Ejupa Ganića, uz još 18 drugih osoba iz Bosne i Hercegovine, Srbija označava kao odgovorne za napad na kolonu JNA prilikom njenog povlačenja kroz Dobrovoljačku ulicu. Optužnice protiv njih su podignute ali do danas ostaje tajna da li je Srbija dokaze kojima je potkrepljuje prikupila u saradnji sa istražiteljima Tužilaštva u Hagu, kao i da li je njih pozivala na istragu.
Odgovore na to nisu bili raspoloženi da daju ni u samom Haškom tužilaštvu. Razgovarali smo sa savetnikom glavnog tužioca Serža Bramerca, Frederikom Svinenom:
“Voleo bih da kažem da ne mogu da iznosim bliže informacije o istragama koje smo obavljali u prošlosti. Mogu samo reći da nismo imali nikakvu optužnicu u ovom slučaju.”
Direktno upitan da je li Tužilaštvo bilo suočeno sa zahtevima iz Srbije da istraži slučaj Dobrovoljačke Svinen slično odgovara:
“Ponoviću, mi smo komunicirali, blisko sarađivali u istragama sa državama u regionu. Takođe mi smo uputili pitanja dvema državama i one su nam odgovorile, ali nismo u poziciji da delimo te informacije. To je politika naše kancelarije.”
Istovremeno suočena sa optužbama iz Sarajeva da je prekršila Sporazum o pravosudnoj saradnji, potpisan pre samo šest dana u Beogradu, Srbija se za sada nije precizno izjasnila ni da li su tačne ocene da po tom aktu ne može da traži Ganićevu ekstradiciju. Odnosno da se osumnjičeni za bilo koji zločin sprovodi tamo gde je zlodelo učinjeno.
Politika iznad volje za saradnjom
Uglavnom raspoložen za razgovore sa novinarima, savetnik ministarke pravde Slobodan Homen, u sredu je okrenuo leđa kada su ga pokušali da zamole da pojasni poziciju Ministarstva pravde.
Ministri pravde BiH i Srbije Bariša Čolak i Snežana Malović potpisuju sporazum o pravnoj saradnji
Jasno je da bi prostora za međuoptuživanje bilo daleko manje da su tužilaštva dve države ozbiljno i intezivno sarađivali na slučaju Dobrovoljačka. Da to nije nemoguće pokazuju mnogi primeri o kojima govori direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić. Kao besprekorno sprovedenu zajedničku istragu ona navodi primer masakra nad 700 bošnjačkih civila u školi u Karakaju kod Zvornika:
“Tada je Veće za ratne zločine odredilo jedan mali tim kojim je rukovodio istražni sudija Alimpić, a kantonalno tužilaštvo u Tuzli jedan svoj tim, i oni su zajedno radili na prikupljanju dokaza. Međutim, to je prekinuto uz objašnjenje da ne može jedno kantonalno tužilaštvo da stupa u partnerske odnose sa institucijom iz druge države pa je to vraćeno na nivo bosanskog tužilaštva.”
Uspeh je i ovde, ipak, bio delimičan. Ali po rečima Nataše Kandić, kada se dođe u sferu slučajeva u kojima postoji jaka politička pozadina, volja za saradnjom skoro da se potpuno gubi. Slučaj Ejupa Ganića je tipičan primer:
“Srbija i srpsko tužilaštvo počinje da se ponaša kao da su oni dobili od nekoga mandat da sve što hoće, a predstavlja zločine koji su se dogodili na teritoriji bivše Jugoslavije, da je u njihovoj nadležnosti. Pa nije tako. Prirodno je da svaka država sudi svojim državljanima zato što je to najdelotvorniji lek.”
Manjkavi dokazi bili bi veliki blam
I to za bolest poricanja i za zaustavljanje stalnih pokušaja da se istina o zločinima pretvori u instrumente dnevne politike i nacionalističkih zloupotreba. Pre svega tome se može zahvaliti što konfuzija koja prati pokušaje utvrđivanja okolnosti zbivanja u Dobrovoljačkoj ulici, i danas je jednaka konfuznim slikama sa lica mesta iz '92. godine.
Savetnik tužioca Bramerca - Svinen u razgovoru za RSE sugeriše da bi obe strane trebalo da učine sve kako bi se došlo do istine o događajima koji su izvan haških priorieteta:
“Mi naravno imamo određene slučajeve koji traju u Hagu i mi smo koncentrisani na te prioritete. Takođe ohrabrujemo države u regionu da sarađuju u rešavanju slučajeva ratnih zločina. To je budućnost i nadam se da ćemo moći da pomognemo i osnažimo saradnju na ovom polju država u regionu.”
Istina o ulozi koju je na početku rata kao član Predsedništva BiH-a i pregovarač sa čelnicima JNA odigrao Ejup Ganić, makar u ovom trenutku prepuštena je pravosudnim organima u Velikoj Britaniji. Odbijanje da pritvorenog puste čak i uz obezbeđenu kauciju, te njegovo zadržavanje iza rešetaka, daje dovoljno vremena Srbiji da pokaže koliko su dokazi koje je prikupljala jaki. Nataša Kandić:
“Čini mi se da bi britanski sud mogao da odigra značajnu ulogu. Nema razloga da bilo ko veruje da će oni doneti neku političku odluku. Oni će razmatrati informacije i dokaze koji stignu iz Beograda. Ako to bude manjkavo, ako ne bude na nivou nekih relevantnih informacija i vrlo ozbiljnih indikatora o Ganićevom kredibilitetu, onda će to biti veliki blam za Srbiju i nikada više neće smeti da napravi ovakav jedan potez.”
