Sa druge strane, eksperti ističu da bi za realizaciju jedne takve ideje prvo trebalo promeniti Ustav, što je u sadašnjim okolnostima, gotovo, nemoguće.
“Ne tražimo integraciju koja bi podrazumevala neko snažno učestvovanje u političkom životu Srbije, ali bismo voleli da naši ljudi ovde mogu izabrati dva-tri poslanika koja bi bila integrisana u Skupštinu Srbije”, kazao je Dodik beogradskim novinarima.
On je ovo predložio imajući u vidu Hrvate u Bosni i Hercegovini (BiH) koji na osnovu dvojnog državljanstva glasaju u obe države.
Političke stranke u Srbiji, bile opozicione ili one koje čine vladajuću koaliciju, nisu spremne da podrže ideju po kojoj bi građani jedne zemlje odlučivali o sudbini stanovnika u drugoj zemlji.
Slavica Đukić DejanovićIpak, u Demokratskoj stranci, najvećoj stranci u zemlji, nisu bili spremni da komentarišu ovakve Dodikove izjave.
Predsednica srpskog parlamenta Slavica Đukuć-Dejanović kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da takva ideja Milorada Dodika nije u skladu sa Zakonom o izborima i skupštinskim Statutom:
"Zakon o izborima i sva naša druga akta treba da predvide, eventualno, takve mogućnosti. Do tada, to nije prosto realno."
Esperti ističu da bi za takav jedan politički zahvat bilo nužno promeniti dva Ustava.
Đorđe Vuković, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, kaže za RSE da takav zahtev Dodika nije dobar model i da je u suprotnosti sa standardima zemalja sa stabilnim demokratijama:
"Mi treba da priđemo modelu građanske države, a građanska država podrazumeva sledeću stvar: svi ljudi koji dele sudbinu političke zajednice, sa stanovišta da žive na teritoriji te zajednice ili su za nju vezani, mogu da odlučuju o njoj – ne mogu ljudi koji žive u drugim političkim poretcima da odlučuju o poretku koji nije njihov. Dakle, u tom smislu je to nedopustivo. U Srbiji, koliko vidim, stranke su već počele da lome koplje oko toga. Ali, osnovno pitanje je samo videti kako i na koji način to može da utiče na političku zajednicu Srbije. Ako tako budemo krenuli, onda će ljudi iz Crne Gore, koji su takođe Srbi, imati pravo na nešto slično, pa onda iz Makedonije, pa ima onda jedan broj ljudi u Rumuniji i Mađarskoj, pa da vidimo gde su još srpske zajednice u drugim zemljama, i ako tako krenemo nećemo daleko dogurati. To je ozbiljno pitanje, ali to ne znači da po nekim drugim aspektima ne treba razvijati odnose sa srbima van Srbije, ali očigledno da to nije princip gladanja."
Željko Ivanji, Foto: Vesna AnđićU vladajućoj koaliciji, nejspremniji da govore o ovoj temi bili su predstavnici stranke G17 plus. Željko Ivanji, poslanik ove stranke, protivi se ovoj i deji:
"Građani Republike Srpske žive u okviru Federacije Bosne i Hercegovine, i oni tamo mogu da utiču na politički život kroz parlament Federacije. Što se tiče srpskog parlamenta, u njegovom radu, i uopšte funkcionisanju parlamenta i vlasti, treba da učestvuju građani koji žive na teritoriji Republike Srbije. I to je nedvosmisleno, i uporedno je u praksi, i isto tako predviđeno u velikom broju parlamenata."
Sa druge strane, predstavnici Srpske radikalne stranke, najveće opozicione stranke u srbijanskom Parlamentu, kažu da na takve Dodikove zahteve ne gledaju ozbiljno. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović, za RSE, kaže:
"Mislim da je to pitanje više marketinško u ovom momentu i razlog zbog čega je to Milorad Dodik uradio ja ne bih tražio, niti bih ulazio u to. To pitanje se već dosta dugo poteže u našoj javnosti i, evo, nismo došli do tog cenzusa."
Dragan TodorovićI njegov nekadašnji partijski prijatelj, a danas protivnik koji je prišao Nikolićevoj Srpskoj naprednoj stranci, Božidar Delić, smatra da je takva inicijativa neostvariva:
"Mislim da je to bilo trenutno raspoloženje gospodina Dodika i da je to što je on predložio trenutno nemoguće, ni po jednom ni po drugom Ustavu. Po meni, to je bilo samo jedno razmišljanje gospodina Dodika, u smislu, "snila baba šta bi bila rada."
I Zoran Ostojić iz opozicione Liberalno demokratske stranke, smatra da bi jedan takav projekat bio nedopustiv:
"Vlast u jednoj zemlji treba da biraju građani te zemlje koji plaćaju porez. Suština definicije vlasti je grupa ljudi koja na određeni mandat dobija poverenje naroda da troši njihov novac. Prema tome, ako tako razmišljamo, a mi Liberali svakako tako razmišljamo jer suština vlasti je novac građana, onaj koji plaća porez i ko živi u toj zemlji jedini ima pravo da bira vlast koja će trošiti njegov novac."
