Približavanje EU motiv za decentralizaciju

Razlog za žurbu zbog koje će se zakonski predlog pronaći pred poslanicima, a da mu skoro pa nije prethodila ozbiljnija javna rasprava, jednostavan je i niko ga ne krije. Bez decentralizacije nema dalje finansijske pomoći od Evropske unije.

Pod krovom Doma Narodne skupštine članovima Nacionalnog saveta predstavljen je plan koji predviđa podelu Srbije na sedam statističkih regiona. To su: Beograd, Vojvodina, Zapadana i Istočna Srbija, centar, i shodno zvaničnoj politici nepriznavanja odluke Skupštine u Prištini iz februrara 2008. godine, poseban region bi trebalo da bude i Kosovo i Metohija. Motiv za ovakvu decentralizaciju je jasan i proizlazi iz namere Srbije da nastavi putem evrointegracija, podvukao je ministar Mlađan Dinkić:

“Evropska unija ne želi da Beograd definiše kako će se razvijati Zaječar, Leskovac, Subotica, već želi da sami predlažu projekte i definišu povlačenje sredstava.”

Beogradu se po novim predlozima oduzima pravo da donosi odluke u kom pravcu će se kretati regioni. Oni sami utvrđuju projekcije razvoja, baš kao što čine i oblasti koje su, po zamisli zakonodavca, delovi regije. Sve se čini kako bi bila umanjena frapantna razlika između razvijenih i nerazvijenih opština u Srbiji. Dinkić je izneo podatke da je razlika između Beogarda kao najrazvijenije opštine i Trgovišta kao najnerazvijene u odnosu 1:15, dok su regionalne razlike u odnosu 1 : 7.

“Po prvi put neki regioni u Srbiji koji nisu administrativni, kao što je Zapadna, Istočna, Centralna Srbija dobijaju mogućnost da prave planove svog regionalnog razvoja na bazi većinske odluke svojih predstavnika. Dakle, projekti razvoja lokalne komunalne infrastrukture, programi razvoja preduzetništva biće značajno determinisani učešćem predstavnika lokalnih samouprava u pojedinim regionima. Oni će činiti većinu članova upravnih odbora regionalnih razvojnih agencija jer svaki od ovih sedam statističkih regiona imaće svoju razvojnu agenciju i svoj savet. Regionalni savet će donositi politiku regionalnog razvoja, a regionalna agencija će sprovoditi tu politiku.”

Zakon o regionalnom razvoju je u potpunom skladu sa evro-ambicijama Srbije, podvukao je vicepremijer Božidar Đelić, i podsetio da je 36 odsto Budžeta Evropske unije namenjeno ravnomernom regionalno razvoju. To znači da novi zakon omogućuje Srbiji da po dobijanju statusa kandidata i potvrđivanju njenog finansijskog sitema:

“Dobija i nekoliko desetina miliona evra godišnje za ovu namenu, a onda po dobijanju punopravnog članstva, mnogo zanačajnija sredstava koja za našu zemlju mogu dostići i 600 do 700 miliona evra godišnje.”

Međutim, već duže vremena ovdašnji mediji spekulišu da je otvaranje rasprave o regionalizaciji pokušaj vlasti da izbegne priču o novom statutu Vojvodine, aktu koji bitno širi nadležnosti ove pokrajine. Stub vladajuće koalicije Socijalistička partija Srbije najavila je da neće dati podršku stautu, nakon čega je sam predsednik Boris Tadić pitanje regionalizacije javno odredio kao najprioritetnije. Predsednik Nacionalnog saveta za decentralizaciju Nenad Čanak opovrgao je takve teze, navodeći da su u pitanju dva procesa koja jedan sa drugim nemaju veze. Ipak, i u njegovom stavu se primećuju umekšavanja koja potiru Čankova ranija bezrezervna insistiranja na vraćanju autonomije Vojvodini oduzete u vreme Miloševićevog političkog uspona:

Da li Vojvodini treba statut ili možda neki drugi tip osnovnog zakona? To je ono o čemu tek treba da razgovaramo ali ja verujem da će do tog razgovora doći prilikom stvaranja novog ustava.

Nenad Čanak

“Ja nisam prava adresa za to pitanje. Iz jasnog razloga što ja mislim, ali to naravno nema veze sa onim o čemu ovde govorimo, da je pitanje statuta jedno duboko političko pitanje o kome treba da se razjasnimo. Da li Vojvodini treba statut ili možda neki drugi tip osnovnog zakona? To je ono o čemu tek treba da razgovaramo ali ja verujem da će do tog razgovora doći prilikom stvaranja novog ustava. Upravo zbog toga Nacionalni savet za decentralizaciju na čijem sam čelu će se baviti istraživanjem svih dostupnih modela.”

Sličan stav iznosi i saradnik Centra za regionalizam Aleksandar Popov. On podvlači da je decentralizacija Srbije neophodan uslov za dalje približavanje zemlje Evropskoj uniji, kao i da taj proces može trajati godinama i ne sme se vezivati za pitanje usvajanja statuta Vojvodine:

Time se ne stvaraju funkcionalni regioni koji imaju neku svoju autonomnost i svoje organe ili neka svoja ovlašćenja. To je samo jedan korak ka približavanju Evropskoj uniji.

„Zakon o regionalnom razvoju čak nije ni matični zakon za decentralizaciju. On zapravo omeđuje statističke regione koji su nepohodni da bi smo mogli prihvatiti predpristupne fondove EU. Dakle, time se ne stvaraju funkcionalni regioni koji imaju neku svoju autonomnost i svoje organe ili neka svoja ovlašćenja. To je samo jedan korak ka približavanju Evropskoj uniji. Da bi se izvršila decentralizacija Srbije i regionalizacija, kako to Bog zapoveda, neophodno je da se napravi strategija decentralizacije gde će se sagledati situacija u Srbiji, potrebe, mogućnosti. Potom u skladu sa nekim postojećim modelima, kao što su na primer italijanski ili španski, da se uđe u suštinsku decentralizaciju. Ali to onda podrazumeva promenu Ustava, izmenu nekih matičnih zakona koji se odnose na decentralizaciju, a to je proces koji može da potraje sigurno nekoliko godina.“