Koliku cena Srbija može da plati, ukoliko se brzo ne završi najnovija kriza izazvana štrajkom glađu lidera naprednjaka Tomislava Nikolića koji na taj način pokušava da izdejstvuje raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora do kraja godine?
Može li biti usporen evropski put Srbije, mogu li strani investitori potpuno okrenuti glavu od takve Srbije, još manje privlačne za strani kapital nego što je to bila juče? Iz Brisela šalju poruku da su veoma zabrinuti.
Peti interparlamentarni sastanak EU i Srbije u Briselu protekao je u senci političkih tenzija u Srbiji. Ovaj skup u Briselu završen je zajedničkom izjavom, rekla nam je Aleksandra Jerkov, članica delegacije srpskog parlamenta:
"Mi smo na kraju sastanka usvojili zajedničku izjavu u kojoj su svi učesnici pozvali Nikolića da prekine štrajk glađu i pozvali da se vrati politički dijalog u institucije koje su za to nadležne i pozvali sve aktere na srpskoj političkoj sceni na odgovoran polički dijalog”, prenela je Aleksandra Jerkov.
I dok iz Brisela šalju poruke duboke zabrinutosti, Tomislav Nikolić, lider naprednjaka, iz bolničke postelje u Beogradu poručuje:
"Nemam nameru da destabilizujem Srbiju, sve što sam do sada uradio bilo je da destabilizujem sebe.“
A na pitanje dokle je daleko spreman da ide, odgovara: “Toliko daleko koliko je potrebno da Srbija bude jedna normalna zemlja.”
Aleksandra Jerkov prenosi zabrinutost evropskih političara situacijom u Srbiji:
„Mislim da su svi zvaničnici EU, kako predstavnici Evropskog parlamenta tako i Evropske komisije, stavili do znanja da to što Tomilsav Nikolić trenutno radi nije u skladu sa tekovinama demokratskih društava, da svaki politički dijalog treba da se vodi u okviru institucija i da svakako ovo što se dešava ne može ići u prilog evropskim integracijama Srbije.“
Rešenje politička odluka
Jedna od članica delegacije je i Jorgovanka Tabaković iz Nikolićeve Srpske napredne stranke, dobri poznavalac ekonomskih prilika u Srbiji koja dobro zna kakav je ulog na političkoj trpezi Srbije -i odlaganje evropske kandidature i usporavanje, inače usporenih stranih ulaganja, u sve manje privlačnu Srbiju. Ona kaže da sve zaista može da se završi političkom odlukom:
Miroslav Prokopijević“I to je moguće. Zašto ne raspisati izbore za kraj godine, a sa realnim očekivanjem da dobijemo status kandidata u oktorbu i početak pregovora. To će sačuvati Srbiju u evropskoj porodici, to će pomoći razvoju srpske ekonomije ali i sačuvati život Nikolića”, kaže Jorgovanka Tabaković.
U čemu je problem, zašto je Brisel toliko zabrinut, kada i u drugim zemljama EU postoje vaninstitucionalni izlivi nezadovoljstva.
"Ovakvu scenu ne možete naći ni u Norveškoj, ni u Mađarskoj ni u bilo kojoj prosečnoj, normalnoj evropskoj zemlji. Taman smo počeli da verujemo da su naprednjaci normalni a oni su povukli potez kojim su nas uverili da su oni oni stari“, kaže ekonomista Miroslav Prokopijević.
Vatroslav Vekarić, dobri poznavalac spoljnopolitičkih odnosa, potvrđuje da bi cela ova priča oko datuma izbora mogla da uspori evropske inetgracije Srbije.
„I u zemljama evropske unije su demonstracije, protesti svakodnevna stvar. To nije samo po sebi problem. Problem je stepen tenzije, atmosfera u kojoj su ozbiljniji konflikti verovatni. U svakom slučaju je reč o nečemu što može da uspori proces evropske integracije Srbije“, navodi Vatroslav Vekarić.
Dobra volja Brisela
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da je Srbija već u velikom zaostatku u odnosu na obaveze koje treba da ispuni na evropskom putu i da može dobiti kandidaturu do kraja ove godine samo ako je to politička odluka Brisela a ne zato što je Beograd odradio svoj deo posla.
On dalje upozorava da komplikovanje političke situacije u zemlji može da odloži odluku o kandidaturi , iako za nju postoji politička volja u evropskim krugovima.
„Mislim da je jasno da ukoliko se stvari radikalizuju u smislu političkih sukoba, da će morati da se razreši na izborima i da će se onda pitanje kandidature odložiti za posle izbora. To je jasno golim okom. Pitanje je da li će se stvari razvijati u tom pravcu , a to u velikoj meri zavisi od procene i interesa takozvane Napredne stranke. Moramo da sačekamo da vidimo kako će da razreše problem u koji su sami upali“, ocenjuje Gligorov.
A šta je sa stranim investitorima, da li se njima šalje loša poruka o politički nestabilnoj državi?
„Naravno da utiče na strane investirore. Berza pada već dva dana, mada nije ionako bila na nekim visinama...“, navodi Miroslav Prokopijević.
