Da li Srbija može da ubrza proces evropskih integracija i bez izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu, osnovnog uslova za deblokadu primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, na kojem uporno insistira holandska Vlada?
Dok neki domaći zavničnici najavljuju, da će se Srbija do kraja godine kandidovati za članstvo u Evropskoj uniji, pojedini predstavnici Unije šalju signale da je to nerealan i preuranjen potez.
Veoma jasan i nedvosmislen signal koji bi trebalo da omekša optimizam srpske diplomatije stiže od Stivena Vordsvorta, britanskog ambasadora u Beogradu, koji veruje da podnošenje zahteva Srbije za dobijanje statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju neće rezultirati uspehom, ukoliko prethodno ne bude odblokirana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Vordsvort ukazuje da proces evrointegracija ima svoje faze i poručuje vlastima u Srbiji da "idu korak po korak" u ispunjenju tog cilja.
“Ono što je zajedničko za sve zemlje EU jeste da mi u velikoj meri delimo cilj Srbije, nameru da se priključi Evropskoj zajednici. Razumem frustraciju zbog koje se nekada pomisli kako bi trebalo dići ruke, ali ne mislim da vaš put treba da bude drugačiji od puteva ostalih zemalja. Morate činiti korak po korak.”
Ispunjavanje aplikacije za sticanje statusa kandidata, pre nego što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude primenjen, po ambasadoru Vordsvortu, jednostavno, nije pravi način:
“To se tako ne radi. Zato što proces kreće od Saveta ministara, tu se glasa, onda se upućuje Komisiji na glasanje. Za to se traži konsenzus ministara u svakoj od država ili u nekoliko njih. Ako bilo koja država ima primedbe, onda se stvar stopira. Postoji rizik od odbijanja. Upravo zbog toga, morate činiti korak po korak. Mi delimo isti cilj i razumemo frustraciju, ali to je situacija u kojoj se nalazimo.”
Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda kaže da bi Srbija do kraja godine trebalo da podnese kandidaturu za članstvo, izrazivši optimizam povodom daljeg napredovanja na putu ka EU, koji gradi na dve pretpostavke. Prva opcija je najbrža i najjednostavnija:
„Stvar bi mogla već posle podne da bude sasvim razrešena, da čujemo za sat vremena da je Ratko Mladić uhapšen i da ide u Hag. Možemo se nadati i iz onoga što govore i ministar Ljajić i tužilac Vukčević već nekoliko puta da se nadaju da će se to dogoditi do kraja godine.“
Druga mogućnost, po Vejvodi, proističe iz situacije da sama Evropska unija sasvim jasno zna da je važno održati dinamiku integracionog procesa.
„Nakon potpisivanja ugovora o stabilizaciji imamo ugovorni odnos i sada se svi ti koraci veoma tesno dogovaraju i u saradnji i u dogovoru sa Evropskom unijom, sa predsedavajućim EU, sa zemljama članicama koje su ključne za taj proces. Srbija sigurno neće uraditi nešto što nije po volji Brisela ili država članica. Ono što znamo jeste da izjave ministra spoljnih poslova u Stokholmu prošle nedelje da Srbija ima nameru da ide dalje sa tom kandidaturom, ali to je uvek u dogovoru, nije jednostran potez.“
Uprkos poteškoćama sa kojima se suočava, za sada, niko u Evropskoj uniji ne spori evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, međutim, kako upozorava zamenik direktora Helenske opservatorije sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka Spiros Ekonomidis, nema ni jasnog obećanja da će sve zemlje koje završe proces reformi biti i primljene u EU.
"Evropska perspektiva ne obećava članstvo. Ta perspektiva ne znači da će se napori zemalja koje su u procesu pridruživanja završiti prijemom u članstvo EU. Za proces integracija nije odgovorna samo EU, već i vlade zemalja koje su zainteresovane za to članstvo”, poručuje Spiros Ekonomidis.
Dok neki domaći zavničnici najavljuju, da će se Srbija do kraja godine kandidovati za članstvo u Evropskoj uniji, pojedini predstavnici Unije šalju signale da je to nerealan i preuranjen potez.
Veoma jasan i nedvosmislen signal koji bi trebalo da omekša optimizam srpske diplomatije stiže od Stivena Vordsvorta, britanskog ambasadora u Beogradu, koji veruje da podnošenje zahteva Srbije za dobijanje statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju neće rezultirati uspehom, ukoliko prethodno ne bude odblokirana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Vordsvort ukazuje da proces evrointegracija ima svoje faze i poručuje vlastima u Srbiji da "idu korak po korak" u ispunjenju tog cilja.
“Ono što je zajedničko za sve zemlje EU jeste da mi u velikoj meri delimo cilj Srbije, nameru da se priključi Evropskoj zajednici. Razumem frustraciju zbog koje se nekada pomisli kako bi trebalo dići ruke, ali ne mislim da vaš put treba da bude drugačiji od puteva ostalih zemalja. Morate činiti korak po korak.”
Ispunjavanje aplikacije za sticanje statusa kandidata, pre nego što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bude primenjen, po ambasadoru Vordsvortu, jednostavno, nije pravi način:
“To se tako ne radi. Zato što proces kreće od Saveta ministara, tu se glasa, onda se upućuje Komisiji na glasanje. Za to se traži konsenzus ministara u svakoj od država ili u nekoliko njih. Ako bilo koja država ima primedbe, onda se stvar stopira. Postoji rizik od odbijanja. Upravo zbog toga, morate činiti korak po korak. Mi delimo isti cilj i razumemo frustraciju, ali to je situacija u kojoj se nalazimo.”
„Stvar bi mogla već posle podne da bude sasvim razrešena, da čujemo za sat vremena da je Ratko Mladić uhapšen i da ide u Hag. Možemo se nadati i iz onoga što govore i ministar Ljajić i tužilac Vukčević već nekoliko puta da se nadaju da će se to dogoditi do kraja godine.“
Nema garancije za prijem
Druga mogućnost, po Vejvodi, proističe iz situacije da sama Evropska unija sasvim jasno zna da je važno održati dinamiku integracionog procesa.
„Nakon potpisivanja ugovora o stabilizaciji imamo ugovorni odnos i sada se svi ti koraci veoma tesno dogovaraju i u saradnji i u dogovoru sa Evropskom unijom, sa predsedavajućim EU, sa zemljama članicama koje su ključne za taj proces. Srbija sigurno neće uraditi nešto što nije po volji Brisela ili država članica. Ono što znamo jeste da izjave ministra spoljnih poslova u Stokholmu prošle nedelje da Srbija ima nameru da ide dalje sa tom kandidaturom, ali to je uvek u dogovoru, nije jednostran potez.“
Uprkos poteškoćama sa kojima se suočava, za sada, niko u Evropskoj uniji ne spori evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana, međutim, kako upozorava zamenik direktora Helenske opservatorije sa Londonske škole ekonomije i političkih nauka Spiros Ekonomidis, nema ni jasnog obećanja da će sve zemlje koje završe proces reformi biti i primljene u EU.
"Evropska perspektiva ne obećava članstvo. Ta perspektiva ne znači da će se napori zemalja koje su u procesu pridruživanja završiti prijemom u članstvo EU. Za proces integracija nije odgovorna samo EU, već i vlade zemalja koje su zainteresovane za to članstvo”, poručuje Spiros Ekonomidis.
