Pomirenje islamskih zajednica neće ići lako

Potpisi na sporazum o ujedinjenju islamske zajednice u Srbiji, koji je u Beograd doneo šef turske diplomatije, još nisu stavljeni. Izgleda da je od aktera u Srbiji potpis spreman da stavi jedino muftija Muamer Zukorlić. Čelnici druge islamske zajednice ne žele da prihvate ponuđeno "po sistemu uzmi ili ostavi", ukoliko ne budu uključeni u pregovore. Ni zvanični Beograd, koji je prihvatio posredovanje Turske, nije do sada dao saglasnost na ponuđena rešenja.

Pomirenje dve islamske zajednice u Srbiji, osmišljeno na relaciji Ankara - Sarajevo, moglo bi da ne bude tako jednostavno kao što je u prvi mah izgledalo. Reis Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić kaže da neće pristati na ukidanje Rijaseta što se po nekim izvorima predviđa sporazumom.

Zilkić za RSE kaže da je začuđujuće što ova zajednica još nije dobila tekst sporazuma niti ih je iko kontaktirao.

"Za nas je pre svega prihvatljiv razgovor i da kroz taj razgovor postignemo ono što je najoptimalnije i najpotrebnije za celokupan život i institucije islamske zajednice i ostvarivanje prava vernika u državi Srbiji kroz te institucije. Mi u te razgovore ne bi ušli ni sa kakvim predrasudama niti uslovima", kazao je Zilkić.

Na pitanje našeg radija kakav će biti stav ukoliko se sporazumom predviđa, kao što pojedini mediji nagoveštavaju, jačanje pozicije muftije Muamera Zukorlića, Zilkić odgovara:

"Mi ne bismo da jačamo nikoga personalno jer je to nebitno, mi bismo da jačamo institucionalno".

Zukorlić proglašava pobedu

Muftija sandžački Muamer Zukorlić, koji predvodi Islamsku zajednicu u Srbiji, samouvereno proglašava pobedu svoje struje kako god na ponuđeno rešenje reagovali ostali akteri.

Zabeležena je izjava Zukorlića, koji od otvaranja priče o ujedinjenju izbegava medije, na svečanosti povodom ispraćaja hadžija na hadžiluk u Meku da je Islamska zajednica u Srbiji, na čijem je on čelu, na pragu "potpune pobede" koja će se ostvariti dogovorom ili potpunim porazom protivnika. Beogradu je poručio da prihvatanjem sporazuma ima šansu da povrati poverenje muslimana u Sandžaku.


"Želim potpuno skloniti brigu sa vaših srca. To jedinstvo između Novog Pazara, Sarajeva i Istanbula je veća pobeda od svakog sporazuma. To je veća pobeda od svakog papira koga će odobriti ili neće odobriti beogradski režim. Da li će prihvatiti ili neće, za nas može biti privremeno važno, ali je za njih životno važno jer za njih to znači šansu za rehabilitaciju. Ako je propuste, nikada je više neće dobiti", poručio je Zukorlić.

Muftija Zukorlić, ako nije direktno uključen u razgovore o pomirenju svakako je o njihovoj sadržini obavešten. Od samog početka je ponavljao samo da će prihvatiti sve na šta potpise stave dva vrhovna verska autoriteta, Turske i Bosne i Hercegovine. Ni Samir Tandir, predstavnik ove zajednice, nije želeo dati više detalja.

"Naš stav je izjava muftije Muamera efendije Zukorlića i to je precizna definicija kako se stvari mogu odvijati u narednom periodu", kazao je on.

Prema pojedinim izvorima, u sporazumu o mirenju islamskih zajednica u Srbiji, koji je turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu u ponedeljak predstavio predsedniku Borisu Tadiću i ministru Vuku Jeremiću, postoji jasna težnja da se umanji uticaj Islamske zajednice Srbije na čijem je čelu reis-ul-ulema Adem Zilkić.

Predložena zabrana političkog delovanja


Reisa Zilkića, zatekli smo kako ispraća hadžije te zajednice na hadžiluk u Meku neposredno nakon što je na beogradskom aerodromu klanjan džuma namaz, najznačajnija sedmična molitva u islamu.

"Ukoliko Rijaset Islamske zajednice odnosno Islamska zajednica Srbije ne bude uključena u te pregovore i uopšte ne bude konsultovana ili na bilo koji način ne bude učestovala u izradi tog dokumenta, apsolutno ne verujem. Neće doći do ujedinjenja", rekao je Zilkić na pitanje RSE koliko je realno ujedinjenje islamske zajednice u Srbiji u skorije vreme.

Sporazum o ujedinjenju islamske zajednice pravljen je na relaciji Ankara - Sarajevo trebalo bi, prema onome što je procurelo u javnost ali nije zvanično potvrđeno, da predviđa zabranu političkog delovanja verskim poglavarima što je često činio muftija Zukorlić, zabranu političkih okupljanja u džamijama, da ni Zukorlić ni Zilkić ne bi mogli da se kandiduju za glavnog muftiju, te poštovanje suvereniteta, integriteta i zakona Srbije.

Do inicijative je došlo nakon višegodišnjih nepremostivih razlika između dve islamske zajednice koje su često eskalirale sukobima pa i upotrebom vatrenog oružja ali i sve veće netrpeljivosti između muftije Zukorlića i zvaničnog Beograda.

Vlasti u Beogradu priznale su da su prihvatile "dobre usluge" Turske. Zbog nedostatka transparentnosti čitave inicijative, nemoguće je komentarisati njen sadržaj, ali socilog religije Srđan Barišić primećuje da upada u oči poljuljani princip sekularnosti.

"Čitavu inicijativu drže premijer i ministar spoljnih poslova Turske koji se sastaju sa političkim predstavnicima Srbije i Bosne i Hercegovine, gde jedino adekvatno učešće ima reis-ul-ulema Mustafa Cerić koji je na čelu Islamske zajednice Bosne i Hercegovine. S pravom Zukorlić govori da je ono što Cerić bude potvrdio za njih potpuno prihvatljivo, jer sama Islamska zajednica u Srbiji funkcioniše u okviru velike strukture Islamske zajednice u BiH. Biće interesantno šta će se dogoditi ukoliko neka od verskih zajednica izostavi svoj potpis. Islamska zajednica Srbije je sve bliža takvom rešenju jer je potpuno isključena iz svega toga. Možda ćemo opet imati još veći razdor time da ćemo imati jednu disidentsku zajednicu koja sebe proglašava najautentičnijim predstavnikom muslimana u Srbiji, te imati na drugoj strani potvrdu snažne veze između Novog Pazara i Sarajeva", kaže Barišić.

Srbija i Turska su potpisale više ugovora o ekonomskoj saradnji koji podrazumevaju turske investicije posebno za Sandžak, poput izgradnje autoputa preko Peštera, što može biti, zaključuje Srđan Barišić, veoma interesantan kontekst tumačenja aktuelne inicijative o pomirenju islamske zajednice u Srbiji, pogotovo što je ona pokrenuta između političkih vrhova ove dve zemlje.