I pored toga, Prokopijević, koji nije partijski opredeljen, poručuje:
“Recimo, kad igrač izvadi pištolj i kaže sudiji: sviraj penal inače ću se ubiti jer će moj tim da ispadne iz lige, sudija nikako ne sme da svira penal.”
Može li biti usporen evropski put Srbije, mogu li strani investitori potpuno okrenuti glavu od takve Srbije, još manje privlačne za strani kapital nego što je to bila juče? Iz Brisela šalju poruku da su veoma zabrinuti.
Peti interparlamentarni sastanak EU i Srbije u Briselu protekao je u senci političkih tenzija u Srbiji. Ovaj skup u Briselu završen je zajedničkom izjavom, rekla nam je Aleksandra Jerkov, članica delegacije srpskog parlamenta:
"Mi smo na kraju sastanka usvojili zajedničku izjavu u kojoj su svi učesnici pozvali Nikolića da prekine štrajk glađu i pozvali da se vrati politički dijalog u institucije koje su za to nadležne i pozvali sve aktere na srpskoj političkoj sceni na odgovoran polički dijalog”, prenela je Aleksandra Jerkov.
I dok iz Brisela šalju poruke duboke zabrinutosti, Tomislav Nikolić, lider naprednjaka, iz bolničke postelje u Beogradu poručuje:
"Nemam nameru da destabilizujem Srbiju, sve što sam do sada uradio bilo je da destabilizujem sebe.“
A na pitanje dokle je daleko spreman da ide, odgovara: “Toliko daleko koliko je potrebno da Srbija bude jedna normalna zemlja.”
Aleksandra Jerkov prenosi zabrinutost evropskih političara situacijom u Srbiji:
„Mislim da su svi zvaničnici EU, kako predstavnici Evropskog parlamenta tako i Evropske komisije, stavili do znanja da to što Tomilsav Nikolić trenutno radi nije u skladu sa tekovinama demokratskih društava, da svaki politički dijalog treba da se vodi u okviru institucija i da svakako ovo što se dešava ne može ići u prilog evropskim integracijama Srbije.“
Rešenje politička odluka
Jedna od članica delegacije je i Jorgovanka Tabaković iz Nikolićeve Srpske napredne stranke, dobri poznavalac ekonomskih prilika u Srbiji koja dobro zna kakav je ulog na političkoj trpezi Srbije -i odlaganje evropske kandidature i usporavanje, inače usporenih stranih ulaganja, u sve manje privlačnu Srbiju. Ona kaže da sve zaista može da se završi političkom odlukom:
U čemu je problem, zašto je Brisel toliko zabrinut, kada i u drugim zemljama EU postoje vaninstitucionalni izlivi nezadovoljstva.
"Ovakvu scenu ne možete naći ni u Norveškoj, ni u Mađarskoj ni u bilo kojoj prosečnoj, normalnoj evropskoj zemlji. Taman smo počeli da verujemo da su naprednjaci normalni a oni su povukli potez kojim su nas uverili da su oni oni stari“, kaže ekonomista Miroslav Prokopijević.
Vatroslav Vekarić, dobri poznavalac spoljnopolitičkih odnosa, potvrđuje da bi cela ova priča oko datuma izbora mogla da uspori evropske inetgracije Srbije.
„I u zemljama evropske unije su demonstracije, protesti svakodnevna stvar. To nije samo po sebi problem. Problem je stepen tenzije, atmosfera u kojoj su ozbiljniji konflikti verovatni. U svakom slučaju je reč o nečemu što može da uspori proces evropske integracije Srbije“, navodi Vatroslav Vekarić.
Dobra volja Brisela
Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže da je Srbija već u velikom zaostatku u odnosu na obaveze koje treba da ispuni na evropskom putu i da može dobiti kandidaturu do kraja ove godine samo ako je to politička odluka Brisela a ne zato što je Beograd odradio svoj deo posla.
On dalje upozorava da komplikovanje političke situacije u zemlji može da odloži odluku o kandidaturi , iako za nju postoji politička volja u evropskim krugovima.
„Mislim da je jasno da ukoliko se stvari radikalizuju u smislu političkih sukoba, da će morati da se razreši na izborima i da će se onda pitanje kandidature odložiti za posle izbora. To je jasno golim okom. Pitanje je da li će se stvari razvijati u tom pravcu , a to u velikoj meri zavisi od procene i interesa takozvane Napredne stranke. Moramo da sačekamo da vidimo kako će da razreše problem u koji su sami upali“, ocenjuje Gligorov.
A šta je sa stranim investitorima, da li se njima šalje loša poruka o politički nestabilnoj državi?
„Naravno da utiče na strane investirore. Berza pada već dva dana, mada nije ionako bila na nekim visinama...“, navodi Miroslav Prokopijević.
I pored toga, Prokopijević, koji nije partijski opredeljen, poručuje:
“Recimo, kad igrač izvadi pištolj i kaže sudiji: sviraj penal inače ću se ubiti jer će moj tim da ispadne iz lige, sudija nikako ne sme da svira penal.”
