Spisak od 24 preduzeća za koja briselska administracija traži preispitivanje privatizacije zbog korupcije i nezakonitosti uvlači u sumnju sve vlаde Srbije, počev od 2001. godine.
Članovi kabineta aktuelne vlade, kao što je ministar za ekonomiju Nebojša Ćirić kaže da Vlada ne beži od potrebe da se rešavaju slučajevi visoke korupcije. Šta god je sumnjivo mora da bude ispitano.
„Mi smo do sada imali preko 30 odsto raskinutih spornih privatizacija. Neki ljudi koji su učestovali u privatizacijama su optuženi, neki uhapšeni a za nekima raspisana poternica. To pokazuje da država radi svoj deo
posla na otkrivanju kriminalnih radnji. Tako da ja nevidim ništa sporno i treba da budu ispitane privatizacije. Da podvučemo crtu i kažemo ovde je bilo problematičnih i kriminlanih radnji a ovde nije. Vlada još uvek nije formirala radnu grupu po ovom pitanju, ali organi rade svoj posao”, uverava javnost ministar za ekonomiju Nebojša Ćirić.
Na spisku preduzeća za proveru po zahtevu Evropske unije između ostalih su : „Sartid“, odnosno „Ju-Es stil“, „Jugoremedija“, Veterinarski institut, Nacionalna štedionica, „Mobtel“, „C market“, „Šinvoz“, „Tehnohemija“, „Srbolek“, „Keramika“ iz Kanjiže, „Zastava elektro“.
Skoro sve firme čije se privatizacije pominju kao sporne bile su prethodnih godina predmet istraživanja Saveta za borbu protiv korupcije, koji je te izveštaje slao sadašnjoj i prethodnoj Vladi Srbije.
Najviše spornih privatizacija uradjeno je za vreme Kostuničine vlade u periodu od 2004 do 2008 godine. U vreme mandata prvog ministrа privаtizаcije Aleksаndrа Vlаhovićа, od 2001 do 2004 godine, bilo je nekoliko privatizacija koje se sada nalaze na spisku za preispitivanje.
Kakva korist kad nema povratka
Vlahović za naš program kaže da je proces prodaje izvršen u skladu sa svim tada važećim propisima i da ne očekuju bilo kakve nepravilnosti i ličnu odgovornost za eventualne propuste.
Protest radnika nakon privatizacije C marketa, foto: Kurir
„Samu implementaciju privatizacije sprovodi Agencija za privatizaciju. Dakle mi možemo govoriti kada je odgovornost ministarstva o modelu privatizacije, jer ministarstvo je predložilo model privatizacije koji je usvojila Skupština. Ja sam prestao biti ministar u martu 2004 godine. Od tada je proteklo 7 godina i ja sam siguran da je od tada pa do danas postupci privatizacije koji su se obavili do marta 2004 godine bili itetekao predmet vrlo pažljive i detaljnje provere od strane nadležnih organa”, kaže ministar privаtizаcije u periodu od 2001 do 2004 godine Aleksаndar Vlаhović.
Sudeći prema pomenutoj proceduri, loše privatizacije dakle nisu bile slučajnosti nego sistemske greške za koje se zna ko ih je deklarisao i sprovodio.
Ministri za privatizaciju su protekloj deneciji bili Aleksandar Vlahović (2001-2004) Predrag Bubalo (2004-2007) i Mlađan Dinkić (2007-2010).
Stručnjak za privatizaciju Ile Kovačevič, urednik časopisa „Pregled”, kaže za naš program da je teško očekivati da u zakasneloj reakciji, država ispravi sopstvene greške. Možemo govoriti o proveri bilo koje privatizacije ali stvar je završena.
„To je naravno pravno vrlo komplikovano i ne znam šta je sve moguće, ali moram da kažem da se tu nešto mora i pokvariti. Prosto to se dogodilo i mi možemo za to tražiti neku odgovornost, ali pravno ulaziti u nešto što je završeno pre desetak godina iz nekih razloga koji nemaju ekonomsko opravadanje ali uz moralno je potrebno da sve izađe na videlo, što je urađemo nečisto i mimo pravnih propisa. Verovatno je ovde reč o nečemu što je preventiva za neka buduća ponašanja i anonimne nosioce kapitala”, kaže Ile Kovačevič, stručnjak za privatizaciju.
