Imidž Srbije u svetu, duže vreme pod bremenom zahteva Haškog tribunala, značajno je poboljšan dolaskom generacije mladih političara koju u najboljem svetlu predstavlja Vuk Jeremić, piše "Njujork tajms". U opširnom tekstu analizira se biografija srpskog šefa diplomatije, a takođe se navode i mnogi njegovi citati među kojima i izjednačavanje značaja Kosova za Srbe sa značajem koji Jerusalim ima za Jevereje.
Autor teksta objavljenog pod naslovom “Popravljanje srpskog imidža u svetu” novinar Nik Kuliš odbio je da se za nas osvrne na svoj poslednji tekst. Navodi kako iznetim stavovima nisu potrebna dodatna objašnjenja. U opširnom tekstu Kuliš uglavnom traga za odgovorom na pitanje koliko je popravljanju imidža doprineo 34 godine stari šef diplomatije Vuk Jeremić.
Uz podsećanje da se radi o nekadašnjem studentu prestižnih univerziteta Kembridž i Harvard, ali i o bivšem učeniku kome je u srednjoj školi profesor bio upravo njegov današnji mentor predsednik Boris Tadić, novinar “Njujork tajmsa” o Jeremićevoj diplomatskoj aktivnosti još kaže:
“Mnoge pristalice kosovske nezavisnosti uključujući i Sjedinjene Države zaprepašćene su da srpska opsesija Kosovom ide i dublje nego što je to bio slučaj ultranacionalista iz generacije Slobodana Miloševića. Čak i mladi liberali poput gospodina Jeremića ne mogu da puste Kosovo i ako bi to moglo da ugrozi šansu Srbije da prevaziđe svoje nevolje iz nedavne prošlosti.”
Uspešna vizna liberalizacija, kao i predaja kandidatura za članstvo u EU, pomoglo je da pred samu Novu godinu pozitivne poruke iz Srbije koje su punile zapadnu štampu ne budu samo one koje govore o urenebesnom noćnom provodu u Beogradu ili o izvrsnoj hrani uovdašnjim restoranima (što je odavno postalo uobičajeno), već su bile pretežno poruke političke prirode. Dopisnik BBC-ija iz Beograda Mark Loun navodi da se zasluga za taj uspeh ne može pripisati jednom čoveku:
“Potrebno je osloboditi se te stigme koju stigme koju Srbija nosi iz devedesetih. Jasno je da se radi o državi koja radi na tome da se distancira od tog vremena i da izgradi novi imidž. Jasno je i da na tome rade i predsednik i premijer. Ali Jeremić je ministar koji ima veoma jak stav, pogotovu kada je reč o Kosovu. Očigledno mu je jasno da on može da bude reprezent tog novog, mladok, atraktivnog i dinamičnog imidža.”
STEREOTIPI SU JOŠ UVEK JAKI
Novinarka holandskog dnevnog nacionalnog lista “Trau” (Trouw) Anke Trujien navodi da su poslednji događaji zaista uticali na poboljšanje imidža Srbije na Zapadu, ali i dodaje da to ne može biti sasvim dovoljno:
“Da li je to sve ostvareno zahvaljući Vuku Jeremiću? Mislim da je to teško reći. Njegov nastup se uvek zasniva na tezama – Srbija treba da bude članica Evrpske unije, Srbija to zaslužuje, Srbija je mnogo uradila na tome. Jasno je da je Srbija puno uradila, ali treba reći i da još mnogo toga treba učiniti na polju ljudskih prava, pitanju ratnih zločina, ekonomskog stanja. Ali mi se čini i da je on jedan od ministara u regiji koji najnapornije radi. Zbog njegovim ličnih napora, on zaslužuje epitet nekog ko gradi novi imidž Srbije.”
Kristijan Veršec je dugogodišnji izveštač austrijskog ORF-a iz Beograda. Srpski jezik govori dovoljno da bi poprilično jasno objasnio svoje uverenje da promene u raspoloženju političke elite, teško i ne tako direktno utiču na izmene u stavovima šire javnosti:
“Osim toga stereotipi su još uvek jaki. Što se stručnjaka tiče, tojest onih ljudi koji se sa Srbijom bave malo intezivnije, ne mogu baš da kažem da oni vide veliku razliku u politici iz vermena kada je Koštunica bio na vlasti i sada.”
