Zajedničko železničko preduzeće Srbije, Hrvatske i Slovenije "Kargo 10" u ponedeljak je počelo da obavlja saobaraćaj.
Prvi zajednički regionalni voz od Paraćina do slovenačkog mesta Sežana, sa 32 teretna vagona koji prevoze brikete drveta namenjene italijanskom tržištu, prošao je u ponedeljak oko 12.00 sati kroz beogradsku stanicu Batajnica:
Simboličan doček u Batajnici, prvog zajedničkog regionalnog voza u posleratnom vremenu Zapadnog Balkana, preslikao je ubeđenje inicijatora ove ideje da je u pitanju praktičan i mudar potez, koji će zemljama regiona doneti višestruku korist, pre svega finansijsku.
Kako tvrdi ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić, zahvaljujući zajedničkom preduzeću tri države, povećaće se devizni prihod za po 50 miliona evra godišnje.
Prvi regionalni voz na stanici u Beogradu, 4. oktobar 2010“Ideja je potekla od samih železničara, pre svega Slovenačkih železnica, koje su videle da, sad kad su u Evropskoj uniji i kada nema transporta roba i veza sa susednim državama Hrvatskom i Srbijom, posao ide loše. Ljudi su to pošteno rekli. Došli su kod mene, mi smo o tome razgovarali i sve smo se dogovorili. S obzirom da znam probleme železnice, ja sam rekao – to je fantastično. To je ideja kojoj treba da teže sva normalna preduzeća sa bivših jugoslovenskih prostora. Mene granice ne interesuju, a saobraćaj posebno ne trpi granice”, kaže Mrkonjić.
Sedište kompanije "Kargo 10" je u Ljubljani, a zajednička železnica će raspolagati sa pet odsto od ukupnog broja vozova železnica tri države.
Brži prevoz
Dogovor o osnivanju zajedničke firme postignut je krajem jula ove godine, kako bi se prevoz robe i putnika na panevropskom Koridoru 10 učinio efikasnijim, rentabilnijim i bržim, odnosno putovanje od Ljubljane do Istanbula skratilo sa sadašnjih 57 na 35 sati.
Uklanjanjem carinskih barijera i dugotrajnih zadržavanja, postignut je efekat da, recimo, prvi voz koji je krenuo iz Paraćina, stiže deset sati ranije u Sežanu.
“To što mi radimo, nije ništa drugo nego dobra organizacija. Ovo će preduzeće to napraviti na efikasan način i ta efikasnost će doneti konkurentnost. To već radi, što pokazuje i ovaj prvi voz”, kaže Patrik Vlačič, ministar saobraćaja Slovenije.
Vlačič smatra da će, zahvaljujući ovom preduzeću, železnička veza između Zapadne Evrope i Turske, koja je poslednjih 20 godina izgubila značaj, biti iskorišćena.
Budući da je aktuelni Koridor 4 - kroz Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku - neuporedivo duži, u “Kargu 10” veruju da će ova alternativa postati mnogo interesantniji za klijente.
Za ovu ideju zaintersovane su i železnice Bosne i Hercegovine i Makedonije.
“Dajemo apsolutnu podršeku ovom projektu. Mi ćemo to podržati u smislu usmjeravanja roba i pokušaćemo da uzimamo robe koje nam do sada nisu pripadale zbog cijene. Nadam se, da zbog olakšanja procedure na graničnim prelazima, mi imamo šansu da podupremo taj projekat zajedno sa kolegama iz Željeznica Republike Srpske”, kaže Nijaz Puzić, izvršni direktor Željeznica Federacije BiH.
Da li moguće da u skoroj budućnosti unutar regiona profunkcioniše i zajednički putnički železnički saobraćaj? Pitali smo Danijela Miletu, državnog sekretara u Ministarstvu prometa Republike Hrvatske:
“To je isključivo u domeni financijskog benefita koji bi se ostvario određenom vrstom udruživanja. Za sada nema nikakvih planova na tom tragu, odnosno pitanju, ali nikad se ne zna. Dakle, tržište je to koje će na neki način pogurati nacionalne operatere u tom smijeru. Za sada ih, očito, ne gura”, zaključuje Mileta.
Prvi zajednički regionalni voz od Paraćina do slovenačkog mesta Sežana, sa 32 teretna vagona koji prevoze brikete drveta namenjene italijanskom tržištu, prošao je u ponedeljak oko 12.00 sati kroz beogradsku stanicu Batajnica:
Simboličan doček u Batajnici, prvog zajedničkog regionalnog voza u posleratnom vremenu Zapadnog Balkana, preslikao je ubeđenje inicijatora ove ideje da je u pitanju praktičan i mudar potez, koji će zemljama regiona doneti višestruku korist, pre svega finansijsku.
Kako tvrdi ministar infrastrukture Srbije Milutin Mrkonjić, zahvaljujući zajedničkom preduzeću tri države, povećaće se devizni prihod za po 50 miliona evra godišnje.
Sedište kompanije "Kargo 10" je u Ljubljani, a zajednička železnica će raspolagati sa pet odsto od ukupnog broja vozova železnica tri države.
Brži prevoz
Dogovor o osnivanju zajedničke firme postignut je krajem jula ove godine, kako bi se prevoz robe i putnika na panevropskom Koridoru 10 učinio efikasnijim, rentabilnijim i bržim, odnosno putovanje od Ljubljane do Istanbula skratilo sa sadašnjih 57 na 35 sati.
Uklanjanjem carinskih barijera i dugotrajnih zadržavanja, postignut je efekat da, recimo, prvi voz koji je krenuo iz Paraćina, stiže deset sati ranije u Sežanu.
“To što mi radimo, nije ništa drugo nego dobra organizacija. Ovo će preduzeće to napraviti na efikasan način i ta efikasnost će doneti konkurentnost. To već radi, što pokazuje i ovaj prvi voz”, kaže Patrik Vlačič, ministar saobraćaja Slovenije.
Vlačič smatra da će, zahvaljujući ovom preduzeću, železnička veza između Zapadne Evrope i Turske, koja je poslednjih 20 godina izgubila značaj, biti iskorišćena.
Budući da je aktuelni Koridor 4 - kroz Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku - neuporedivo duži, u “Kargu 10” veruju da će ova alternativa postati mnogo interesantniji za klijente.
Za ovu ideju zaintersovane su i železnice Bosne i Hercegovine i Makedonije.
“Dajemo apsolutnu podršeku ovom projektu. Mi ćemo to podržati u smislu usmjeravanja roba i pokušaćemo da uzimamo robe koje nam do sada nisu pripadale zbog cijene. Nadam se, da zbog olakšanja procedure na graničnim prelazima, mi imamo šansu da podupremo taj projekat zajedno sa kolegama iz Željeznica Republike Srpske”, kaže Nijaz Puzić, izvršni direktor Željeznica Federacije BiH.
Da li moguće da u skoroj budućnosti unutar regiona profunkcioniše i zajednički putnički železnički saobraćaj? Pitali smo Danijela Miletu, državnog sekretara u Ministarstvu prometa Republike Hrvatske:
“To je isključivo u domeni financijskog benefita koji bi se ostvario određenom vrstom udruživanja. Za sada nema nikakvih planova na tom tragu, odnosno pitanju, ali nikad se ne zna. Dakle, tržište je to koje će na neki način pogurati nacionalne operatere u tom smijeru. Za sada ih, očito, ne gura”, zaključuje Mileta.
