Nakon šokantne vesti o hapšenju direktora Instituta za onkologiju u Beogradu i još šest osoba, osumnjičenih za malverzacije sa citostaticima, ministar policije saopštio je da postoji sumnja o postojanju određenih fondova kojima su farmaceutske kuće podmićivale zdravstvene ustanove. U udruženjima pacijenata kažu da je otkrivanje krupne korupcije dobra vest ali da je za njih problem i svakodnevna tzv. sitna korupcija.
Koliko god da je bila šokantna vest da su uhapšeni osumnjičeni da su prepisivali više citostatika nego što je potrebno pacijentima, da bi potrošnja tih lekova bila veća kako bi oni od farmaceutskih kuća dobijali veći novac, šokantnim momentima u ovoj priči nije kraj. Stvar je, prema onome što kaže ministar policije Ivica Dačić, mnogo ozbiljnija:
“Mi sada razgovaramo, pre svega, sa farmaceutskim kućama jer postoji sumnja da su postojali određeni fondovi koji su korišćeni za podmićivanje ljudi u zdravstvu, odnosno direktora institucija i nadležnih za korišćenje njhovih lekova. To se dešava u različitim zemljama i danas su nam se već javile i policije nekih drugih država da razmenimo podatke”, kaže Dačić.
Irina Ban iz Udruženja roditelja dece obolele od malignih bolesti „Zvončica”, i nadzornik roditeljske kuće u kojoj borave deca koja se leče od malignih bolesti iako nema ovakva iskustva kaže da ipak nije bila iznenađena:
“Odmah mi je bilo jasno da nije u pitanju davanje više lekova. U principu se ovde radi o klasičnom kriminalu. To zašta se sumnjiče, oko čega se sad napravila halabuka, to je nešto što je u našem društvu odavno poznato. Što se tiče pacijenata i roditelja pacijenata koji borave u roditeljskoj kući pri Institutu za majku i dete apsolutno nikada nisam čula ni jednu pritužbu da je neko prisiljen da kupuje nešto i da plaća bilo šta”, tvrdi Ban.
Problem sitna korupcija
U udruženjima pacijenata upozoravaju da je vest o razotkrivanju krupne korupcije u zdravstvu dobra ali i upozoravaju da je za njih veliki problem i sitna korupcija. To nam je kao prvi utisak prenela Branka Stamenković, jedna od članica Udruženja Majka hrabrost:
“Ono što nama treba i što mali čovek u ovoj zemlji očekuje od državnih organa jeste da se konačno neko pozabavi onom sitnom korupcijom na najnižem nivou, koja direktno pogađa malog čoveka. Znači da neko istraži slučajeve kada meni kada dođem kod lekara neko direktno traži novac. Kada sam morala da odem u porodilište tada sam doživela nešto što me je šokiralo. Otvoreno mi je tražen novac, 250 eura, ukoliko želim da budem sigurna da ću dobiti epidural”, otkriva Stamenkovićeva.
U međuvremenu je Stručni savet Instituta za onkologiju i radiologiju najavio da će sugerisati nadležnima u Ministarstvu zdravlja sprovođenje hitne vanredne provere kvaliteta stručnog rada Klinike da bi sve dileme bile rešene argumentovano i na najbolji način.
Navodeći da su privedeni više godina učestvovali u uspešnom stvaranju visokog nivoa onkologije u Institutu, članovi Saveta naveli su u saopštenju i da povodom navedenih razloga za privođenje, niko svojom funkcijom i položajem u zdravstvenom sistemu ne može biti izuzet od preispitivanja i zaključili da u interesu dalje istrage svako treba obavlja svoj deo posla.
