Pad idealizma i povećanje racionalnosti, objašnjenje je za direktorku vladine Kancelarije za evropske integracije Milicu Delević, promene rezultata istraživanja evropske orijentacije građana Srbije.
Procenat podrške članstvu Srbije u EU se smanjuje ali raste procenat podrške reformama koje traži EU, svest o tome šta te reforme donose i spremnost građana da se zbog potreba evropskih integracija menjaju.
Iako je podrška članstvu beležila i 72 odsto 2003. godine recimo ili 65 procenata samo pre godinu dana Delevićeva kaže da bi bez obzira na pad i 53 odsto građana obezbedilo da referendum o učlanjenju Srbije u EU bude uspešan.
„Ja sam uvek govorila da će doći dani kada će ta podrška padati i
da nećemo doći do kraja procesa pregovora sa nivoom podrške kakvu smo imali jer kako taj proces odmiče građani vide da postaju konkretnije koristi ali da postaju konkretniji i troškovi i svest da oni sami u tom procesu moraju od nečega da odustanu i nešto da promene. To je jedan razlog i to smo videli i na primeru Hrvatske da je taj procenat podrške varirao ali nekad na njega utiču i kratkoročni faktori – šta se u prethodnih mesec dana čulo iz EU, šta se dogodilo. Ne možemo više računati na idealizam ali možemo na racionalnost građana, a ta racionalnost pokazuje da oni te reforme većinski žele“, objašnjava Delevićeva.
U iščekivanju domaćih vlasti da Srbija dobije status kandidata krajem godine građani od toga najviše očekuju bolji život i nova radna mesta.
Neispunjena predizborna obećanja
Od 2000. je postojala ogromna nada u krupne korake ka EU, odnosno pre svega u bolji život i pošto je to izostalo opadanje podrške članstvu u EU treba da bude upozorenje strankama za naredne izbore, ocenjuje Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose.
„S obzirom da je od 2000. na tom polju, čini mi se, najmanje učinjeno sama tema EU pati kroz temu određenog uslovljavanja i kroz činjenicu da je sama domaća politička elita veoma često optuživala EU za određene unutrašnje političke probleme. To je dovelo do pada podrške u građanstvu za EU. To je inače proces koji se dešava i u svim drugim društvima koja su težila evropskoj integraciji ali, s druge strane, to treba da bude jedno ozbiljno upozorenje jer sam gotovo sigurna da na sledećim izborima predizborno obećanje daljih evropskih integracija neće biti ključni adut“, kaže Joksimovićeva.
Boris Tadić na predizbornom skupu, februar 2008
Proevropska koalicija je pre tri godine dobila izbore pre svega zahvaljujući potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Briselom.
Danas najmanja podrška članstvu u EU je direktna posledica neuspeha ove vlade da Srbiju odlučnije i energičnije povede putem evropskih integracija, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković, jer su političari, kaže, od EU uzimali ono što im odgovara za kratkoročne i promotivne ciljeve u izbornim kampanjama.
„Svemu tome doprinosi i stalna gotovo mistifikacija koja se tiče odnosa između EU i Kosova, i jedna neautentična više iznuđena nego stvarna potreba da se Srbija suoči sa istorijskom odgovornošću za ratne zločine i ratne sukobe. I onda kada je najveći deo javnog mnenja ostao zarobljen u matricama 90-ih, kada Srbiju potresa ekonomska kriza u trenutku kada proevropske snage vladaju, onda se svo nezadovoljstvo na neki način koncentriše i usmerava ka EU“, objašnjava Stanković.
Za razliku od političara, građani su pokazali spremnost za promenu radnih ali i životnih navika. Ti procenti su porasli u odnosu na pre šest meseci.
Zbog toga, ali i spremnosti na reforme, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević zaključuje da „građani razumeju da se ne možete jednostrano oženiti Klaudijom Šifer“.
„Odnosno da je kod ovih reformi, koje oni ovolikom većinom od 85 odsto podržavaju, važno što na njima insistira i što njihovo sprovođenje prati EU“, kaže Delevićeva.
