Iako je samo pre desetak dana najavljivao da sa kontratužbom protiv Hrvatske za genocid ne treba žuriti i da se radi na izbegavanju te solucije predsednik Srbije Boris Tadić, dan nakon podnošenja kontratužbe Međunarodnom sudu pravde, kaže da je Srbija to “nažalost” morala da učini:
“Kažem nažalost zbog toga što i danas ostajem privržen stavu da je kudikamo racionalnije i funkcionalnije pristupanje tom pitanju bilo redovni sudski procesi u kojima se štite i žrtve, i porodica žrtava, a ne konfontacija država i čitavih naorda pred međunarodnim pravnim institucijama.“
Svestan je Tadić da su upravo od konfrontacije država i naroda čitav prostor Balkana i svi građani imali teške konsekvence. Zato je i pored dosadašnjeg neuspeha i dalje uveren da postoji prostor za odustajanje i Beograda i Zagreba.
No, hoće li ponovno zaoštravanje političkih odnosa, započeto nakon što je Zagreb priznao državu Kosovo povući za sobom i građane Srbije i Hrvatske. Evo šta kažu Beograđani:
A privrednici i stručnjaci podeljeni su oko toga hoće li privreda ponovo trpeti zbog političkih nesuglasica između država.
Nije za očekivati da će biti značajnijih zaoštravanja u smislu pozivanja na bojkot ili slično, što je bilo karakteristično za neki raniji period na prostoru Balkana, kaže nam Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije, ali misli da će privreda u određenoj meri osetiti lošiji politički ambijent:
“Uvek se određen nivo političkih odnosa odražava i na privredu, jasno ne u potpunosti, ali u izvesnoj meri se uvek odražava, tako da i zatezanje odnosa između Srbije i Hrvatske će u svakom slučaju na određen način uticati. Možda ne toliko na već postignute privredne kontakte već na neke eventualno buduće. Primetno je inače da je neuporedivo teže srpskim privrednicima da dođu na privredni prostor Hrvatske, dok je hrvatska privreda već u značajnijoj meri prisutna u Srbiji. Ali će ipak te neke tendencije dosadašnje u određenoj meri biti zaustavljene.”
"EX ILI NEXT JUGOSLAVIJA"
S druge strane, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište tvrdi da obraćanje Hrvatske i Srbije Međunarodnom sudu pravde neće imati nikakvog uticaja na privredne odnose. Ako bosanska tužba nije uticala, ovaj slučaj gde su obe tužbe osuđene na neuspeh, kaže Stevanović, neće ništa loše uticati:
“To je samo jedna refleksija starih vremena iz kojih ni naša ni hrvatska elita ne može da se izvuče u potpunosti zbog dela birača koji podržavaju, kako našu vladajuću strukturu, tako i sadašnju ili neku buduću strukturu u Hrvatskoj. Jednostavno to će se rešiti, a privreda ide svojim putem. Mi smo u CEFTI, idemo ka EU, a to što malo potpirujemo devedesete, to će se rešiti tako što niko neće dobiti svoju tužbu.”
I kulturni život će ići svojim putem. Kulturne veze su prve obnovljene nakon ratova 90-ih i teško da će ih političari prekinuti. Direktor Ateljea 212 Kokan Mladenović:
“Ja sam duboko ubeđen da nerazumnost sa jedne strane u Srbiji ili Hrvatskoj proizvodi nerazumnost sa druge strane, jer se ekstremi i jedne i druge strane međusobno hrane i podržavaju. Mislim da je svaka tužba Hrvatske protiv Srbije, i svaka tužba Srbije protiv Hrvatske, kontraproduktivna i da je to nešto što dugoročno ne vodi ničemu. Na sreću ima nas koji se ponašamo kao da tog nesrećnog rata nije ni bilo. Atelje 212 je već konkurisao kod evropskih fondova za sledeću sezonu koja će se zvati “ex ili next Jugoslavija”. Ja mislim da postoji mnogo više razumnih ljudi koji su spremni da grade budućnost Balkana nego onih koji su spremni da se iznova svađaju u ime nekih propalih ideologija.”