Čini se da se zahtev Evropske unije o tome koje će privatizacije biti predmet kontrole vlast drži kao neku vrsta tajnog predizbornog oružja u preispitivanju neposlušnih tajkuna koji poslednjih dana sve glasnije prozivaju vladu i njene činovnike za takozvani državni reket.
Članovi kabineta aktuelne vlade, kao što je ministar za ekonomiju Nebojša Ćirić kaže da Vlada ne beži od potrebe da se rešavaju slučajevi visoke korupcije. Šta god je sumnjivo mora da bude ispitano.
„Mi smo do sada imali preko 30 odsto raskinutih spornih privatizacija. Neki ljudi koji su učestovali u privatizacijama su optuženi, neki uhapšeni a za nekima raspisana poternica. To pokazuje da država radi svoj deo
"Neki ljudi koji su učestovali u privatizacijama su optuženi, neki uhapšeni a za nekima raspisana poternica", kaže ministar Ćirić.
posla na otkrivanju kriminalnih radnji. Tako da ja nevidim ništa sporno i treba da budu ispitane privatizacije. Da podvučemo crtu i kažemo ovde je bilo problematičnih i kriminlanih radnji a ovde nije. Vlada još uvek nije formirala radnu grupu po ovom pitanju, ali organi rade svoj posao”, uverava javnost ministar za ekonomiju Nebojša Ćirić.
Na spisku preduzeća za proveru po zahtevu Evropske unije između ostalih su : „Sartid“, odnosno „Ju-Es stil“, „Jugoremedija“, Veterinarski institut, Nacionalna štedionica, „Mobtel“, „C market“, „Šinvoz“, „Tehnohemija“, „Srbolek“, „Keramika“ iz Kanjiže, „Zastava elektro“.
Skoro sve firme čije se privatizacije pominju kao sporne bile su prethodnih godina predmet istraživanja Saveta za borbu protiv korupcije, koji je te izveštaje slao sadašnjoj i prethodnoj Vladi Srbije.
Najviše spornih privatizacija uradjeno je za vreme Kostuničine vlade u periodu od 2004 do 2008 godine. U vreme mandata prvog ministrа privаtizаcije Aleksаndrа Vlаhovićа, od 2001 do 2004 godine, bilo je nekoliko privatizacija koje se sada nalaze na spisku za preispitivanje.
Kakva korist kad nema povratka
Vlahović za naš program kaže da je proces prodaje izvršen u skladu sa svim tada važećim propisima i da ne očekuju bilo kakve nepravilnosti i ličnu odgovornost za eventualne propuste.
Sudeći prema pomenutoj proceduri, loše privatizacije dakle nisu bile slučajnosti nego sistemske greške za koje se zna ko ih je deklarisao i sprovodio.
Ministri za privatizaciju su protekloj deneciji bili Aleksandar Vlahović (2001-2004) Predrag Bubalo (2004-2007) i Mlađan Dinkić (2007-2010).
Stručnjak za privatizaciju Ile Kovačevič kaže da je teško očekivati da u zakasneloj reakciji država ispravi sopstvene greške.
Stručnjak za privatizaciju Ile Kovačevič, urednik časopisa „Pregled”, kaže za naš program da je teško očekivati da u zakasneloj reakciji, država ispravi sopstvene greške. Možemo govoriti o proveri bilo koje privatizacije ali stvar je završena.
„To je naravno pravno vrlo komplikovano i ne znam šta je sve moguće, ali moram da kažem da se tu nešto mora i pokvariti. Prosto to se dogodilo i mi možemo za to tražiti neku odgovornost, ali pravno ulaziti u nešto što je završeno pre desetak godina iz nekih razloga koji nemaju ekonomsko opravadanje ali uz moralno je potrebno da sve izađe na videlo, što je urađemo nečisto i mimo pravnih propisa. Verovatno je ovde reč o nečemu što je preventiva za neka buduća ponašanja i anonimne nosioce kapitala”, kaže Ile Kovačevič, stručnjak za privatizaciju.
Čini se da se zahtev Evropske unije o tome koje će privatizacije biti predmet kontrole vlast drži kao neku vrsta tajnog predizbornog oružja u preispitivanju neposlušnih tajkuna koji poslednjih dana sve glasnije prozivaju vladu i njene činovnike za takozvani državni reket.
