U danu kada je Ustavni sud Srbije odbacio zahtev da oceni ustavnost i zakonitost energetskog sporazuma između Srbije i Ruske federacije, koji je podnela Liberalno demokratska partija (LDP), i kada se u Beogradu najavljujuje registrovanje zajedničkog srpsko-ruskog preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok, analiziramo da li Srbija ima interesa, ali i političke volje, da učestvuje u takozvanom evropskom Nabuko gasovodu.
Trka između projekata gasovoda Južni tok i Nabuko stavio je i Srbiju u dilemu – kako energetsku tako i političku. Kome se prikloniti i kako proceniti šta je u perspektivi opravdan interes.
Izgleda da još uvek nema definisanog odgovora na izjavu predsednika Tadića da je Srbija zainteresovana da jedan krak gasovoda Nabuko prođe kroz Srbiju.
Stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović kaže da je priča o Južnom toku za koji se Srbija opredelila, još uvek na dugom štapu, kao i gasovod Nabuko:
"Da, to je još uvek na dugom štapu. Prvobitna priča je bila da će ukupni kapacitet biti negde oko 30 milijardi kubnih metara. Mi sada slušamo da se govori o nekom kapacitetu preko 45-50. Dakle, tek će se uraditi studija da se vidi tačno kakvog će kapaciteta biti Južni tok kao i, ono što je još važnije, koja je to investicija, dakle, koliko će milijardi dinara biti utrošeno u izgradnju Južnog toka. To se isto odnosi i na Nabuko. Ekonomski, što se same gradnje tiče, on izgleda isplativiji od Južnog toka, ali osnovni problem kod Nabuka jeste odakle će doći gas. Bez obzira na najavu Turkmenistana da će svakako da daje gas Nabuku, Turkmenistan ima već dugoročne obaveze, što prema Rusiji, što prema nekim drugim državama. Dakle, ozbiljno pitanje jeste ko ima gas i ko će napuniti Nabuko, odnosno Južni tok. Za Južni tok znamo, napuniće ga ruski gas, a za Nabuko mi još uvek ne znamo ko je izvor gasa."
Po mišljenju analitičara, sporazum o izgradnji gasovoda Nabuko je u prednosti jer ima podršku skoro cele Evrope i kao takav naneo je udarac konkurentskom ruskom projekatu Južni tok. Urednica sajta "Enerdži obzerver", Sijka Pistolova, smatra da bi za Srbiju bilo bolje da se priključi na gasovod Nabuko:
"Zato što je Srbija uvek posmatrana kao deo Evrope i, prema tome, ona treba da ima svoje učešće u Nabuku. Mi imamo interesa, u svakom slučaju. Sada je na nama da li ćemo izabrati pravu ekipu koja će izlobirati da se i Srbija priključi na ovaj gasovod."
Međutim, Srbija se međudržavnim energetskim sporazumom sa Ruskom federacijom obavezala da učestvuje u realizaciji izgradnje Južnog toka koji obuhvata deonicu od 900 km ispod Crnog mora do Bugarske, gde će se račvati u dva kraka – južni preko Grčke u Italiju i severni kroz Srbiju i Mađarsku. Da li je time zatvorila mogućnost da deli i krak gasovoda Nabuko? Stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović:
"Srbija se otprilike opredelila za Južni tok. Prvo, mi još uvek ne znamo koji će se gasovod graditi. Neće se graditi dva. Neće se graditi i Južni tok i Nabuko. Gradiće se jedan. E, za taj koji se bude gradio, mi treba da se izborimo da jedan krak prođe kroz Srbiju. Za sada, mi nekako možemo da kažemo da smo bliže varijanti Južnog toka, plus imamo i energetski sporazum oko toga. Ovo što se desilo poslednjih dana vezano za Nabuko – da bugarski premijer stavlja moratorijum na sve poslove vezane za Gasprom, zatim odluka Turske da se priključi Nabuku – to je i dalje samo jedna kap u priči projekta Nabuko. Dakle, tek ćemo verovatno do kraja ove godine znati šta to prolazi kroz Evropu. Odnosno, kakvi su politički dogovori napravljeni između država. I da se nadamo da će neki od tih krakova, bilo koja dva projekta, proći kroz Srbiju. Za sad je to, zaista, mnogo više Južni tok nego Nabuko."
Analitičari se slažu da je, kako za Srbiju tako i Evropu, najbolje da postoje dva izvora. Koliko će ona biti zavisna još uvek je rano govoriti, ali će u svakom slučaju biti daleko od jedinstvenog sistema. Urednica sajta "Enerdži obzerver" Sijka Pistolova:
"Mi ćemo ostati kratkih rukava jer smo sve karte stavili na Južni tok. Znači, Bugarska odlučuje, a njoj je svejedno da li će to biti Južni tok ili Nabuko – u stvari više je zainteresovana da to bude Nabuko, jer je imala loše iskustvo sa Rusijom u vreme januarske gasne krize. Srbija je napravila veliku grešku, međutim, nade ima još zato što konačna trasa gasovoda Nabuko još nije iscrtana. Prema tome, Srbija sigurno ima mogućnost da se priključi i tom gasovodu."
