Da li se uskoro može očekivati odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i Evropske unije?
Ovo pitanje, kojem je glavna prepreka odlučan stav Holandije da Srbija mora da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, poslednji je aktuelizovao ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, izjavom da postoje razlozi za "oprezni optimizam" u vezi sa mogućnošću skorog odmrzavanja Sporazuma. Koliko su realna ova očekivanja?
U odsustvu reakcija zvaničnog Beograda na “oprezni optimizam” Miroslava Lajčaka u pogledu odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, sagovornici Radija Slobodna Evropa slažu se u stavu, da je Srbija učinila dosta u savladavanju prepreka za ovaj značajan korak na evropskom putu, ali takođe, ne žele da kalkulišu o tome - kakva će biti konačna odluka.
Očekujuci najnoviji izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca, od koga će, svakako, zavisiti budući potezi, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević kaže:
Milica Delević, Foto: Vesna Anđić
“Ja mislim da je na strani Vlade Srbije da se trudi da uradi dovoljno da se uslovi ispune i da probudi optimizam i u glavnom tužiocu, i u gospodinu Lajčaku, i u drugim ministrima spoljnih poslova Evropske unije. Ja zaista mislim, da kada radite na ispunjavanju uslova, trenutak kada kapitalizujete taj napredak se, u svakom slučaju, jednom desi. Da li će se on desiti ranije, kasnije, u novembru, decembru… ili nekom drugom trenutku, lakše je prognozirati nekome ko je u Evropskoj uniji, nego nekome ko je u Vladi Srbije, ali na nama je da pokušamo da učinimo najviše da se uslovi ispune i da doprinesemo da do tog optimizma dođe, a na njima je da donesu odluku,” kaže Milica Delević, uz napomenu koju potencirao i Miroslav Lajčak:
“ Kao što je on i rekao – čekamo da vidimo izveštaj glavnog tužioca gospodina Bramerca!”
UHAPSITI BEGUNCE I REŠITI STVAR
Da li će tužilac Bramerc, u svom izveštaju, bez izručenja Mladića i Hadžića Tribunalu, upotrebiti dugo očekivanu formulaciju “puna sardnja”, što bi trebalo da bude i signal Holandiji da omekša svoj nepokebljiv stav, teško je predvideti.
U međuvremenu, predsednik savetodavnog odbora ISAC Fonda Milan Pajević predlaže vrlo konkretno rešenje:
“ Da uhapsimo begunce! Odnosno, da odgovarajući državnmi organi urade onaj posao koji nije urađen poslednjih devet godina. Krajnje jednostavno. Da smo to uradili bez ikakvih pritisaka, imajući na umu našu sopstvenu potrebu da ne živimo u neredu, okruženi beguncima, kriminalcima, ili onima za koje se pretpostavlja da su izvršili, zaista, neviđeno teška dela protiv čovečnosti, ne bi bilo potrebno da pogubimo toliko vremena i ne bi bilo potrebe da izgubimo, u krajnjem slučaju, toliko dostojanstva u našim sopstvenim očima.”
U tom kontekstu, Pajević se osvrće i na brojne izjave koje govore da bi, ipak, trebalo vrednovati napore Srbije:
“ Dakle, eto ipak, bi trebalo da nam se izađe u susret. Pa i ja mislim da bi trebalo da nam se izađe u susret, ali pokušavam da samom sebi objasnim zašto nam se već tako dugo ne izlazi u suset, i šta smo, možda, mogli da uradimo, a nismo?”
Jedan od načina koji bi mnogima, pa i Holandiji, pomogao da lakše shvati napore i dobru volju Srbije da okonča saradnju sa Haškim tribunalom je – po Jeleni Milić iz Centra za evroatlantske studije – otvaranje pitanja nedavne prošlosti na institucionalnom nivou:
“ Da se pokaže razumevanje institucija Srbije prema onome što od nas očekuju Holandija i međunarodna zajednica, i da se, na jedan institucionalni način, ustvari, konačno otvori rasprava o našoj nedavnoj prošlosti. Mi smatramo da bi usvajanje skupštinske rezolucije o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, bilo višeznačno korisno za Srbiju.”