POLITIKA NA TANKOJ LINIJI
Poslednjih meseci pozitivni članci u Srbiji pojavljivali su se u više uticajnih medija. Tako je “Gardijan” krajem decembra preneo tekst u kome se ne isključuje da bi uskoro zapadni pogled na Srbiju mogao da se izmeni do mere u kojoj će se i mnogi elementi po zlu upamćene Miloševićeve politike iz devedesetih preispitivati. Čak i izjave koje zvuče ekstremno i vraćaju u prvi plan ideologiju koja je Srbiju odvela propast, danas se doživljavaju drugačije. Na primer, Vuk Jeremić za “Njujork tajms” kaže:
“Kosovo je naš Jerusalim. Ne možete se prema njemu odnositi drugačije nego kao prema našem Jerusalimu.”
Da su ove reči izgovorene u toku ratova iz devedesetih kritičari ne bi imali dilemu i pripisali bi je nekim od najekstremnijih predstavnika Miloševićeve oligarhije. Danas se drugačije čitaju. Anke Trujien:
“Kosovo je ovde veoma teško pitanje. To je i razumljivo jer političari ovde stalno ponavljaju – Kosovo jeste Srbija, Kosovo je naše i učinićemo sve da ga vratimo nazad. Mislim da to nije istina, ali takođe razumem da oni ne mogu reći ništa drugo”.
Poređenje Kosova i Jerusalima danas je deo političke strategije, slaže se i Mark Loun, i ne narušava imidž Srbije:
“Jeremić nije prvi koji je poredio Kosovo i Jerusalim. Ono što mislim da Jeremić radi jeste da kosovsko pitanje drži visoki na listi prioriteta globalne politike sve dok Međunarodni sud pravde na iznese svoju odluku. Tada ćemo videti u kom će pravcu srpska Vlada dalje postupati.”
“Mnogi nisu očekivali da ćemo se usuditi da pokušamo”, ovim Jeremićevim rečima završava se tekst “Njujork tajmsa”. Naglašava se tako tanka linija kojom se kreće srpska politika danas usmerena ka ciljevima potpuno stuprotnim od onih koji su obeležili mračni period do 2000. godine, ali za mnoge isti ciljevi i dalje dovoljni za preispitivanje da li je novi srpski imidž, zaista i pozitivan.
Autor teksta objavljenog pod naslovom “Popravljanje srpskog imidža u svetu” novinar Nik Kuliš odbio je da se za nas osvrne na svoj poslednji tekst. Navodi kako iznetim stavovima nisu potrebna dodatna objašnjenja. U opširnom tekstu Kuliš uglavnom traga za odgovorom na pitanje koliko je popravljanju imidža doprineo 34 godine stari šef diplomatije Vuk Jeremić.
Uz podsećanje da se radi o nekadašnjem studentu prestižnih univerziteta Kembridž i Harvard, ali i o bivšem učeniku kome je u srednjoj školi profesor bio upravo njegov današnji mentor predsednik Boris Tadić, novinar “Njujork tajmsa” o Jeremićevoj diplomatskoj aktivnosti još kaže:
“Mnoge pristalice kosovske nezavisnosti uključujući i Sjedinjene Države zaprepašćene su da srpska opsesija Kosovom ide i dublje nego što je to bio slučaj ultranacionalista iz generacije Slobodana Miloševića. Čak i mladi liberali poput gospodina Jeremića ne mogu da puste Kosovo i ako bi to moglo da ugrozi šansu Srbije da prevaziđe svoje nevolje iz nedavne prošlosti.”
Uspešna vizna liberalizacija, kao i predaja kandidatura za članstvo u EU, pomoglo je da pred samu Novu godinu pozitivne poruke iz Srbije koje su punile zapadnu štampu ne budu samo one koje govore o urenebesnom noćnom provodu u Beogradu ili o izvrsnoj hrani u
Loun: Potrebno je osloboditi se te stigme koju Srbija nosi iz devedesetih. Jasno je da se radi o državi koja radi na tome da se distancira od tog vremena i da izgradi novi imidž.
“Potrebno je osloboditi se te stigme koju stigme koju Srbija nosi iz devedesetih. Jasno je da se radi o državi koja radi na tome da se distancira od tog vremena i da izgradi novi imidž. Jasno je i da na tome rade i predsednik i premijer. Ali Jeremić je ministar koji ima veoma jak stav, pogotovu kada je reč o Kosovu. Očigledno mu je jasno da on može da bude reprezent tog novog, mladok, atraktivnog i dinamičnog imidža.”