Pročitajte i ovo:
Ambasadorica BiH i advokat posjetili Ganića u pritvoru
Ganićeva ekstradicija mogla bi da potraje
Ganiću određen pritvor
Robin Haris: Nadamo se da zahtjev Srbije neće biti odobren
Ganić demantuje da je priveden, Silajdžić oštro reagovao
Obustavljene "crvene potjernice" za slučaj "Dobrovoljačka"
Odgovore na to nisu bili raspoloženi da daju ni u samom Haškom tužilaštvu. Razgovarali smo sa savetnikom glavnog tužioca Serža Bramerca, Frederikom Svinenom:
“Voleo bih da kažem da ne mogu da iznosim bliže informacije o istragama koje smo obavljali u prošlosti. Mogu samo reći da nismo imali nikakvu optužnicu u ovom slučaju.”
Direktno upitan da je li Tužilaštvo bilo suočeno sa zahtevima iz Srbije da istraži slučaj Dobrovoljačke Svinen slično odgovara:
“Ponoviću, mi smo komunicirali, blisko sarađivali u istragama sa državama u regionu. Takođe mi smo uputili pitanja dvema državama i one su nam odgovorile, ali nismo u poziciji da delimo te informacije. To je politika naše kancelarije.”
Istovremeno suočena sa optužbama iz Sarajeva da je prekršila Sporazum o pravosudnoj saradnji, potpisan pre samo šest dana u Beogradu, Srbija se za sada nije precizno izjasnila ni da li su tačne ocene da po tom aktu ne može da traži Ganićevu ekstradiciju. Odnosno da se osumnjičeni za bilo koji zločin sprovodi tamo gde je zlodelo učinjeno.
Politika iznad volje za saradnjom
Uglavnom raspoložen za razgovore sa novinarima, savetnik ministarke pravde Slobodan Homen, u sredu je okrenuo leđa kada su ga pokušali da zamole da pojasni poziciju Ministarstva pravde.
“Tada je Veće za ratne zločine odredilo jedan mali tim kojim je rukovodio istražni sudija Alimpić, a kantonalno tužilaštvo u Tuzli jedan svoj tim, i oni su zajedno radili na prikupljanju dokaza. Međutim, to je prekinuto uz objašnjenje da ne može jedno kantonalno tužilaštvo da stupa u partnerske odnose sa institucijom iz druge države pa je to vraćeno na nivo bosanskog tužilaštva.”
Uspeh je i ovde, ipak, bio delimičan. Ali po rečima Nataše Kandić, kada se dođe u sferu slučajeva u kojima postoji jaka politička pozadina, volja za saradnjom skoro da se potpuno gubi. Slučaj Ejupa Ganića je tipičan primer:
“Srbija i srpsko tužilaštvo počinje da se ponaša kao da su oni dobili od nekoga mandat da sve što hoće, a predstavlja zločine koji su se dogodili na teritoriji bivše Jugoslavije, da je u njihovoj nadležnosti. Pa nije tako. Prirodno je da svaka država sudi svojim državljanima zato što je to najdelotvorniji lek.”
Manjkavi dokazi bili bi veliki blam
I to za bolest poricanja i za zaustavljanje stalnih pokušaja da se istina o zločinima pretvori u instrumente dnevne politike i nacionalističkih zloupotreba. Pre svega tome se može zahvaliti što konfuzija koja prati pokušaje utvrđivanja okolnosti zbivanja u Dobrovoljačkoj ulici, i danas je jednaka konfuznim slikama sa lica mesta iz '92. godine.
Ako to bude manjkavo, ako ne bude na nivou nekih relevantnih informacija i vrlo ozbiljnih indikatora o Ganićevom kredibilitetu, onda će to biti veliki blam za Srbiju
Savetnik tužioca Bramerca - Svinen u razgovoru za RSE sugeriše da bi obe strane trebalo da učine sve kako bi se došlo do istine o događajima koji su izvan haških priorieteta:
“Mi naravno imamo određene slučajeve koji traju u Hagu i mi smo koncentrisani na te prioritete. Takođe ohrabrujemo države u regionu da sarađuju u rešavanju slučajeva ratnih zločina. To je budućnost i nadam se da ćemo moći da pomognemo i osnažimo saradnju na ovom polju država u regionu.”
Istina o ulozi koju je na početku rata kao član Predsedništva BiH-a i pregovarač sa čelnicima JNA odigrao Ejup Ganić, makar u ovom trenutku prepuštena je pravosudnim organima u Velikoj Britaniji. Odbijanje da pritvorenog puste čak i uz obezbeđenu kauciju, te njegovo zadržavanje iza rešetaka, daje dovoljno vremena Srbiji da pokaže koliko su dokazi koje je prikupljala jaki. Nataša Kandić:
“Čini mi se da bi britanski sud mogao da odigra značajnu ulogu. Nema razloga da bilo ko veruje da će oni doneti neku političku odluku. Oni će razmatrati informacije i dokaze koji stignu iz Beograda. Ako to bude manjkavo, ako ne bude na nivou nekih relevantnih informacija i vrlo ozbiljnih indikatora o Ganićevom kredibilitetu, onda će to biti veliki blam za Srbiju i nikada više neće smeti da napravi ovakav jedan potez.”
Pročitajte i ovo:
Ambasadorica BiH i advokat posjetili Ganića u pritvoru
Ganićeva ekstradicija mogla bi da potraje
Ganiću određen pritvor
Robin Haris: Nadamo se da zahtjev Srbije neće biti odobren
Ganić demantuje da je priveden, Silajdžić oštro reagovao
Obustavljene "crvene potjernice" za slučaj "Dobrovoljačka"
