Beograd je u avgustu napravio kosovski zaokret, za koji je nagrađen upitnikom Evropske unije, ali – sada ponovo šalje varnice ka Prištini i međunarodnim zvaničnicima.
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, koji se nakon avgustovskog zaokreta u kosovskoj politici prešaltao na pomirljivije tonove u komunikaciji sa međunarodnim zvaničnicima, odapeo je žestoku verbalnu strelu prema Pieteru Feithu, predstavniku Evropske unije na Kosovu.
“To je još jedna u nizu uznemirujućih Feithovih izjava, koja se može protumačiti kao poziv na nasilje. Međunarodni predstavnici na Kosovu, pogotovo u ovakvim trenucima, trebalo bi da vode računa o izjavama koje daju jer one mogu na ozbiljan način destabilizovati ionako krhku situaciju na Kosovu”, rekao je Jeremić.
Podsetimo, Feith je u četvrtak u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta rekao da je prilično iznenađen izjavom srpskog predsednika Borisa Tadića na samitu OEBS-a u Astani da će svaka promena realnog postojećeg stanja na Kosovu prekinuti dijalog s Prištinom.
Predstavnik EU je ocenio da je izjava srpskog šefa države iznenađujuća zato što smatra “da realnost na terenu stvaraju građani, a ne vlade”.
S obzirom na to da predsednik Srbije nije nijednog trenutka objasnio šta je bio okidač za njegovu izjavu, odgovor smo potražili od zamenika ministra za Kosovo Olivera Ivanovića.
“U pitanju su neke namere koju su kosovski Albanci pokazali, za koje smo poprilično pouzdano saznali. To je bilo samo upozorenje – ne igrajte se time jer to apsolutno ugrožava dijalog, a dijalog nije u interesu samo Srbije; naprotiv, u interesu je i kosovskih Albanaca i čitavog regiona, ali i Evropske unije. Prema tome, naši zajednički interesi su ugroženi ako neko vuče jednostrane poteze, pogotovo ako je to praćeno upotrebom sile”, kaže Ivanović.
Vakum na Kosovu
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koji je prethodna dva dana boravio na Kosovu i pozvao Srbe da izađu na izbore 12. decembra, kaže za naš program da ne vidi bilo kakve indicije opasnosti o kojoj govore srpski zvaničnici.
“U ovom momentu teško da kosovska Vlada daje bilo kakve signale u pogledu Kosova. Zato što je pred izborima i što će formiranje nove vlade potrajaće najmanje mesec-dva. Prema tome, to je jedan vakuum u tamošnjem političkom životu koji Beograd koristi da bi eventualne neuspehe za početak ili odlaganje dijaloga prebacio na Kosovo. Kosovo u ovom trenutku ne može da počne dijalog zato što je rasformiran Parlament i Vlada i što izbori slede za nedelju dana. To je objektivan razlog. Mislim, takođe, da je Tadić na samitu OEBS-a, nagovestio da Srbija kao članica može jednog dana da blokira bilo kakvu odluku u vezi sa Kosovom, s obzirom da OEBS funkcioniše isključivo na bazi konsenzusa, pa jedna članica može da opstruiše bilo koju odluku”, ocenjuje Biserko.
Američki ambasador u Prištini
Christopher Dell, novembar 2010izjavio je da parlamentarni izbori 12. decembra treba da budu održani i na severu Kosova.
"Radimo sa međunarodnim partnerima na stvaranju uslova i verujem da će izbori biti i tamo održani", rekao je Dell u Prištini.
Predstavnici četiri severne kosovske opštine uputili su, međutim, Srbima apel da u tom delu Kosova ne izađu na parlamentarne izbore.
Odluka Srbije u vezi sa predstojećim izborima na Kosovu prilično je ambivalentna. Stoga se čuju i ocene da vlast Srbije igra dvostruku igru oko Kosova.
S jedne strane, ocenjuje da se nisu stekli uslovi za izlazak Srba na kosovske izbore da ne upadne u rizik da izgubi sever Kosova, koji joj treba za eventualne dugoročnije ciljeve, a s druge, poručuje da Srbi južno od Ibra neće biti sankcionisani ako na izbore izađu.
Kako reaguje na ovakva tumačenja - pitali smo Olivera Ivanovića.
