“U Briselu se razgovara da se podela nastavi i između preduzeća i javnih službi. Tokom ovih razgovora, na Kosovu će sve imati svoju albansku i srpsku stranu. Kao što je u Bosni, gde je sve pod bošnjačko-hrvatskim ili srpskim pečatom, iako se kaže da je Bosna država. Dok je kosovska nezavisnost više u nazivu nego u suštini, tokom ovih razgovora kuje se država Srbije unutar države Kosova, koja će kao takva biti više u suštini nego u nazivu”, kazao je Kurti.
Po njemu, razgovori sa Srbijom o unutrašnjim pitanjima Kosova nakon nezavisnosti protiv su same države Kosovo.
Crvene linije
Odgovarajući lideru Samoopredeljenja, premijer Hashim Thaçi je kazao da ne postoje iluzije da je Srbija promenila svoju politiku u odnosu sa Kosovom, ali, po njemu, ovaj dijalog je i međunarodna obaveza.
Hashim Thaqi za skupštinskom govornicomThaçi je naveo da je Kosovo ušlo u dijalog ali sa crvenim linijama preko kojih se ne može preće tokom razgovora ili eventualnih sporazuma, koji će se ratifikovati u Skupštini.
“Principi o kojima se ne može razgovarati ili crvene linije su da je status Kosova rešen jednom zauvek; da je Kosovo nezavisna i suverena država; da se o nezavisnosti ne može pregovarati; da je Kosovo nezavisna država sa netaknutim teritorijalnim integritetom, međunarodno priznata da su suverenitet i teritorijalni integritet netaknuti i nedeljivi, i da se brane svim određenim ustavnim i zakonskim merama”, kazao je Thaçi.
Tokom parlamentarne debate, dijalog su podržale koalicione partije i manjine, dok je opozicija kritikovala ceo ovaj proces.
Opozicioni Demokratski savez Kosova smatra da razgovori Kosova i Srbije ne mogu doneti rezultate. Šef parlamentarne grupe Ismet Beqiri naveo je da se razgovori odvijaju bez ikakve platforme, dok srpska strana predstavlja rizične poglede kao što je podela.
“Sastanci se održavaju a Srbija nastavlja da ugrožava integritet naše zemlje, od izvršenja vlasti lokalne samouprave u nekoliko opština na Kosovu, izdavanja registarskih tablica i slobodnog kretanja automobila sa srpskim talbicama na teritoriji Kosova bez ikakvih smetnji, do ilegalnog delovanja telekomunikacijskih mreža, te zdravstvenog, obrazovanog sistema i drugo”, kazao je Beqiri.
Skupština je u sredu usvojila druga dva predloga Samoopredeljenja. Jedan zahteva od Vlade da uspostavi vlast na celoj teritoriji Kosova, naročito na severu, a drugi da Vlada izveštava Skupštinu o toku dijaloga svakih tri meseca.
Sledeća, četvrta runda dijaloga Kosova i Srbije zakazana je za 17. maj u Briselu.
A pre toga, očekuje se da će šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović posetiti Prištinu, čija će, kako je rekao zamenik premijera Hajredin Kuci, zvanična poseta Kosovu biti odobrena, pod uslovom da se Stefanović tokom posete uzdrži političkog rečnika.
Na zahtev opozicionog pokreta Samoopredeljenje, premijer Kosova Hashim Thaçi izvestio je Skupštinu o dijalogu Prištine i Beograda, kojem su se predstavnici opozicije protivili, uz zahtev da se dijalog prekine.
Lider pokreta Samoopredeljenje Albim Kurti kazao je da dijalog Prištine i Beograda ide u korist samo Srbiji, kako bi dobila status kandidata za integraciju u EU. Dok Kosovo, kako je rekao, od dijaloga ne dobija ništa sem kopiju opljačkanih dokumenata od strane Srbije, kao što je bila ponuda kopija matičnih knjiga.
Kurti je kazao da se, nakon Ahtisarijevog plana i ovih razgovora, na Kosovu vrši bosnizacija, te da će na kraju sve biti pod albanskim i srpskim pečatom, što će ojačati ulogu Srbije na Kosovu.
“U Briselu se razgovara da se podela nastavi i između preduzeća i javnih službi. Tokom ovih razgovora, na Kosovu će sve imati svoju albansku i srpsku stranu. Kao što je u Bosni, gde je sve pod bošnjačko-hrvatskim ili srpskim pečatom, iako se kaže da je Bosna država. Dok je kosovska nezavisnost više u nazivu nego u suštini, tokom ovih razgovora kuje se država Srbije unutar države Kosova, koja će kao takva biti više u suštini nego u nazivu”, kazao je Kurti.
Po njemu, razgovori sa Srbijom o unutrašnjim pitanjima Kosova nakon nezavisnosti protiv su same države Kosovo.
Crvene linije
Odgovarajući lideru Samoopredeljenja, premijer Hashim Thaçi je kazao da ne postoje iluzije da je Srbija promenila svoju politiku u odnosu sa Kosovom, ali, po njemu, ovaj dijalog je i međunarodna obaveza.
“Principi o kojima se ne može razgovarati ili crvene linije su da je status Kosova rešen jednom zauvek; da je Kosovo nezavisna i suverena država; da se o nezavisnosti ne može pregovarati; da je Kosovo nezavisna država sa netaknutim teritorijalnim integritetom, međunarodno priznata da su suverenitet i teritorijalni integritet netaknuti i nedeljivi, i da se brane svim određenim ustavnim i zakonskim merama”, kazao je Thaçi.
Tokom parlamentarne debate, dijalog su podržale koalicione partije i manjine, dok je opozicija kritikovala ceo ovaj proces.
Opozicioni Demokratski savez Kosova smatra da razgovori Kosova i Srbije ne mogu doneti rezultate. Šef parlamentarne grupe Ismet Beqiri naveo je da se razgovori odvijaju bez ikakve platforme, dok srpska strana predstavlja rizične poglede kao što je podela.
“Sastanci se održavaju a Srbija nastavlja da ugrožava integritet naše zemlje, od izvršenja vlasti lokalne samouprave u nekoliko opština na Kosovu, izdavanja registarskih tablica i slobodnog kretanja automobila sa srpskim talbicama na teritoriji Kosova bez ikakvih smetnji, do ilegalnog delovanja telekomunikacijskih mreža, te zdravstvenog, obrazovanog sistema i drugo”, kazao je Beqiri.
Skupština je u sredu usvojila druga dva predloga Samoopredeljenja. Jedan zahteva od Vlade da uspostavi vlast na celoj teritoriji Kosova, naročito na severu, a drugi da Vlada izveštava Skupštinu o toku dijaloga svakih tri meseca.
Sledeća, četvrta runda dijaloga Kosova i Srbije zakazana je za 17. maj u Briselu.
A pre toga, očekuje se da će šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović posetiti Prištinu, čija će, kako je rekao zamenik premijera Hajredin Kuci, zvanična poseta Kosovu biti odobrena, pod uslovom da se Stefanović tokom posete uzdrži političkog rečnika.
