Evropska kandidatura Srbije pod znakom pitanja

Evropska komisija objaviće 12. oktobra paket o proširenju u kojem će biti izneto mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Kako se približava 12. oktobar, stiče se utisak da i najoptimističniji prognozeri dobrih vesti iz Brisela, iz redova vlasti, ublažavaju svoje prvobitne kategorične proevropske izjave, ističući sada u prvi red nepokolebljiv stav prema pitanju Kosova.

Međutim, deo javnosti sada postavlja pitanje, koliko će se takav stav, kao i nedavne scene nasilja na severu Kosova, pa onda otkazivanje dijaloga sa Prištinom - negativno odraziti na dugo očekivanu odluku Evropske komisije?

Odgovor smo pokušali da dobijemo u sedištu Evropske unije, ali kako nam je rekla Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton – “ izveštaj i preporuke su još u izradi, i to je sve što se moće reći u ovom trenutku.”

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin je, međutim, mnogo konkretniji.

“To već ima negativnog odjeka”, tvrdi Kacin.

Kacin kaže da se sve ono što se dešava na severu Kosova dešava pred očima međunarodne zajednice, te da su oba prelaza - i Jarinje i Brnjak - pod kamerama i da je precizno dokumantovano šta je ko napravio:

“Zato je optuživanje KFOR-a za neprofesionalnost bumerang koji će se vratiti Srbiji i po meni je sasvim nepotrebno manipulirati javnošću u Srbiji i srpskom zajednicom na severu Kosova. Ovo zatezanje i napuštanje dijaloga sa Prištinom, u prisustvu međunarodne zajednice, postavlja i podpitanje u kontekstu sledećih koraka koje će međunarodna zajednica morati da napravi kada govorimo o Srbiji.”, kaže Kacin.

Potreban politički zaokret

Kakvi bi mogli biti ti koraci međunarodne zajednice i koliko će se oni reflektovati na Srbiju pokazaće se kroz nekoliko dana, ali za mnoge je sada već savim jasno da najnovija dešavanja nisu nikako dobra i da će, najverovatnije, uticati na mišljenje Evropske komisije.

“Nije još jasno kakvo će biti to mišljenje, ali se išlo u pravcu ka tome da se da pozitivno mišljenje u vezi sa statusom kandidata. Datum za početak pregovora je i pre par meseci bilo pitanje oko koga nije bilo baš slaganja među zemljama-članicama EU, a neophodno je da ga bude. Tako da je to bilo, čini mi se, definitivno odluka oko koje nismo baš bili sigurni da će uopšte biti pozitivna. Mislim da najnovija dešavanja na Kosovu mogu da utiču i na sam status kandidata”, kaže Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, i zaključuje:

“Mislim da sada, zapravo, nisam sigurna kakvo će biti mišljenje, ni po jednom, ni po drugom pitanju.”

Jelko Kacin kaže da ne sumnja da će Evropska komisija u oktobarskom izveštaju o napretku predložiti davanje Srbiji statusa kandidata za EU, ali upozorava na jednu drugu mogućnost:

“Nisam ubeđen da su zemlje-članice EU, koje moraju odlučivati o dodeljivanju takvog statusa, to sada spremne napraviti, posebno one zemlje čiji vojnici su sada optuženi zbog nečeg što nisu napravili. Jedini put napred je – što je moguće pre, vraćanje za sto i kontinuitet u dijalogu, koji je do sada urodio plodom, kako bi se uslovi života na obe strane linije razgraničenja popravili.”, kaže Jelko Kacin.

Postavlja se, konačno, i pitanje – kolika će biti cena takvih postupaka vlasti u Beogradu. Mnogi pojedici i neke političke partije, pa čak i iz redova vladajuće koalicije – npr. Srpski pokret obnove, uopzoravaju da je neophodan politički zaokret i uspostavljanja drugačije, odnosno, realnije politike prema Kosovu.

Lider SPO-a Vuk Drašković kaže da država Srbija sigurno ne stoji iza onih koji su smislili “barikadni plan” na severu Kosova, već da su u pitanju…

“Ljudi koji su otpočetka imali jedan cilj - da barikade na severu Kosova ishoduju barikadom srpskog puta, državnog puta prema EU. Bojim se da su na korak od ispunjenja svoje zamisli.”

Drašković smatra da je u ovom trenutku neophodno izaći pred narod i saopštiti istinu - da je, kako kaže, politika bila pogrešna i da je čuvala ono što je izgubljeno pre dvanaest godina.

“Suverenitet koga dvanaest godina nema, teritorijalni integritet koga dvanaest godina nema, a da je braneći ono što nema, zaboravila ta politika na ono što postoji na Kosovu i što Srbija može i mora da brani i da odbrani, i to pre svega uz pomoć EU – to je srpski narod na Kosovu i to je naša religijska i duhovna baština”, kaže Drašković, napominjući da osnova za to može da bude nestatusni deo Ahtisarijevog plana, sa čime bi se krenulo u pregovore sa EU i Prištinom.