“Nije to baš objektivan pristup. Naime, Vlada Srbije nema nikakvih taktičkih zamisli. Kad Srbija govori o učešću na izborima, Srbija govori o čitavom Kosovu i Metohiji. Nemamo mi dve strategije – jednu za područje severno od ibra, a drugu za deo južno od ibra. Medjutim, mi dopuštamo mogućnost da neki imaju neke svoje posebne intese, a u tom kontekstu se pominju ljudi koji žive južno od Ibra. Vlada Srbije neće preduzimati nikakve sankcije protiv onih koji se odluče da, ipak, na ove izbore izađu. Izlazak na izbore sam po sebi nije nikakva greška niti krivično delo, ali učešće u kosovskim institucijama uz istovremeno zadržavanje radnog mesta u izvršnoj vlasti Srbije mislim da posle toga neće biti moguće”, upozorava Ivanović.
Licemerne poruke
Upitan otkud to da Srbija odjednom ima blagonaklon stav prema izlasku Srba južno od Ibra na kosovske izbore i šta je izazvalo tu promenu stava, Ivanović kaže:
“Ne, nema promene stava. To je striktna primena Ustava Srbije, koji drugačije političko mišljenje ne samo što ne kažnjava nego dozvoljava.”
(RSE je sa Helsinškim odborom za ljudska prava Srbije obišao srpska sela na centralnom Kosovu, gde stanovnici put za rešavanje problema vide u učešću na izborima sledećeg meseca. Autor: Iva Martinović, 29. novembar 2010.)
Poruke koje se se ka Srbima na Kosovu salju iz Beograda proizvode kontraefekat jer su licemerne, ocenjuje, pak, za naš radio Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju u Prištini.
“Uprkos preporuci Borisa Tadića da Srbi ne izlaze na izbore jer se nisu stekli uslovi za to, svako je upoznat sa činjenicom da je Dragan Petković, zamenik ministra za Kosovo i Metohiju, osoba koja organizuje te iste izbore. To jasno pokazuje licemeran odnos naših državnih struktura prema kosovskim Srbima”, kaže Maksimović.
Nejasna poruka Vlade Srbije u vezi sa tim izborima reflektuje stav da se područje južno od Ibra pusti, a da se sever čuva za neku drugu situaciju u očekivanju menjanja statusa severa Kosova, smatra predsednica Odbora Sonja Biserko, dodajući da je to, zapravo, samo gubljenje vremena.
“Sever Kosova može da dobije samo nekakvu autonomiju i mislim da je veliki gubitak za Srbe na Kosovu da ne učestvuju na ovim izborima, s obzirom da bi veći izlazak garantovao mnogo veći uticaj u kosovskoj skupštini. Zajedno sa drugim manjinama, mogli bi imati i više od 30 poslanika. Veliki broj ljudi, barem onih sa kojima smo mi razgovarali, ima svest o tome da je ovo momenat kada treba da preseku dilemu o tome gde spadaju i pripadaju. Veliki broj njih, pogotovo Srba južno od Ibra, zna da im život zavisi od integracije u kosovske institucije. Čak i ljudi na severu razmišljaju na sličan način, međutim, ta jedna ekstremna grupa koja teroriše ljude na severu Kosova sprečiće jedan broj ljudi da izađu na predstojeće izbore”, ocenjuje Biserko.
Upitana zašto ovog puta Helsinški odbor nije bio na severu Kosova, naša sagovornica kaže:
“Razgovarali smo sa ljudima sa severa, u raznim situacijama, ali ne direktno zato što nam nije bilo preporučeno da se suviše javno eksponiramo s obzirom na radikalne grupe, a i zato što bi to zapravo napravilo štetu za ljude koji žive na severu. Mi s njima, medjutim, komuniciramo”, kaže Biserko.
Slobodana Petrovića, predsednika Samostalne liberalne stranke, koja u a aktuelnoj Vladi Kosova ima dva ministra pitali smo zbog čcega ne organizuju kampanju na Severu Kosova i šta mogu da učine kako bi zaštitili ljude koji su tamo, zbog odluke da izađu na izbore, izloženi pretnjama pa i nasilju.
“Svakako da smo mi svesni te činjenice. Na kraju krajeva, i generalni sekretar naše stranke bio je jedan od onih na koga je pokušan atentat. Mi kao stranka pre svega želimo da ljudima omogućimo ono što je za njih dobro. Ukoliko ljudi na severu prepoznaju svoj interes u takvoj atmosferi, onda je to za nas prihvatljivo. Međutim, svesni smo da situacija na severu nimalo nije prijatna, da bezbednosna situacija pre svega ostalog ukazuje na nužnost promene na bolje, a sigurno je da je, kad je sever u pitanju, neophodno učešće i medjunarodne zajednice i Prištine, i mnogo veći, ali drugačiji, uticaj Beograda”, ocenjuje Petrović.
