Romi u Srbiji, njih nekoliko stotina hiljada spadaju u najugroženiju nacionalnu manjinu, ne samo u Srbiji. Ništa bolja situaciji nije ni u Evropi i svetu, pa su stoga odlučili da osnuju Internacionalnu romsku akademiju umetnosti i nauka.
Formiranje Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka, jedan je od najznačajnijih događaja u kulturnoj i političkoj istoriji romskog naroda u poslednjih nekoliko stotina godina, budući da Romi dobijaju najfundamentalnije institucije koje imaju svi narodi, kaže prvi predsednik ove institucije Rajko Đurić.
“U prilici smo da objavimo rođenje Internacionalne Romske akademije umetnosti i nauka,što je usuđujem se reći istorijski dan, kako za Rome Srbije, tako za Rome Evrope i čitavog sveta”, rekao je Rajko Đurić.
Akademija ima za cilj da podstakne naučno istraživački rad, da uspostavi duhovno jedinstvo među svim romima koji žive širom sveta i Evropa, dodaje Đurić.
“Da bude partnet visokoobrazovnim institucijama i najzad da bude brana kvazi naučnim rasističkim istraživanjima i interpretacijama romskog života. Kao što znaju istoričari, 'ciganologija' je u 18 veku i sa tom nemerom osnovana, a i danas postoje države i organizacije koje plaćaju slična istraživanja”, kaže Đurić
Organizatori očekuju da međunarodno sedište Romske akademije bude u Beogradu, a u svečanoj sali skupštine grada bilo je pedestak gostiju, predstavnika Ambasada i verskih zajednica.
Havel, Kučan, Gligorov..
Akademija će se, kaže jedan od osnivača Dragoljub Acković, član Svetskog kongresa Roma, baviti naučnim istorijskim i kulturnim istraživanjem romskog naroda.
“On će imati departmane za jezik, istoriju, kulturu, obrazovanje, jer je to pre svaga najvažnije. Mislim da će to biti jedna od poslednjih akademija koja se u ovom svetu u 21 veku formira”, kaže Acković.
Vaclav Havel je jedan od počasnih članova Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka
U Srbiji prema nekim procenama živi oko pola miliona Roma, ali je zbog stalne migracije i neposedovanja ličnih dokumenata ta brojka mnogo veća. Tek od 2002. Romi su dobili godine status nacionalne manjine.
Srba Milovanov, predsednik Muzeja Roma, kaže da je, iako nije Rom, ponosan što se Akademija osniva u Beogradu.
„Već 13 vekova žive ovde sa nama. Poznati su kao velike zanatlije i oružari još u vreme cara Dušana i smatramo da je ovo veliko priznanje za Beograd“, kaže Milovanov.
Među redovnim članovima akademije su Toni Gatlif, Ilija Marinković, Jovan Nikolić, Miloš Vasić, Rajko Đurić i Dragoljub Acković. Književnici Ginter Gras, Gabrijel Garsija Markes i Salman Ruždi, kao i domaći predstavnici - Radomir Konstantinović i Đuro Šušnjić i akademik Aleksandar Fira.
“Mislim da ona treba da bude ozbiljan faktor unapređenja socijalnog ali i drugog položaja Roma u savremenom društvu, ne samo u Srbiji, nego po mom znanju i u dobrom delu Evrope”, kaže akademik Aleksandar Fira.
Među počasnim članovima Internacionalne romske akademije nauka i umetnosti su ljudi koji su svojom delatnošću doprineli ostvarivanju slobode i prava Roma, poput nekadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Šmita i bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela.
Počasni članovi Romske akademije su i nekadašnji predsednici Slovenije i Makedonije Milan Kučan i Kiro Gligorov.
Romi u Srbiji su najugroženija nacionalna zajednica. Od rešavanja problema nehigijenskih naselja, obrazovnog sistema, rasizam i ekstremnog nacionalizama kao pretnje.Osnivanje Romske akademije umetnosti i nauka trebalo bi doprineti održivoj strategiji društvene integracije Roma u Srbiji.