Da li je hapšenje rukovodstva elitnog Instituta za onkologiju zbog primanja milionskog mita od farmaceutskih kuća i malverzacija sa lekovima namenjenim lečenju obolelih od raka poljuljalo poverenje pacijenata proveravala je naša Novka Ilić u Užicu:
Korupcija svuda
Ovaj slučaj nije u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije rekla nam je njena predsednica Zorana Marković. Ali naglašavajući da treba sačekati ishod procesa uz poštovanje pretpostavke nevinosti i fer suđenja, ona kaže da bi Agencija onda mogla da preduzme neke korake koji bi mogli da spreče ovakve primere:
“Agencija će onda izanalizirati procedure u zdravstvu i videti na koji način mi možemo kroz nadležnosti agencije u pogledu donošenja, pre svega, planova integriteta koji treba da standardizuju procedure i da utvrde odgovornost ljudi koji u tim procedurama učestvuju”, kaže Markovićeva.
Jedan od problema je i što postoji pogršna percepcija da ako nekome sami ponudite novac to nije mito, upozorava Zorka Kovačević, predsednica Udruženja Majka hrabrost:
“Mi smo imali puno članova koji su došli i rekli, mi smo u suštini bili zadovoljni i niko nam ništa nije tražio ali mi smo častili lekara. Lekar koji je u mnogo jačoj poziciji od samog pacijenta, ima mnogo jaču odgovornost, možete vi njemu da ponudite i 100 eura i 100.000 eura, koju god sumu, njegova obaveza je da vas odbije”, tvrdi Kovačevićeva.
Hapšenje osumnjičenih za korupciju na Onkologiji je poslednja vest u nizu sličnih. Neki od primera koje je policija otkrila su korupcija u zdravstvu u javnim nabavkama, na kragujevačkom Univerzitetu, naplatnim rampama na auto – putevima.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da, prema istraživanjima, u odgovorima na pitanje kome su i koliko građani davali mito ne postoje velike razlike među granama javnog sektora:
“Ljudi se žale u principu na one institucije sa kojima su imali najviše kotakata i u tom kontekstu često na udar dolaze zdravstvo, školstvo i druge oblasti. Međutim, najverovatnije bi ispravan odgovor bio da je najveća i najopasnija korupcija u političkoj sferi, naročito tamo gde je trošenje novca u pitanju”, kaže Nenadić.
Međutim, za većinu slučajeva se još uvek čeka sudski epilog.
Koliko god da je bila šokantna vest da su uhapšeni osumnjičeni da su prepisivali više citostatika nego što je potrebno pacijentima, da bi potrošnja tih lekova bila veća kako bi oni od farmaceutskih kuća dobijali veći novac, šokantnim momentima u ovoj priči nije kraj. Stvar je, prema onome što kaže ministar policije Ivica Dačić, mnogo ozbiljnija:
“Mi sada razgovaramo, pre svega, sa farmaceutskim kućama jer postoji sumnja da su postojali određeni fondovi koji su korišćeni za podmićivanje ljudi u zdravstvu, odnosno direktora institucija i nadležnih za korišćenje njhovih lekova. To se dešava u različitim zemljama i danas su nam se već javile i policije nekih drugih država da razmenimo podatke”, kaže Dačić.
Irina Ban iz Udruženja roditelja dece obolele od malignih bolesti „Zvončica”, i nadzornik roditeljske kuće u kojoj borave deca koja se leče od malignih bolesti iako nema ovakva iskustva kaže da ipak nije bila iznenađena:
“Odmah mi je bilo jasno da nije u pitanju davanje više lekova. U principu se ovde radi o klasičnom kriminalu. To zašta se sumnjiče, oko čega se sad napravila halabuka, to je nešto što je u našem društvu odavno poznato. Što se tiče pacijenata i roditelja pacijenata koji borave u roditeljskoj kući pri Institutu za majku i dete apsolutno nikada nisam čula ni jednu pritužbu da je neko prisiljen da kupuje nešto i da plaća bilo šta”, tvrdi Ban.