STEREOTIPI SU JOŠ UVEK JAKI
Novinarka holandskog dnevnog nacionalnog lista “Trau” (Trouw) Anke Trujien navodi da su poslednji događaji zaista uticali na poboljšanje imidža Srbije na Zapadu, ali i dodaje da to ne može biti sasvim dovoljno:
“Da li je to sve ostvareno zahvaljući Vuku Jeremiću? Mislim da je to teško reći. Njegov nastup se uvek zasniva na tezama – Srbija treba da bude članica Evrpske unije, Srbija to zaslužuje, Srbija je mnogo uradila na tome. Jasno je da je Srbija puno uradila, ali treba reći i da još mnogo toga treba učiniti na polju ljudskih prava, pitanju ratnih zločina, ekonomskog stanja. Ali mi se čini i da je on jedan od ministara u regiji koji najnapornije radi. Zbog njegovim ličnih napora, on zaslužuje epitet nekog ko gradi novi imidž Srbije.”
Veršec: Što se stručnjaka tiče, tojest onih ljudi koji se sa Srbijom bave malo intezivnije, ne mogu baš da kažem da oni vide veliku razliku u politici iz vermena kada je Koštunica bio na vlasti i sada.
Kristijan Veršec je dugogodišnji izveštač austrijskog ORF-a iz Beograda. Srpski jezik govori dovoljno da bi poprilično jasno objasnio svoje uverenje da promene u raspoloženju političke elite, teško i ne tako direktno utiču na izmene u stavovima šire javnosti:
“Osim toga stereotipi su još uvek jaki. Što se stručnjaka tiče, tojest onih ljudi koji se sa Srbijom bave malo intezivnije, ne mogu baš da kažem da oni vide veliku razliku u politici iz vermena kada je Koštunica bio na vlasti i sada.”
POLITIKA NA TANKOJ LINIJI
Poslednjih meseci pozitivni članci u Srbiji pojavljivali su se u više uticajnih medija. Tako je “Gardijan” krajem decembra preneo tekst u kome se ne isključuje da bi uskoro zapadni pogled na Srbiju mogao da se izmeni do mere u kojoj će se i mnogi elementi po zlu upamćene Miloševićeve politike iz devedesetih preispitivati. Čak i izjave koje zvuče ekstremno i vraćaju u prvi plan ideologiju koja je Srbiju odvela propast, danas se doživljavaju drugačije. Na primer, Vuk Jeremić za “Njujork tajms” kaže:
“Kosovo je naš Jerusalim. Ne možete se prema njemu odnositi drugačije nego kao prema našem Jerusalimu.”
Da su ove reči izgovorene u toku ratova iz devedesetih kritičari ne bi imali dilemu i pripisali bi je nekim od najekstremnijih predstavnika Miloševićeve oligarhije. Danas se drugačije čitaju. Anke Trujien:
“Kosovo je ovde veoma teško pitanje. To je i razumljivo jer političari ovde stalno ponavljaju – Kosovo jeste Srbija, Kosovo je naše i učinićemo sve da ga vratimo nazad. Mislim da to nije istina, ali takođe razumem da oni ne mogu reći ništa drugo”.
Poređenje Kosova i Jerusalima danas je deo političke strategije, slaže se i Mark Loun, i ne narušava imidž Srbije:
“Jeremić nije prvi koji je poredio Kosovo i Jerusalim. Ono što mislim da Jeremić radi jeste da kosovsko pitanje drži visoki na listi prioriteta globalne politike sve dok Međunarodni sud pravde na iznese svoju odluku. Tada ćemo videti u kom će pravcu srpska Vlada dalje postupati.”
“Mnogi nisu očekivali da ćemo se usuditi da pokušamo”, ovim Jeremićevim rečima završava se tekst “Njujork tajmsa”. Naglašava se tako tanka linija kojom se kreće srpska politika danas usmerena ka ciljevima potpuno stuprotnim od onih koji su obeležili mračni period do 2000. godine, ali za mnoge isti ciljevi i dalje dovoljni za preispitivanje da li je novi srpski imidž, zaista i pozitivan.
