Gradonačelnici dva susedna grada koje deli samo Dunav, hrvatskog Vukovara i srpskog Bača govore za RSE uoči posete predsednika Srbije Borisa Tadića i predsednika Hrvatske Ive Josipovica stratištu Ovčara.
Gradonačelnici Vukovara Željko Sabo i Bača Tomislav Bogunović očekuju da će prvi putnici na feribotu „Golubica“, poklonu holandske Vlade koji treba da počne da saobraća izmedju dve obale, početi sa radom sledećeg četvrtka i da će njegovi prvi putnici biti predsednici Josipović i Tadić.
Za naš program govore kako uprkos prošlosti njih dvojica sarađuju dobro i veoma blisko i da imaju zajedničke projekte za pristupne fondove Evropske unije, ali zajednički napor na obnovi normalnog života uprkos teškoj traumi razrušenog Vukovara. .
Tomislav Bogunović, gradonačelnik Bača
Bogunović: Što se nas tiče mi smo to željeli i to je naša zajednička inicijativa i mi smo godinama radili na tome da „Golubica“ krene. Ja se nadam da ćemo i ja i moj prijatelj Željko biti tamo zajedno, a gospodina Sabo ja mnogo godina radimo na tome da imamo dobre odnose kao šro imamo i grad Vukovar i opština Bač, jer ovo što će se desiti u četvrtak je istorija i za Republiku Hrvatsku, a posebno za Republiku Srbiju. Mislim da će poseta gospodina Tadića značiti novu prekretnicu u odnosu u odnosima između Srbije i Hrvatske i da će ljudi shavtiti, što je jednamput rekao moj prijatelj Sabo, da Vukovaru treba vratiti život i mi ćemo ga vratiti. Feribot je tu i „Golubica“ je tu da preleti ove dve obale i ako bog da jedamput ćemo tu imati most, vrlo brzo.
Sabo: Mi vraćamo ono što je nekada bilo, oduvek ili, kako kažu, odvajkada. Mještani sa leve strane Dunava su bili naslonjeni na Vukovar i ono što su uzgajali od voća i povraća donosili su na našu tržnicu i mnogi od njih su Vukovarci jer imaju svoja zemljišta na drugoj strani Dunava.
Bogunović: Bač je udaljen od Novog sada nekih 75 km i da imamo neki stanovnika koji tamo nisu bili nikada, ali da su u Vukovaru svaki dan onda vam je jasno da je gravitacija prema Vukovaru veća. Ljudi su radili u fabrici „Borovo“. Familije su se nakon svih onih događanja odvojile, sada smo ih ponovo spojili. Veliki broj naših građana ide jednom ili dvaput mesečno, skelom u Vukovar da podigne penzije.
Sabo: Vrlo često i to ne samo kada imamo problema nego kad nam je i lijepo. Sjetimo se da obilježavanje nekih obiteljskih događaja koje, eto tako, kao prijatelji znamo.
Željko Sabo, gradonačelnik Vukovara
Sabo: Nije problem doć u privatnu posetu, ako što se mi družimo. Mislim da ćemo iskoro gradit taj jedan zvaničan posjet, da to bude kako i dolikuje za prvi puta.
Sabo: Da, svakako.
Bogunović: Prošle nedelje sam bio i upravo samo gospodin Sabo i ja razgovarali sa porodicom Balašević dođu sa svojim filmom i jednim koncertom u Vukovar da otpevamo neke nama omiljene pesme, znači one pesme koje pevaju i Zvonko Bogdan i okci i Bunjevci i Salvonci, svo oni Bačani koji imaju dobra vina i dobru hranu da zajednički nastupimo.
Iskorak za bolju budućnost
Bogunović: Prvi put sam došao u Vukovar sa mojom delegacijom od desetoro ljudi, 2000. godine.
Vukovar, septembar 1992.
Bogunović: Ne, ma kakvi.
Bogunović: Nisam, nisam..
Bogunović: Jesam, bio sam u Baču. Imao sam malu decu i tri meseca nisam mogao da zatvorim prozor od tih granata i, verujte mi da ono što su prošli, siguran sam da to nisu uradili stanovnici opštine Bač, ni ljudi koji žive ovde i niko od njih.