Formiranje Internacionalne romske akademije umetnosti i nauka, jedan je od najznačajnijih događaja u kulturnoj i političkoj istoriji romskog naroda u poslednjih nekoliko stotina godina, budući da Romi dobijaju najfundamentalnije institucije koje imaju svi narodi, kaže prvi predsednik ove institucije Rajko Đurić.
“U prilici smo da objavimo rođenje Internacionalne Romske akademije umetnosti i nauka,što je usuđujem se reći istorijski dan, kako za Rome Srbije, tako za Rome Evrope i čitavog sveta”, rekao je Rajko Đurić.
Akademija će da bude brana kvazi naučnim rasističkim istraživanjima i interpretacijama romskog života, kaže Rajko Đurić.
Akademija ima za cilj da podstakne naučno istraživački rad, da uspostavi duhovno jedinstvo među svim romima koji žive širom sveta i Evropa, dodaje Đurić.
“Da bude partnet visokoobrazovnim institucijama i najzad da bude brana kvazi naučnim rasističkim istraživanjima i interpretacijama romskog života. Kao što znaju istoričari, 'ciganologija' je u 18 veku i sa tom nemerom osnovana, a i danas postoje države i organizacije koje plaćaju slična istraživanja”, kaže Đurić
Organizatori očekuju da međunarodno sedište Romske akademije bude u Beogradu, a u svečanoj sali skupštine grada bilo je pedestak gostiju, predstavnika Ambasada i verskih zajednica.
Havel, Kučan, Gligorov..
Akademija će se, kaže jedan od osnivača Dragoljub Acković, član Svetskog kongresa Roma, baviti naučnim istorijskim i kulturnim istraživanjem romskog naroda.
“On će imati departmane za jezik, istoriju, kulturu, obrazovanje, jer je to pre svaga najvažnije. Mislim da će to biti jedna od poslednjih akademija koja se u ovom svetu u 21 veku formira”, kaže Acković.
U Srbiji prema nekim procenama živi oko pola miliona Roma, ali je zbog stalne migracije i neposedovanja ličnih dokumenata ta brojka mnogo veća. Tek od 2002. Romi su dobili godine status nacionalne manjine.
Srba Milovanov, predsednik Muzeja Roma, kaže da je, iako nije Rom, ponosan što se Akademija osniva u Beogradu.
„Već 13 vekova žive ovde sa nama. Poznati su kao velike zanatlije i oružari još u vreme cara Dušana i smatramo da je ovo veliko priznanje za Beograd“, kaže Milovanov.
Među redovnim članovima akademije su Toni Gatlif, Ilija Marinković, Jovan Nikolić, Miloš Vasić, Rajko Đurić i Dragoljub Acković. Književnici Ginter Gras, Gabrijel Garsija Markes i Salman Ruždi, kao i domaći predstavnici - Radomir Konstantinović i Đuro Šušnjić i akademik Aleksandar Fira.
“Mislim da ona treba da bude ozbiljan faktor unapređenja socijalnog ali i drugog položaja Roma u savremenom društvu, ne samo u Srbiji, nego po mom znanju i u dobrom delu Evrope”, kaže akademik Aleksandar Fira.
Među počasnim članovima Internacionalne romske akademije nauka i umetnosti su ljudi koji su svojom delatnošću doprineli ostvarivanju slobode i prava Roma, poput nekadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Šmita i bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela.
Počasni članovi Romske akademije su i nekadašnji predsednici Slovenije i Makedonije Milan Kučan i Kiro Gligorov.
Romi u Srbiji su najugroženija nacionalna zajednica. Od rešavanja problema nehigijenskih naselja, obrazovnog sistema, rasizam i ekstremnog nacionalizama kao pretnje.Osnivanje Romske akademije umetnosti i nauka trebalo bi doprineti održivoj strategiji društvene integracije Roma u Srbiji.