Procenat podrške članstvu Srbije u EU se smanjuje ali raste procenat podrške reformama koje traži EU, svest o tome šta te reforme donose i spremnost građana da se zbog potreba evropskih integracija menjaju.
Iako je podrška članstvu beležila i 72 odsto 2003. godine recimo ili 65 procenata samo pre godinu dana Delevićeva kaže da bi bez obzira na pad i 53 odsto građana obezbedilo da referendum o učlanjenju Srbije u EU bude uspešan.
„Ja sam uvek govorila da će doći dani kada će ta podrška padati i
'Ne možemo više računati na idealizam ali možemo na racionalnost građana, a ta racionalnost pokazuje da oni te reforme većinski žele', objašnjava Milica Delević.
da nećemo doći do kraja procesa pregovora sa nivoom podrške kakvu smo imali jer kako taj proces odmiče građani vide da postaju konkretnije koristi ali da postaju konkretniji i troškovi i svest da oni sami u tom procesu moraju od nečega da odustanu i nešto da promene. To je jedan razlog i to smo videli i na primeru Hrvatske da je taj procenat podrške varirao ali nekad na njega utiču i kratkoročni faktori – šta se u prethodnih mesec dana čulo iz EU, šta se dogodilo. Ne možemo više računati na idealizam ali možemo na racionalnost građana, a ta racionalnost pokazuje da oni te reforme većinski žele“, objašnjava Delevićeva.
U iščekivanju domaćih vlasti da Srbija dobije status kandidata krajem godine građani od toga najviše očekuju bolji život i nova radna mesta.
Neispunjena predizborna obećanja
Od 2000. je postojala ogromna nada u krupne korake ka EU, odnosno pre svega u bolji život i pošto je to izostalo opadanje podrške članstvu u EU treba da bude upozorenje strankama za naredne izbore, ocenjuje Aleksandra Joksimović iz Foruma za međunarodne odnose.
„S obzirom da je od 2000. na tom polju, čini mi se, najmanje učinjeno sama tema EU pati kroz temu određenog uslovljavanja i kroz činjenicu da je sama domaća politička elita veoma često optuživala EU za određene unutrašnje političke probleme. To je dovelo do pada podrške u građanstvu za EU. To je inače proces koji se dešava i u svim drugim društvima koja su težila evropskoj integraciji ali, s druge strane, to treba da bude jedno ozbiljno upozorenje jer sam gotovo sigurna da na sledećim izborima predizborno obećanje daljih evropskih integracija neće biti ključni adut“, kaže Joksimovićeva.
Danas najmanja podrška članstvu u EU je direktna posledica neuspeha ove vlade da Srbiju odlučnije i energičnije povede putem evropskih integracija, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković, jer su političari, kaže, od EU uzimali ono što im odgovara za kratkoročne i promotivne ciljeve u izbornim kampanjama.
„Svemu tome doprinosi i stalna gotovo mistifikacija koja se tiče odnosa između EU i Kosova, i jedna neautentična više iznuđena nego stvarna potreba da se Srbija suoči sa istorijskom odgovornošću za ratne zločine i ratne sukobe. I onda kada je najveći deo javnog mnenja ostao zarobljen u matricama 90-ih, kada Srbiju potresa ekonomska kriza u trenutku kada proevropske snage vladaju, onda se svo nezadovoljstvo na neki način koncentriše i usmerava ka EU“, objašnjava Stanković.
Za razliku od političara, građani su pokazali spremnost za promenu radnih ali i životnih navika. Ti procenti su porasli u odnosu na pre šest meseci.
Zbog toga, ali i spremnosti na reforme, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević zaključuje da „građani razumeju da se ne možete jednostrano oženiti Klaudijom Šifer“.
„Odnosno da je kod ovih reformi, koje oni ovolikom većinom od 85 odsto podržavaju, važno što na njima insistira i što njihovo sprovođenje prati EU“, kaže Delevićeva.