Stručnjaci naglašavaju da uprkos tome što ovakve Dodikove ideje neće imati ozbiljnu finalizaciju, one izazivaju pažnju jer, kako kaže Đorđe Vuković, u sebi imaju nešto od, kako on naziva, “balkanskog sindroma”:
"Taj sindrom koji važi u zemljama koje su nastale na Balkanu, gde se ljudi definišu kroz etničku pripadnost. U normalnoj zemlji, državljanin ste te zemlje i imate pravo glasa po tom kriterijumu i kriterijumu prebivališta. Ne možete vi na osnovu toga što se osećate Srbinom da glasate, a da živite u Australiji – ne dolazi u obzir."
“Ne tražimo integraciju koja bi podrazumevala neko snažno učestvovanje u političkom životu Srbije, ali bismo voleli da naši ljudi ovde mogu izabrati dva-tri poslanika koja bi bila integrisana u Skupštinu Srbije”, kazao je Dodik beogradskim novinarima.
On je ovo predložio imajući u vidu Hrvate u Bosni i Hercegovini (BiH) koji na osnovu dvojnog državljanstva glasaju u obe države.
Političke stranke u Srbiji, bile opozicione ili one koje čine vladajuću koaliciju, nisu spremne da podrže ideju po kojoj bi građani jedne zemlje odlučivali o sudbini stanovnika u drugoj zemlji.
Predsednica srpskog parlamenta Slavica Đukuć-Dejanović kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da takva ideja Milorada Dodika nije u skladu sa Zakonom o izborima i skupštinskim Statutom:
"Zakon o izborima i sva naša druga akta treba da predvide, eventualno, takve mogućnosti. Do tada, to nije prosto realno."
Esperti ističu da bi za takav jedan politički zahvat bilo nužno promeniti dva Ustava.
Đorđe Vuković, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, kaže za RSE da takav zahtev Dodika nije dobar model i da je u suprotnosti sa standardima zemalja sa stabilnim demokratijama:
"Mi treba da priđemo modelu građanske države, a građanska država podrazumeva sledeću stvar: svi ljudi koji dele sudbinu političke zajednice, sa stanovišta da žive na teritoriji te zajednice ili su za nju vezani, mogu da odlučuju o njoj – ne mogu ljudi koji žive u drugim političkim poretcima da odlučuju o poretku koji nije njihov. Dakle, u tom smislu je to nedopustivo. U Srbiji, koliko vidim, stranke su već počele da lome koplje oko toga. Ali, osnovno pitanje je samo videti kako i na koji način to može da utiče na političku zajednicu Srbije. Ako tako budemo krenuli, onda će ljudi iz Crne Gore, koji su takođe Srbi, imati pravo na nešto slično, pa onda iz Makedonije, pa ima onda jedan broj ljudi u Rumuniji i Mađarskoj, pa da vidimo gde su još srpske zajednice u drugim zemljama, i ako tako krenemo nećemo daleko dogurati. To je ozbiljno pitanje, ali to ne znači da po nekim drugim aspektima ne treba razvijati odnose sa srbima van Srbije, ali očigledno da to nije princip gladanja."
"Građani Republike Srpske žive u okviru Federacije Bosne i Hercegovine, i oni tamo mogu da utiču na politički život kroz parlament Federacije. Što se tiče srpskog parlamenta, u njegovom radu, i uopšte funkcionisanju parlamenta i vlasti, treba da učestvuju građani koji žive na teritoriji Republike Srbije. I to je nedvosmisleno, i uporedno je u praksi, i isto tako predviđeno u velikom broju parlamenata."
Sa druge strane, predstavnici Srpske radikalne stranke, najveće opozicione stranke u srbijanskom Parlamentu, kažu da na takve Dodikove zahteve ne gledaju ozbiljno. Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović, za RSE, kaže:
"Mislim da je to pitanje više marketinško u ovom momentu i razlog zbog čega je to Milorad Dodik uradio ja ne bih tražio, niti bih ulazio u to. To pitanje se već dosta dugo poteže u našoj javnosti i, evo, nismo došli do tog cenzusa."
"Mislim da je to bilo trenutno raspoloženje gospodina Dodika i da je to što je on predložio trenutno nemoguće, ni po jednom ni po drugom Ustavu. Po meni, to je bilo samo jedno razmišljanje gospodina Dodika, u smislu, "snila baba šta bi bila rada."
I Zoran Ostojić iz opozicione Liberalno demokratske stranke, smatra da bi jedan takav projekat bio nedopustiv:
"Vlast u jednoj zemlji treba da biraju građani te zemlje koji plaćaju porez. Suština definicije vlasti je grupa ljudi koja na određeni mandat dobija poverenje naroda da troši njihov novac. Prema tome, ako tako razmišljamo, a mi Liberali svakako tako razmišljamo jer suština vlasti je novac građana, onaj koji plaća porez i ko živi u toj zemlji jedini ima pravo da bira vlast koja će trošiti njegov novac."
Stručnjaci naglašavaju da uprkos tome što ovakve Dodikove ideje neće imati ozbiljnu finalizaciju, one izazivaju pažnju jer, kako kaže Đorđe Vuković, u sebi imaju nešto od, kako on naziva, “balkanskog sindroma”:
"Taj sindrom koji važi u zemljama koje su nastale na Balkanu, gde se ljudi definišu kroz etničku pripadnost. U normalnoj zemlji, državljanin ste te zemlje i imate pravo glasa po tom kriterijumu i kriterijumu prebivališta. Ne možete vi na osnovu toga što se osećate Srbinom da glasate, a da živite u Australiji – ne dolazi u obzir."