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić, koji se nakon avgustovskog zaokreta u kosovskoj politici prešaltao na pomirljivije tonove u komunikaciji sa međunarodnim zvaničnicima, odapeo je žestoku verbalnu strelu prema Pieteru Feithu, predstavniku Evropske unije na Kosovu.
“To je još jedna u nizu uznemirujućih Feithovih izjava, koja se može protumačiti kao poziv na nasilje. Međunarodni predstavnici na Kosovu, pogotovo u ovakvim trenucima, trebalo bi da vode računa o izjavama koje daju jer one mogu na ozbiljan način destabilizovati ionako krhku situaciju na Kosovu”, rekao je Jeremić.
Podsetimo, Feith je u četvrtak u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta rekao da je prilično iznenađen izjavom srpskog predsednika Borisa Tadića na samitu OEBS-a u Astani da će svaka promena realnog postojećeg stanja na Kosovu prekinuti dijalog s Prištinom.
Predstavnik EU je ocenio da je izjava srpskog šefa države iznenađujuća zato što smatra “da realnost na terenu stvaraju građani, a ne vlade”.
S obzirom na to da predsednik Srbije nije nijednog trenutka objasnio šta je bio okidač za njegovu izjavu, odgovor smo potražili od zamenika ministra za Kosovo Olivera Ivanovića.
“U pitanju su neke namere koju su kosovski Albanci pokazali, za koje smo poprilično pouzdano saznali. To je bilo samo upozorenje – ne igrajte se time jer to apsolutno ugrožava dijalog, a dijalog nije u interesu samo Srbije; naprotiv, u interesu je i kosovskih Albanaca i čitavog regiona, ali i Evropske unije. Prema tome, naši zajednički interesi su ugroženi ako neko vuče jednostrane poteze, pogotovo ako je to praćeno upotrebom sile”, kaže Ivanović.
Vakum na Kosovu
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koji je prethodna dva dana boravio na Kosovu i pozvao Srbe da izađu na izbore 12. decembra, kaže za naš program da ne vidi bilo kakve indicije opasnosti o kojoj govore srpski zvaničnici.
“U ovom momentu teško da kosovska Vlada daje bilo kakve signale u pogledu Kosova. Zato što je pred izborima i što će formiranje nove vlade potrajaće najmanje mesec-dva. Prema tome, to je jedan vakuum u tamošnjem političkom životu koji Beograd koristi da bi eventualne neuspehe za početak ili odlaganje dijaloga prebacio na Kosovo. Kosovo u ovom trenutku ne može da počne dijalog zato što je rasformiran Parlament i Vlada i što izbori slede za nedelju dana. To je objektivan razlog. Mislim, takođe, da je Tadić na samitu OEBS-a, nagovestio da Srbija kao članica može jednog dana da blokira bilo kakvu odluku u vezi sa Kosovom, s obzirom da OEBS funkcioniše isključivo na bazi konsenzusa, pa jedna članica može da opstruiše bilo koju odluku”, ocenjuje Biserko.
Američki ambasador u Prištini
"Radimo sa međunarodnim partnerima na stvaranju uslova i verujem da će izbori biti i tamo održani", rekao je Dell u Prištini.
Predstavnici četiri severne kosovske opštine uputili su, međutim, Srbima apel da u tom delu Kosova ne izađu na parlamentarne izbore.
Odluka Srbije u vezi sa predstojećim izborima na Kosovu prilično je ambivalentna. Stoga se čuju i ocene da vlast Srbije igra dvostruku igru oko Kosova.
S jedne strane, ocenjuje da se nisu stekli uslovi za izlazak Srba na kosovske izbore da ne upadne u rizik da izgubi sever Kosova, koji joj treba za eventualne dugoročnije ciljeve, a s druge, poručuje da Srbi južno od Ibra neće biti sankcionisani ako na izbore izađu.
Kako reaguje na ovakva tumačenja - pitali smo Olivera Ivanovića.