Osećanje potrebe za saradnjom sa Tribunalom u Hagu je suštinski element Sporazuma, podseća profesorka na Fakuletu političkih nauka u Beogradu i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Tanja Miščević:
“Čak i da se odmrzne Sporazum, ili počne da se primenjuje, a da se ne ispuni taj uslov, uslov ostaje u samom tekstu sporazuma – da je to, dakle, element zbog koga je, u svakom momentu, moguće suspendovati, čak, i Sporazum koji je u potpunosti stupio na snagu.”
Ovo pitanje, kojem je glavna prepreka odlučan stav Holandije da Srbija mora da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, poslednji je aktuelizovao ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, izjavom da postoje razlozi za "oprezni optimizam" u vezi sa mogućnošću skorog odmrzavanja Sporazuma. Koliko su realna ova očekivanja?
U odsustvu reakcija zvaničnog Beograda na “oprezni optimizam” Miroslava Lajčaka u pogledu odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, sagovornici Radija Slobodna Evropa slažu se u stavu, da je Srbija učinila dosta u savladavanju prepreka za ovaj značajan korak na evropskom putu, ali takođe, ne žele da kalkulišu o tome - kakva će biti konačna odluka.
Očekujuci najnoviji izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca, od koga će, svakako, zavisiti budući potezi, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević kaže:
“ Kao što je on i rekao – čekamo da vidimo izveštaj glavnog tužioca gospodina Bramerca!”
UHAPSITI BEGUNCE I REŠITI STVAR
Da li će tužilac Bramerc, u svom izveštaju, bez izručenja Mladića i Hadžića Tribunalu, upotrebiti dugo očekivanu formulaciju “puna sardnja”, što bi trebalo da bude i signal Holandiji da omekša svoj nepokebljiv stav, teško je predvideti.
U međuvremenu, predsednik savetodavnog odbora ISAC Fonda Milan Pajević predlaže vrlo konkretno rešenje:
“ Da uhapsimo begunce! Odnosno, da odgovarajući državnmi organi urade onaj posao koji nije urađen poslednjih devet godina. Krajnje jednostavno. Da smo to uradili bez ikakvih pritisaka, imajući na umu našu sopstvenu potrebu da ne živimo u neredu, okruženi beguncima, kriminalcima, ili onima za koje se pretpostavlja da su izvršili, zaista, neviđeno teška dela protiv čovečnosti, ne bi bilo potrebno da pogubimo toliko vremena i ne bi bilo potrebe da izgubimo, u krajnjem slučaju, toliko dostojanstva u našim sopstvenim očima.”
U tom kontekstu, Pajević se osvrće i na brojne izjave koje govore da bi, ipak, trebalo vrednovati napore Srbije:
“ Dakle, eto ipak, bi trebalo da nam se izađe u susret. Pa i ja mislim da bi trebalo da nam se izađe u susret, ali pokušavam da samom sebi objasnim zašto nam se već tako dugo ne izlazi u suset, i šta smo, možda, mogli da uradimo, a nismo?”
Jedan od načina koji bi mnogima, pa i Holandiji, pomogao da lakše shvati napore i dobru volju Srbije da okonča saradnju sa Haškim tribunalom je – po Jeleni Milić iz Centra za evroatlantske studije – otvaranje pitanja nedavne prošlosti na institucionalnom nivou:
“ Da se pokaže razumevanje institucija Srbije prema onome što od nas očekuju Holandija i međunarodna zajednica, i da se, na jedan institucionalni način, ustvari, konačno otvori rasprava o našoj nedavnoj prošlosti. Mi smatramo da bi usvajanje skupštinske rezolucije o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, bilo višeznačno korisno za Srbiju.”
Osećanje potrebe za saradnjom sa Tribunalom u Hagu je suštinski element Sporazuma, podseća profesorka na Fakuletu političkih nauka u Beogradu i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Tanja Miščević:
“Čak i da se odmrzne Sporazum, ili počne da se primenjuje, a da se ne ispuni taj uslov, uslov ostaje u samom tekstu sporazuma – da je to, dakle, element zbog koga je, u svakom momentu, moguće suspendovati, čak, i Sporazum koji je u potpunosti stupio na snagu.”