Opredeljenje za Južni tok po mnogima je rezulatat političkog pogleda ka Moskvi dok se Nabuko smatra linijom evropske veze koju Srbija itekako želi da zadrži. Istovremeno je najavljeno da će krajem jula u Švajcarskoj biti registrovano zajedničko preduzeće Srbija gasa i Gasproma za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju.
Trka između projekata gasovoda Južni tok i Nabuko stavio je i Srbiju u dilemu – kako energetsku tako i političku. Kome se prikloniti i kako proceniti šta je u perspektivi opravdan interes.
Izgleda da još uvek nema definisanog odgovora na izjavu predsednika Tadića da je Srbija zainteresovana da jedan krak gasovoda Nabuko prođe kroz Srbiju.
Stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović kaže da je priča o Južnom toku za koji se Srbija opredelila, još uvek na dugom štapu, kao i gasovod Nabuko:
"Da, to je još uvek na dugom štapu. Prvobitna priča je bila da će ukupni kapacitet biti negde oko 30 milijardi kubnih metara. Mi sada slušamo da se govori o nekom kapacitetu preko 45-50. Dakle, tek će se uraditi studija da se vidi tačno kakvog će kapaciteta biti Južni tok kao i, ono što je još važnije, koja je to investicija, dakle, koliko će milijardi dinara biti utrošeno u izgradnju Južnog toka. To se isto odnosi i na Nabuko. Ekonomski, što se same gradnje tiče, on izgleda isplativiji od Južnog toka, ali osnovni problem kod Nabuka jeste odakle će doći gas. Bez obzira na najavu Turkmenistana da će svakako da daje gas Nabuku, Turkmenistan ima već dugoročne obaveze, što prema Rusiji, što prema nekim drugim državama. Dakle, ozbiljno pitanje jeste ko ima gas i ko će napuniti Nabuko, odnosno Južni tok. Za Južni tok znamo, napuniće ga ruski gas, a za Nabuko mi još uvek ne znamo ko je izvor gasa."
Po mišljenju analitičara, sporazum o izgradnji gasovoda Nabuko je u prednosti jer ima podršku skoro cele Evrope i kao takav naneo je udarac konkurentskom ruskom projekatu Južni tok. Urednica sajta "Enerdži obzerver", Sijka Pistolova, smatra da bi za Srbiju bilo bolje da se priključi na gasovod Nabuko:
"Zato što je Srbija uvek posmatrana kao deo Evrope i, prema tome, ona treba da ima svoje učešće u Nabuku. Mi imamo interesa, u svakom slučaju. Sada je na nama da li ćemo izabrati pravu ekipu koja će izlobirati da se i Srbija priključi na ovaj gasovod."
Međutim, Srbija se međudržavnim energetskim sporazumom sa Ruskom federacijom obavezala da učestvuje u realizaciji izgradnje Južnog toka koji obuhvata deonicu od 900 km ispod Crnog mora do Bugarske, gde će se račvati u dva kraka – južni preko Grčke u Italiju i severni kroz Srbiju i Mađarsku. Da li je time zatvorila mogućnost da deli i krak gasovoda Nabuko? Stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović:
"Srbija se otprilike opredelila za Južni tok. Prvo, mi još uvek ne znamo koji će se gasovod graditi. Neće se graditi dva. Neće se graditi i Južni tok i Nabuko. Gradiće se jedan. E, za taj koji se bude gradio, mi treba da se izborimo da jedan krak prođe kroz Srbiju. Za sada, mi nekako možemo da kažemo da smo bliže varijanti Južnog toka, plus imamo i energetski sporazum oko toga. Ovo što se desilo poslednjih dana vezano za Nabuko – da bugarski premijer stavlja moratorijum na sve poslove vezane za Gasprom, zatim odluka Turske da se priključi Nabuku – to je i dalje samo jedna kap u priči projekta Nabuko. Dakle, tek ćemo verovatno do kraja ove godine znati šta to prolazi kroz Evropu. Odnosno, kakvi su politički dogovori napravljeni između država. I da se nadamo da će neki od tih krakova, bilo koja dva projekta, proći kroz Srbiju. Za sad je to, zaista, mnogo više Južni tok nego Nabuko."
Analitičari se slažu da je, kako za Srbiju tako i Evropu, najbolje da postoje dva izvora. Koliko će ona biti zavisna još uvek je rano govoriti, ali će u svakom slučaju biti daleko od jedinstvenog sistema. Urednica sajta "Enerdži obzerver" Sijka Pistolova:
"Mi ćemo ostati kratkih rukava jer smo sve karte stavili na Južni tok. Znači, Bugarska odlučuje, a njoj je svejedno da li će to biti Južni tok ili Nabuko – u stvari više je zainteresovana da to bude Nabuko, jer je imala loše iskustvo sa Rusijom u vreme januarske gasne krize. Srbija je napravila veliku grešku, međutim, nade ima još zato što konačna trasa gasovoda Nabuko još nije iscrtana. Prema tome, Srbija sigurno ima mogućnost da se priključi i tom gasovodu."
Opredeljenje za Južni tok po mnogima je rezulatat političkog pogleda ka Moskvi dok se Nabuko smatra linijom evropske veze koju Srbija itekako želi da zadrži. Istovremeno je najavljeno da će krajem jula u Švajcarskoj biti registrovano zajedničko preduzeće Srbija gasa i Gasproma za izgradnju gasovoda Južni tok kroz Srbiju.