Sabo: Ja sam radio u tvornici Borovo kao rukovodilac elektropostrojenja, kasnije zamenik direktora energetike, i u ratu kao direktor. Po padu Vukovara poslednja grupa nas je zarobljena u tvornici Borovo. Nakon toga sam doveden u Dalj, tamo sam proveo 24 sata, nakon toga prema Novom Sadu, iz Novog Sada logor Begejci, a 23. dvanaestog za Niš. I bio sam do 26. prvog 1992. godine u Nišu, tada sam razmenjen na jednoj od razmena koja je tada bila organizirana.
Sabo: Pa čujte, ja znam i pokušavam na neki određeni način upravo kao i moj prijatelj Tomislav Bogunović, napraviti jedan iskorak za bolju budućnost svih nas. Ja poručujem iz Vukovara, apeliram na sve koji žive u Srbiji i koji žive u Hrvatskoj, da apsolutno ovakvoj jednoj inicijativi, ovakvom jednom susretu daju punu podršku jer to samo govori da smo spremni za ulazak u Evropu, a svi govorimo da je to naša politika. Upravo to očekujem - da u ovom trenutku nakon tog posjeta bude još jedan dodatan motiv svima nama na lokalnoj razini, koji već radimo na određenoj suradnji, mi radimo određene projekte za pretpristupne evropske fondove, i to će samo nama još više dati vjetar u leđa, kako mi to kažemo.
Bogunović: Posle odlaska gospodina Josipovića i gospodina Tadića iz Vukovara ostajemo mi, ostajemo mi građani i siguran sam da na ovim prostorima, na ovom Dunavu, nikada više neće biti takvih stvari.
Sabo: Srdačan pozrav svima vama, a Tomo, ti pozdravi svoju obitelj.
Bogunović: I ti također.
Gradonačelnici Vukovara Željko Sabo i Bača Tomislav Bogunović očekuju da će prvi putnici na feribotu „Golubica“, poklonu holandske Vlade koji treba da počne da saobraća izmedju dve obale, početi sa radom sledećeg četvrtka i da će njegovi prvi putnici biti predsednici Josipović i Tadić.
Za naš program govore kako uprkos prošlosti njih dvojica sarađuju dobro i veoma blisko i da imaju zajedničke projekte za pristupne fondove Evropske unije, ali zajednički napor na obnovi normalnog života uprkos teškoj traumi razrušenog Vukovara. .
Bogunović: Što se nas tiče mi smo to željeli i to je naša zajednička inicijativa i mi smo godinama radili na tome da „Golubica“ krene. Ja se nadam da ćemo i ja i moj prijatelj Željko biti tamo zajedno, a gospodina Sabo ja mnogo godina radimo na tome da imamo dobre odnose kao šro imamo i grad Vukovar i opština Bač, jer ovo što će se desiti u četvrtak je istorija i za Republiku Hrvatsku, a posebno za Republiku Srbiju. Mislim da će poseta gospodina Tadića značiti novu prekretnicu u odnosu u odnosima između Srbije i Hrvatske i da će ljudi shavtiti, što je jednamput rekao moj prijatelj Sabo, da Vukovaru treba vratiti život i mi ćemo ga vratiti. Feribot je tu i „Golubica“ je tu da preleti ove dve obale i ako bog da jedamput ćemo tu imati most, vrlo brzo.
Sabo: Mi vraćamo ono što je nekada bilo, oduvek ili, kako kažu, odvajkada. Mještani sa leve strane Dunava su bili naslonjeni na Vukovar i ono što su uzgajali od voća i povraća donosili su na našu tržnicu i mnogi od njih su Vukovarci jer imaju svoja zemljišta na drugoj strani Dunava.
Bogunović: Bač je udaljen od Novog sada nekih 75 km i da imamo neki stanovnika koji tamo nisu bili nikada, ali da su u Vukovaru svaki dan onda vam je jasno da je gravitacija prema Vukovaru veća. Ljudi su radili u fabrici „Borovo“. Familije su se nakon svih onih događanja odvojile, sada smo ih ponovo spojili. Veliki broj naših građana ide jednom ili dvaput mesečno, skelom u Vukovar da podigne penzije.
RSE: Gospodine Sabo, koliko često vas dvojica kao prvi susedi u dve države često čujete i srećete?