“Kažem nažalost zbog toga što i danas ostajem privržen stavu da je kudikamo racionalnije i funkcionalnije pristupanje tom pitanju bilo redovni sudski procesi u kojima se štite i žrtve, i porodica žrtava, a ne konfontacija država i čitavih naorda pred međunarodnim pravnim institucijama.“
Svestan je Tadić da su upravo od konfrontacije država i naroda čitav prostor Balkana i svi građani imali teške konsekvence. Zato je i pored dosadašnjeg neuspeha i dalje uveren da postoji prostor za odustajanje i Beograda i Zagreba.
No, hoće li ponovno zaoštravanje političkih odnosa, započeto nakon što je Zagreb priznao državu Kosovo povući za sobom i građane Srbije i Hrvatske. Evo šta kažu Beograđani:
A privrednici i stručnjaci podeljeni su oko toga hoće li privreda ponovo trpeti zbog političkih nesuglasica između država.
Nije za očekivati da će biti značajnijih zaoštravanja u smislu pozivanja na bojkot ili slično, što je bilo karakteristično za neki raniji period na prostoru Balkana, kaže nam Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije, ali misli da će privreda u određenoj meri osetiti lošiji politički ambijent:
“Uvek se određen nivo političkih odnosa odražava i na privredu, jasno ne u potpunosti, ali u izvesnoj meri se uvek odražava, tako da i zatezanje odnosa između Srbije i Hrvatske će u svakom slučaju na određen način uticati. Možda ne toliko na već postignute privredne kontakte već na neke eventualno buduće. Primetno je inače da je neuporedivo teže srpskim privrednicima da dođu na privredni prostor Hrvatske, dok je hrvatska privreda već u značajnijoj meri prisutna u Srbiji. Ali će ipak te neke tendencije dosadašnje u određenoj meri biti zaustavljene.”
"EX ILI NEXT JUGOSLAVIJA"
S druge strane, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište tvrdi da obraćanje Hrvatske i Srbije Međunarodnom sudu pravde neće imati nikakvog uticaja na privredne odnose. Ako bosanska tužba nije uticala, ovaj slučaj gde su obe tužbe osuđene na neuspeh, kaže Stevanović, neće ništa loše uticati:
“To je samo jedna refleksija starih vremena iz kojih ni naša ni hrvatska elita ne može da se izvuče u potpunosti zbog dela birača koji podržavaju, kako našu vladajuću strukturu, tako i sadašnju ili neku buduću strukturu u Hrvatskoj. Jednostavno to će se rešiti, a privreda ide svojim putem. Mi smo u CEFTI, idemo ka EU, a to što malo potpirujemo devedesete, to će se rešiti tako što niko neće dobiti svoju tužbu.”
I kulturni život će ići svojim putem. Kulturne veze su prve obnovljene nakon ratova 90-ih i teško da će ih političari prekinuti. Direktor Ateljea 212 Kokan Mladenović:
“Ja sam duboko ubeđen da nerazumnost sa jedne strane u Srbiji ili Hrvatskoj proizvodi nerazumnost sa druge strane, jer se ekstremi i jedne i druge strane međusobno hrane i podržavaju. Mislim da je svaka tužba Hrvatske protiv Srbije, i svaka tužba Srbije protiv Hrvatske, kontraproduktivna i da je to nešto što dugoročno ne vodi ničemu. Na sreću ima nas koji se ponašamo kao da tog nesrećnog rata nije ni bilo. Atelje 212 je već konkurisao kod evropskih fondova za sledeću sezonu koja će se zvati “ex ili next Jugoslavija”. Ja mislim da postoji mnogo više razumnih ljudi koji su spremni da grade budućnost Balkana nego onih koji su spremni da se iznova svađaju u ime nekih propalih ideologija.”
