Hrvatska poklonila Srbiji prevod standarda EU

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor uručila je u petak u Zagrebu predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću takozvani Acquis communitaire, važnu zbirku dokumenata sa kojom sve buduće članice Evropske unije moraju uskladiti svoje zakonodavstvo.

Iako su mediji u Srbiji najavili da se radi o 100.000 strana vrednih 8 miliona evra, naši izvori iz Zagreba kažu da se radi o 180.000 strana koja su čak nešto jeftinija nego što je to objavljeno i da je njihova vrednost oko 6 miliona evra.

Sagovornici RSE kažu da je to vredan poklon i da se odnosi na pravne tekovine Evropske unije. Pored toga, takav gest Zagreba treba ceniti, kažu oni, jer će u znatnoj meri olakšati prevođenja u drugim zemljama čiji su jezici srodni, a iskustvo Hrvatske je važno, naglašavaju oni, jer je ona u procesu pridruživanja otišla najdalje.

Naši izvori kažu, naprimer, da je hrvatska ministarka Marina Matulović-Dropulić sve zakoni o zaštiti životne sredine već predala svom srbijanskom kolegi Oliveru Duliću. Sa druge strane, srbijansko ministarstvo unutrašnjih poslova u mnogome je već koristilo delove iz tih 180.000 strana prevoda.

Tanja Miščević, nekadašnja direktorka Kancelarije za evropske integracije za RSE objašnjava o kakvim se prevodima, zapravo, radi:

“Reč je o zamašnom delu komunitarnih pravnih pravila Evropske unije, ono što mi nazivamo standardima EU za najrazličitije oblasti koje je Hrvatska do sada uradila. Ovo će, svakako, pomoći svima onima koji se u Srbiji bave prevodom, a koliko znam Kancelarija za evropske integracije već je napravila jedan sistem za prevođenje, jer prevodi komunitarnih pravila nije prevod “lepe književnosti”, reč je o vrlo stručnim tekstovima i stručnim odlukama koje zahtevaju ekspertsko poznavanje najrazličitije terminologije iz različitih oblasti, od pravosuđa i unutrašnjih poslova pa sve do zaštite životne sredine. To podrazumeva i grubi prevod i analizu na srpskom jeziku i korišćenje nove treminologije u pogledu svega onoga što nam dolazi od EU.”

Unapređenje odnosa u regionu

Danijel Pantić, saradnik Instituta za evropske studije, kaže za RSE da ti prevodi u znatnoj meri mogu da unaprede proces pridruživanja Srbije EU i učine region još povezanijim:

“Taj korpus normi koje je Hrvatska morala da prevede na svoj jezik, može u znatnoj meri da pomogne našim pravnicima koji rade u sektorima koji su bitni za evropske integracije. Lakše je kada imate tekstove tih propisa na srodnom jeziku, a morate da ih privedete svoj. Mislim da je Hrvatska već nešto slično uradila i prema Crnoj Gori i to vidim kao jedan gest unapređenja odnosa u regionu."

Iako je srpska strana čekala već izvesno vreme da dobije ta dokumenta, mnogi su tvrdili da ona i nisu toliko važna i da se svaka stranica iz oblasti pravne tekovine EU mora prevesti na srpski.

Ali, profesor na Pravnom fakultetu i predsednik Udruženja „Pravnici za demokratiju“ Stevan Lilić kaže za RSE da nisu tačne tvrdnje nekih pravnika kako prevodi nisu upotrebljivi:

“Sa tačke gledišta jezičke i gramatičke upotrebljivosti to je vrlo visok stupanj upotrebljivosti. Naravno, biće potrebno da se izvrši jedna vrsta jezičkog prilagođavanja, ali što se tiče sadržine, tu sa sigurnošću mogu da tvrdim da je najveći deo tog paketa stranica upotrebljiv. Recimo, pitanja vezana za razumne rokove prilikom donošenja sudskih odluka, zatim pitanja vezana za davanje obrazloženja i pouka o pravnim sredstvima kod pravnih lekova i sudskih presuda i upravnih rešenja. Srbija iz ovog poklona može da dobije dve stvari, prvo, kao već urađen posao, a drugo, kao veliku uštedu, jer taj posao prevođenja košta.”

Dobijeni prevodi ne znače i kraj posla za srbijansku stranu. U mnogim segmentima, dolaskom ovih tekstova u Srbiju, posao tek počinje, kaže Stevan Lilić:

“Ono što je nama potrebno je jedan tim stručnjaka koji je sastavljen i od jezičkih i od pravnih stručnjaka tako da te prevode mogu da pretvore u upotrebljive pravne standarde.”

A Tanja Miščević, bila je još jasnija u pogledu važnosti ovih dokumenata:

“Ovaj prevod će pomoći, prvenstveno, u toj poslednjoj fazi oko kreiranja nekakve terminologije jezika, što je nužno i potrebno da bismo razumeli šta se, zapravo, donosi jednim pravilom koje dolazi iz Evropske unije.”