U jeku turističke sezone Hrvatska više nego ikada pre čini sve da što više građana Srbije letuje upravo tamo. Međutim, sve učestaliji incidenti, od koji su poslednji zabeleženi u Vodicama i Splitu, ne ohrabruju potencijalne turiste iz Srbije da tamo i otputuju.
Stručnjaci kažu da takvi incidenti nemaju snagu dugog trajanja, ali da svi izgrednici moraju biti procesuirani.
„Letujte tamo gde su letovali vaši roditelji“ jedan je od slogana koji sa beogradskih bilborda poziva domaće turiste da letuju u Hrvatskoj, dok se na televizijama vrlo često može videti spot sa porukom „Tako lepa, tako blizu“:
Uprkos jakoj kampanji, u turističkim agencijama kažu da je broj turista koji letuju preko njihovih aranžmana manji nego prethodnih godina, ali da je ukupan broj turista čak i veći, jer se mnogo više građana odlučuje da u Hrvatsku otputuje individualno i na licu mesta pronađe smeštaj.
U turističkim agencijama kažu da se broj turista koji letuju u Hrvatskoj smanjuje, ali da razlog tome nije strah od bezbednosti već upravo suprotno, spremnost da se u Hrvatsku otputuje samostalno.
“Buking je za Hrvatsku ove godine manji za oko 10 procenata. Prethodnih godina, ljudi jednostavno nisu smeli da idu sami nego su više voleli da to bude u organizaciji agencije, a sada mislim da su se tokom godina malo oslobodili i sami su krenuli da sebi traže smeštaj“, kaže za RSE Đorđe Šibalić iz Jolly Travela.
SplitNa pitanje RSE, da li se turisti iz Srbije rađe odlučuju za Istru, koja se smatra tolerantnijom ili Dalmaciju koja važi za nešto nesigurniju destinaciju, Šibalić kaže:
“Što se tiče Istre, nismo imali nikakvih problema, a što se tiče Dalmacije bilo je par slučajeva grebanja automobila blizu Splita“, naglašava Šibalić.
Turoperateri ističu da je Hrvatska ove godine posebno pojačala svoju reklamnu kampanju ka Srbiji gde se mogu čuti i videti nekoliko reklamnih spotova koji turiste pozivaju na Jadransko more. Ali, lepe poruke sve češće zamenjuju ružni incidenti.
U Vodicama je jedan hrvatski motorciklista izudarao jednog vozača sa beogradskim tablicama, a i u Splitu je nedavno teniska reprezentacija Srbije dočekana sa ogromnim transparentom na kom je pisalo: „Srbe na vrbe“ i „Nikad oprostit, nikad zaboravit“.
Moraju postojati sankcije
Ipak, istoričarka Branka Prpa, zapravo Splićanka koja već decenijama živi u Beogradu, kaže za RSE da incidenti koji su se događali u Splitu, ali i u Vodicama, jesu pojedinačni ekscesi i ne mogu se tumačiti kao opšte raspoloženje građana tog dela Hrvatske:
“Ja sam, upravo, bila u Splitu kada se to desilo i tamo sada ima jako puno Beograđana, a i sama tamo putujem sa beogradskim tablicama, ne piše mi na čelu da sam Splićanka. Važno je da se zna da je demografska struktura gradova promenjena i u Splitu su Splićani manjina i mogu vam reći da ne verujem da nas Splićane manje mrze od onih koje vide sa beogradskim registracijama. Za svaki oblik ekscesnog ponašanja mora postojati sankcija i ja ne bih dala tu vrstu dugoročne ne perspektivnosti, nego smatram da su to stvari sa kojima se mora obračunati na nivou političke volje“, ističe Prpa.
Ono što je već poznato jeste da je hrvatski ministar turizma lično pozvao građane Srbije da bez straha dođu i letuju na Jadranu.
Političke, privredne i kulturne elite kao da su već pronašle zajednički jezik, a na društvima obe zemlje ostaje da taj posao obave do kraja.
Politikolog Ratko Bubalo iz Centra za integraciju i toleranciju, kaže za RSE da većina incidenata ima kratkotrajno psihološko-emotivno dejstvo i da se za nekoliko dana, jednostavno, zaboravlja, ali da svi krivci ne smeju proći nekažnjeno.
“Ne smemo zaboraviti da su ratne rane i sve ono što se dešavalo 90-ih godina ostavile duboke ožiljke u društvenom tkivu. Zato i ne treba da čudi kada se javlja ovakva vrsta incidenata i njih će biti i u budućnosti, sigurno. Treba nastojati da ih bude sve manje, ali ne može se izolirati nikakvim represivnim mjerama, nego prije svega promjenom opće klime u društvu, a to znači da se svi moramo suočavati sa našom prljavom stranom rata“, zaključuje Bubalo.
Za većinu građana sa kojima smo razgovarali Hrvatska i dalje predstavlja primamljivu destinaciju:
“Išao bih u Hrvatsku, zašto da ne“.
„Tamo nešto ne vole ni Srbe ni Ruse“.
„Normalno da bih išao, možda ove godine čak skoknem do Dubrovnika“.
„Bila sam pre mesec dana u Istri i to u Motovanu i Grožđanu. Dugo vremena nisam bila tamo i zaista je lepo kao što je i bilo uvek“.