Problem sitna korupcija
U udruženjima pacijenata upozoravaju da je vest o razotkrivanju krupne korupcije u zdravstvu dobra ali i upozoravaju da je za njih veliki problem i sitna korupcija. To nam je kao prvi utisak prenela Branka Stamenković, jedna od članica Udruženja Majka hrabrost:
Ono što nama treba jeste da se konačno neko pozabavi onom sitnom korupcijom na najnižem nivou, koja direktno pogađa malog čoveka. Znači da neko istraži slučajeve kada meni kada dođem kod lekara neko direktno traži novac, pojašanjava Branka Stamenković
“Ono što nama treba i što mali čovek u ovoj zemlji očekuje od državnih organa jeste da se konačno neko pozabavi onom sitnom korupcijom na najnižem nivou, koja direktno pogađa malog čoveka. Znači da neko istraži slučajeve kada meni kada dođem kod lekara neko direktno traži novac. Kada sam morala da odem u porodilište tada sam doživela nešto što me je šokiralo. Otvoreno mi je tražen novac, 250 eura, ukoliko želim da budem sigurna da ću dobiti epidural”, otkriva Stamenkovićeva.
U međuvremenu je Stručni savet Instituta za onkologiju i radiologiju najavio da će sugerisati nadležnima u Ministarstvu zdravlja sprovođenje hitne vanredne provere kvaliteta stručnog rada Klinike da bi sve dileme bile rešene argumentovano i na najbolji način.
Navodeći da su privedeni više godina učestvovali u uspešnom stvaranju visokog nivoa onkologije u Institutu, članovi Saveta naveli su u saopštenju i da povodom navedenih razloga za privođenje, niko svojom funkcijom i položajem u zdravstvenom sistemu ne može biti izuzet od preispitivanja i zaključili da u interesu dalje istrage svako treba obavlja svoj deo posla.
Da li je hapšenje rukovodstva elitnog Instituta za onkologiju zbog primanja milionskog mita od farmaceutskih kuća i malverzacija sa lekovima namenjenim lečenju obolelih od raka poljuljalo poverenje pacijenata proveravala je naša Novka Ilić u Užicu:
Korupcija svuda
Ovaj slučaj nije u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije rekla nam je njena predsednica Zorana Marković. Ali naglašavajući da treba sačekati ishod procesa uz poštovanje pretpostavke nevinosti i fer suđenja, ona kaže da bi Agencija onda mogla da preduzme neke korake koji bi mogli da spreče ovakve primere:
“Agencija će onda izanalizirati procedure u zdravstvu i videti na koji način mi možemo kroz nadležnosti agencije u pogledu donošenja, pre svega, planova integriteta koji treba da standardizuju procedure i da utvrde odgovornost ljudi koji u tim procedurama učestvuju”, kaže Markovićeva.
Jedan od problema je i što postoji pogršna percepcija da ako nekome sami ponudite novac to nije mito, upozorava Zorka Kovačević, predsednica Udruženja Majka hrabrost:
“Mi smo imali puno članova koji su došli i rekli, mi smo u suštini bili zadovoljni i niko nam ništa nije tražio ali mi smo častili lekara. Lekar koji je u mnogo jačoj poziciji od samog pacijenta, ima mnogo jaču odgovornost, možete vi njemu da ponudite i 100 eura i 100.000 eura, koju god sumu, njegova obaveza je da vas odbije”, tvrdi Kovačevićeva.
Hapšenje osumnjičenih za korupciju na Onkologiji je poslednja vest u nizu sličnih. Neki od primera koje je policija otkrila su korupcija u zdravstvu u javnim nabavkama, na kragujevačkom Univerzitetu, naplatnim rampama na auto – putevima.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da, prema istraživanjima, u odgovorima na pitanje kome su i koliko građani davali mito ne postoje velike razlike među granama javnog sektora:
“Ljudi se žale u principu na one institucije sa kojima su imali najviše kotakata i u tom kontekstu često na udar dolaze zdravstvo, školstvo i druge oblasti. Međutim, najverovatnije bi ispravan odgovor bio da je najveća i najopasnija korupcija u političkoj sferi, naročito tamo gde je trošenje novca u pitanju”, kaže Nenadić.
Međutim, za većinu slučajeva se još uvek čeka sudski epilog.