Sabo: Vrlo često i to ne samo kada imamo problema nego kad nam je i lijepo. Sjetimo se da obilježavanje nekih obiteljskih događaja koje, eto tako, kao prijatelji znamo.
RSE: Kažete da niko da upriličite dolazak u Bač onako kako želite – sa tamburašima?
Sabo: Nije problem doć u privatnu posetu, ako što se mi družimo. Mislim da ćemo iskoro gradit taj jedan zvaničan posjet, da to bude kako i dolikuje za prvi puta.
RSE: Sa sve tamburašima?
Sabo: Da, svakako.
RSE: Gospodine Bogunoviću, kada ste vi poslednji put bili u Vukovaru?
Bogunović: Prošle nedelje sam bio i upravo samo gospodin Sabo i ja razgovarali sa porodicom Balašević dođu sa svojim filmom i jednim koncertom u Vukovar da otpevamo neke nama omiljene pesme, znači one pesme koje pevaju i Zvonko Bogdan i okci i Bunjevci i Salvonci, svo oni Bačani koji imaju dobra vina i dobru hranu da zajednički nastupimo.
Iskorak za bolju budućnost
RSE: Moram vas malo vratiti na pređašnja vremena, kakav je vaš prvi susret bio sa razrušenim Vukovarom?
Bogunović: Prvi put sam došao u Vukovar sa mojom delegacijom od desetoro ljudi, 2000. godine.
RSE: Da li ste mogli da prepoznate grad?
Bogunović: Ne, ma kakvi.
RSE: Jeste li vi bili u uniformi za vreme rata?
Bogunović: Nisam, nisam..
RSE: Da li ste bili u Baču, da li ste čuli granatiranje Vukovara?
Bogunović: Jesam, bio sam u Baču. Imao sam malu decu i tri meseca nisam mogao da zatvorim prozor od tih granata i, verujte mi da ono što su prošli, siguran sam da to nisu uradili stanovnici opštine Bač, ni ljudi koji žive ovde i niko od njih.
RSE: Gospodine Sabo, Vi ste u vreme rata bili u logorima u Srbiji?
Sabo: Ja sam radio u tvornici Borovo kao rukovodilac elektropostrojenja, kasnije zamenik direktora energetike, i u ratu kao direktor. Po padu Vukovara poslednja grupa nas je zarobljena u tvornici Borovo. Nakon toga sam doveden u Dalj, tamo sam proveo 24 sata, nakon toga prema Novom Sadu, iz Novog Sada logor Begejci, a 23. dvanaestog za Niš. I bio sam do 26. prvog 1992. godine u Nišu, tada sam razmenjen na jednoj od razmena koja je tada bila organizirana.
RSE: Da se sada vratimo na posetu dva predsednika. Koliko će za stanovnike Vukovara značiti odlazak Borisa Tadića na veliko stratište Ovčaru?
Sabo: Pa čujte, ja znam i pokušavam na neki određeni način upravo kao i moj prijatelj Tomislav Bogunović, napraviti jedan iskorak za bolju budućnost svih nas. Ja poručujem iz Vukovara, apeliram na sve koji žive u Srbiji i koji žive u Hrvatskoj, da apsolutno ovakvoj jednoj inicijativi, ovakvom jednom susretu daju punu podršku jer to samo govori da smo spremni za ulazak u Evropu, a svi govorimo da je to naša politika. Upravo to očekujem - da u ovom trenutku nakon tog posjeta bude još jedan dodatan motiv svima nama na lokalnoj razini, koji već radimo na određenoj suradnji, mi radimo određene projekte za pretpristupne evropske fondove, i to će samo nama još više dati vjetar u leđa, kako mi to kažemo.
Bogunović: Posle odlaska gospodina Josipovića i gospodina Tadića iz Vukovara ostajemo mi, ostajemo mi građani i siguran sam da na ovim prostorima, na ovom Dunavu, nikada više neće biti takvih stvari.
RSE: Hvala vam puno što ste bili gosti Radija Slobodna Evropa. Dakle, idućeg četvrtka videćemo vas na Golubici sa dva predsednika..
Sabo: Srdačan pozrav svima vama, a Tomo, ti pozdravi svoju obitelj.
Bogunović: I ti također.