„Ja od 2005. godine letujem u Hrvatskom kvarneru i za koji dan ponovo putujem tamo. Nikada mi se ništa ružno nije desilo, a ja tamo nisam srbovao i svima lepo“.
Stručnjaci kažu da takvi incidenti nemaju snagu dugog trajanja, ali da svi izgrednici moraju biti procesuirani.
„Letujte tamo gde su letovali vaši roditelji“ jedan je od slogana koji sa beogradskih bilborda poziva domaće turiste da letuju u Hrvatskoj, dok se na televizijama vrlo često može videti spot sa porukom „Tako lepa, tako blizu“:
Uprkos jakoj kampanji, u turističkim agencijama kažu da je broj turista koji letuju preko njihovih aranžmana manji nego prethodnih godina, ali da je ukupan broj turista čak i veći, jer se mnogo više građana odlučuje da u Hrvatsku otputuje individualno i na licu mesta pronađe smeštaj.
U turističkim agencijama kažu da se broj turista koji letuju u Hrvatskoj smanjuje, ali da razlog tome nije strah od bezbednosti već upravo suprotno, spremnost da se u Hrvatsku otputuje samostalno.
“Buking je za Hrvatsku ove godine manji za oko 10 procenata. Prethodnih godina, ljudi jednostavno nisu smeli da idu sami nego su više voleli da to bude u organizaciji agencije, a sada mislim da su se tokom godina malo oslobodili i sami su krenuli da sebi traže smeštaj“, kaže za RSE Đorđe Šibalić iz Jolly Travela.
“Što se tiče Istre, nismo imali nikakvih problema, a što se tiče Dalmacije bilo je par slučajeva grebanja automobila blizu Splita“, naglašava Šibalić.
Turoperateri ističu da je Hrvatska ove godine posebno pojačala svoju reklamnu kampanju ka Srbiji gde se mogu čuti i videti nekoliko reklamnih spotova koji turiste pozivaju na Jadransko more. Ali, lepe poruke sve češće zamenjuju ružni incidenti.
U Vodicama je jedan hrvatski motorciklista izudarao jednog vozača sa beogradskim tablicama, a i u Splitu je nedavno teniska reprezentacija Srbije dočekana sa ogromnim transparentom na kom je pisalo: „Srbe na vrbe“ i „Nikad oprostit, nikad zaboravit“.
Moraju postojati sankcije
Ipak, istoričarka Branka Prpa, zapravo Splićanka koja već decenijama živi u Beogradu, kaže za RSE da incidenti koji su se događali u Splitu, ali i u Vodicama, jesu pojedinačni ekscesi i ne mogu se tumačiti kao opšte raspoloženje građana tog dela Hrvatske:
“Ja sam, upravo, bila u Splitu kada se to desilo i tamo sada ima jako puno Beograđana, a i sama tamo putujem sa beogradskim tablicama, ne piše mi na čelu da sam Splićanka. Važno je da se zna da je demografska struktura gradova promenjena i u Splitu su Splićani manjina i mogu vam reći da ne verujem da nas Splićane manje mrze od onih koje vide sa beogradskim registracijama. Za svaki oblik ekscesnog ponašanja mora postojati sankcija i ja ne bih dala tu vrstu dugoročne ne perspektivnosti, nego smatram da su to stvari sa kojima se mora obračunati na nivou političke volje“, ističe Prpa.
Ono što je već poznato jeste da je hrvatski ministar turizma lično pozvao građane Srbije da bez straha dođu i letuju na Jadranu.
Političke, privredne i kulturne elite kao da su već pronašle zajednički jezik, a na društvima obe zemlje ostaje da taj posao obave do kraja.
Ne smemo zaboraviti da su ratne rane ostavile duboke ožiljke u društvenom tkivu. Zato i ne treba da čudi kada se javlja ovakva vrsta incidenata i njih će biti i u budućnosti, sigurno, kaže politikolog Ratko Bubalo.
Politikolog Ratko Bubalo iz Centra za integraciju i toleranciju, kaže za RSE da većina incidenata ima kratkotrajno psihološko-emotivno dejstvo i da se za nekoliko dana, jednostavno, zaboravlja, ali da svi krivci ne smeju proći nekažnjeno.
“Ne smemo zaboraviti da su ratne rane i sve ono što se dešavalo 90-ih godina ostavile duboke ožiljke u društvenom tkivu. Zato i ne treba da čudi kada se javlja ovakva vrsta incidenata i njih će biti i u budućnosti, sigurno. Treba nastojati da ih bude sve manje, ali ne može se izolirati nikakvim represivnim mjerama, nego prije svega promjenom opće klime u društvu, a to znači da se svi moramo suočavati sa našom prljavom stranom rata“, zaključuje Bubalo.
Za većinu građana sa kojima smo razgovarali Hrvatska i dalje predstavlja primamljivu destinaciju:
“Išao bih u Hrvatsku, zašto da ne“.
„Tamo nešto ne vole ni Srbe ni Ruse“.
„Normalno da bih išao, možda ove godine čak skoknem do Dubrovnika“.
„Bila sam pre mesec dana u Istri i to u Motovanu i Grožđanu. Dugo vremena nisam bila tamo i zaista je lepo kao što je i bilo uvek“.
„Ja od 2005. godine letujem u Hrvatskom kvarneru i za koji dan ponovo putujem tamo. Nikada mi se ništa ružno nije desilo, a ja tamo nisam srbovao i svima lepo“.