“Nije to baš objektivan pristup. Naime, Vlada Srbije nema nikakvih taktičkih zamisli. Kad Srbija govori o učešću na izborima, Srbija govori o čitavom Kosovu i Metohiji. Nemamo mi dve strategije – jednu za područje severno od ibra, a drugu za deo južno od ibra. Medjutim, mi dopuštamo mogućnost da neki imaju neke svoje posebne intese, a u tom kontekstu se pominju ljudi koji žive južno od Ibra. Vlada Srbije neće preduzimati nikakve sankcije protiv onih koji se odluče da, ipak, na ove izbore izađu. Izlazak na izbore sam po sebi nije nikakva greška niti krivično delo, ali učešće u kosovskim institucijama uz istovremeno zadržavanje radnog mesta u izvršnoj vlasti Srbije mislim da posle toga neće biti moguće”, upozorava Ivanović.
Licemerne poruke
Upitan otkud to da Srbija odjednom ima blagonaklon stav prema izlasku Srba južno od Ibra na kosovske izbore i šta je izazvalo tu promenu stava, Ivanović kaže:
“Ne, nema promene stava. To je striktna primena Ustava Srbije, koji drugačije političko mišljenje ne samo što ne kažnjava nego dozvoljava.”
(RSE je sa Helsinškim odborom za ljudska prava Srbije obišao srpska sela na centralnom Kosovu, gde stanovnici put za rešavanje problema vide u učešću na izborima sledećeg meseca. Autor: Iva Martinović, 29. novembar 2010.)
Poruke koje se se ka Srbima na Kosovu salju iz Beograda proizvode kontraefekat jer su licemerne, ocenjuje, pak, za naš radio Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju u Prištini.
“Uprkos preporuci Borisa Tadića da Srbi ne izlaze na izbore jer se nisu stekli uslovi za to, svako je upoznat sa činjenicom da je Dragan Petković, zamenik ministra za Kosovo i Metohiju, osoba koja organizuje te iste izbore. To jasno pokazuje licemeran odnos naših državnih struktura prema kosovskim Srbima”, kaže Maksimović.
Nejasna poruka Vlade Srbije u vezi sa tim izborima reflektuje stav da se područje južno od Ibra pusti, a da se sever čuva za neku drugu situaciju u očekivanju menjanja statusa severa Kosova, smatra predsednica Odbora Sonja Biserko, dodajući da je to, zapravo, samo gubljenje vremena.
“Sever Kosova može da dobije samo nekakvu autonomiju i mislim da je veliki gubitak za Srbe na Kosovu da ne učestvuju na ovim izborima, s obzirom da bi veći izlazak garantovao mnogo veći uticaj u kosovskoj skupštini. Zajedno sa drugim manjinama, mogli bi imati i više od 30 poslanika. Veliki broj ljudi, barem onih sa kojima smo mi razgovarali, ima svest o tome da je ovo momenat kada treba da preseku dilemu o tome gde spadaju i pripadaju. Veliki broj njih, pogotovo Srba južno od Ibra, zna da im život zavisi od integracije u kosovske institucije. Čak i ljudi na severu razmišljaju na sličan način, međutim, ta jedna ekstremna grupa koja teroriše ljude na severu Kosova sprečiće jedan broj ljudi da izađu na predstojeće izbore”, ocenjuje Biserko.
Upitana zašto ovog puta Helsinški odbor nije bio na severu Kosova, naša sagovornica kaže:
“Razgovarali smo sa ljudima sa severa, u raznim situacijama, ali ne direktno zato što nam nije bilo preporučeno da se suviše javno eksponiramo s obzirom na radikalne grupe, a i zato što bi to zapravo napravilo štetu za ljude koji žive na severu. Mi s njima, medjutim, komuniciramo”, kaže Biserko.
Slobodana Petrovića, predsednika Samostalne liberalne stranke, koja u a aktuelnoj Vladi Kosova ima dva ministra pitali smo zbog čcega ne organizuju kampanju na Severu Kosova i šta mogu da učine kako bi zaštitili ljude koji su tamo, zbog odluke da izađu na izbore, izloženi pretnjama pa i nasilju.
“Svakako da smo mi svesni te činjenice. Na kraju krajeva, i generalni sekretar naše stranke bio je jedan od onih na koga je pokušan atentat. Mi kao stranka pre svega želimo da ljudima omogućimo ono što je za njih dobro. Ukoliko ljudi na severu prepoznaju svoj interes u takvoj atmosferi, onda je to za nas prihvatljivo. Međutim, svesni smo da situacija na severu nimalo nije prijatna, da bezbednosna situacija pre svega ostalog ukazuje na nužnost promene na bolje, a sigurno je da je, kad je sever u pitanju, neophodno učešće i medjunarodne zajednice i Prištine, i mnogo veći, ali drugačiji, uticaj Beograda”, ocenjuje Petrović.
