Nakon serije velikih požara koji haraju Rusijom već nekoliko nedelja, postavlja se pitanje u kojoj meri se može na računati i na efikasnost Centar za reagovanje u vanrednim situacijama u Nišu, čiji je osnivanje Srbija dogovorila sa ruskim ministarstvom za vanredne situacije.
Najpre je formiranje centra za vanredne situacije u Nišu postavilo mnogo dilema. Njegova namena i buduća efikasnost. Odgovori nadležnih uvek su bili da namera nije motivisana vojnim, već isključivo humanitarnim razlozima. Sada se nameće pitanje u kojoj meri se može na računati na efikasnost Centar za reagovanje u situaciji kada se ni Rusija ne snalazi baš najefikasnije u sprečavanju požara.
Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za zaštitu i spasavanje, nas uverava da lošija efikasnost u sprečavanju požara u Rusiji ni u kojoj meri ne umanjuju ulogu i značaj regionalnog centra za krizne situacije u Nišu.
“Ono što u svakom slučaju jeste činjeni je da se ovakve stvari koje se dešavaju u Rusiji mogu desiti bilo gde, u bilo kojoj zemlji balkanskog regiona. I to potvrđuje potrebu da u ovom delu jugoistoka Evrope ima jedan jak, snažan centar, koji može da pruži pomoć kada je potrebna. Ako me pitate da li ima konkretnih reperkusija na ono što hoćemo da zajedno sa Rusima uradimo u toku avgusta meseca - to je jedna demonstracija funkcionisanja centra, koji treba da započne sa radom 2012 godine, neće većih reperkusija imati. Biće nekih pomeranja datuma. Ja očekujem u drugoj polovini avgusta jedan broj ruskih letelica, kada se naravno situacija tamo smiri”, kaže Marić
Požari u Rusiji, avgust 2010Samo formiranje centra za vanredne situacije u Nišu postavilo je mnogo dilema, oko njegove namene i na kraju efikasnosti. Danijel Šunter iz Evro atlanske inicijative, veruje da loša organizacija ruskog protivpožarnog sistama, ne bi trebalo da utiče na funkciju regionalnog centra, ali da Srbija mora da sarađuje i sa ostalim zemljama regiona.
„Tako da to neznači nužno da ukoliko se Rusi nisu uspeli izboriti sa tolikom količinom požara na adekvatan način da njihova pomoć u Srbiji i na Balkanu ne bi bila loša. Tako da ja ne bi sada u direktnom smislu to pitanje dovodio sada, pošto se taj problem u Rusiji više odnosi na ne na pitanje vazduhoplova već pitanje ukupnog sistema vatrogasne zaštite u Ruskoj federaciji. Tamo se sada vodi velika debata na tu temu. Tako da to ne mora po svaku cenu da bude da iz aktuelne situacije proistekne da ruska pomoć sa avionima ne bi bila uputna. Međutim što se Srbije tiče mislim da je za Srbiju još važnije od otvaranja takvog jednog centra, bolja saradnja sa drugim državama u regionu“, kaže Šunter.
I Rusija treba pomoć sa strane
Vlasti se uporno trude da otkolone svaku sumnju da ideja o formiranju regionalnog centra za reagovanje u Nišu, nije motivisana vojnim, već isključivo humanitarnim razlozima.
„Dakle niko nema kapacitet da u sopstevnoj zemlji u potpunosti sam ugasi ekstremno velike požare. Kada kažem tako nešto ne mislim samo na Srbiju, mislim na sve zemlje regiona. To je suština tog koncepta. I mislim da je ovo što se u Rusiji dogodilo - toi pokazalo. Čak i jedna Rusija, sa jednim tako velikim ministarstvom, dobro opremljenim prihvatila je pomoć sa strane. Dakle ovakve velike nesreće mogu se desiti i onim najvećim“, naglašava pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije Predrag Marić.
Bez obzira na tvrdnje da će Centar za vanredne situacije u Nišu značajno doprineti borbi protiv požara, poplava i u drugim kriznim situacijama, razloga za sumnju u efikasnost budućeg centra za vanredne situacije nije lišen vojni analitičar Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost.
„Jer ono što je mene prilično začudilo to je neefikasnost ruskog sistema za reagovanje u vanrednim siutacijama. Problem je što je u Rusiji stradao nedopustivo veliki broj cvila u ovim požarima, što ukazuje da evakuacija kao jedna od najznačajnijih mera civilne zaštite nije urađena kako treba. Ja mislim da od toga humanitarnog centra generalno gledano nema ništa. Mislim da je to u jednom trenutku bilo ispaljeno kao nekakva politička parola i pogotovo misli da to nemože biti regionalni centar, s obzirom da su zemlje u okruženju već ili u NATO ili će ući u Alijansu. Što se tiče bileteralne saradnje Srbije i Rusije u okviru civilne zaštite ona je naravo dobrodošla, međutim sada je ruski sistem pokazao velike, velike, slabosti“, zaključujuje Dragišić.
Najpre je formiranje centra za vanredne situacije u Nišu postavilo mnogo dilema. Njegova namena i buduća efikasnost. Odgovori nadležnih uvek su bili da namera nije motivisana vojnim, već isključivo humanitarnim razlozima. Sada se nameće pitanje u kojoj meri se može na računati na efikasnost Centar za reagovanje u situaciji kada se ni Rusija ne snalazi baš najefikasnije u sprečavanju požara.
Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova za zaštitu i spasavanje, nas uverava da lošija efikasnost u sprečavanju požara u Rusiji ni u kojoj meri ne umanjuju ulogu i značaj regionalnog centra za krizne situacije u Nišu.
“Ono što u svakom slučaju jeste činjeni je da se ovakve stvari koje se dešavaju u Rusiji mogu desiti bilo gde, u bilo kojoj zemlji balkanskog regiona. I to potvrđuje potrebu da u ovom delu jugoistoka Evrope ima jedan jak, snažan centar, koji može da pruži pomoć kada je potrebna. Ako me pitate da li ima konkretnih reperkusija na ono što hoćemo da zajedno sa Rusima uradimo u toku avgusta meseca - to je jedna demonstracija funkcionisanja centra, koji treba da započne sa radom 2012 godine, neće većih reperkusija imati. Biće nekih pomeranja datuma. Ja očekujem u drugoj polovini avgusta jedan broj ruskih letelica, kada se naravno situacija tamo smiri”, kaže Marić
„Tako da to neznači nužno da ukoliko se Rusi nisu uspeli izboriti sa tolikom količinom požara na adekvatan način da njihova pomoć u Srbiji i na Balkanu ne bi bila loša. Tako da ja ne bi sada u direktnom smislu to pitanje dovodio sada, pošto se taj problem u Rusiji više odnosi na ne na pitanje vazduhoplova već pitanje ukupnog sistema vatrogasne zaštite u Ruskoj federaciji. Tamo se sada vodi velika debata na tu temu. Tako da to ne mora po svaku cenu da bude da iz aktuelne situacije proistekne da ruska pomoć sa avionima ne bi bila uputna. Međutim što se Srbije tiče mislim da je za Srbiju još važnije od otvaranja takvog jednog centra, bolja saradnja sa drugim državama u regionu“, kaže Šunter.
I Rusija treba pomoć sa strane
Vlasti se uporno trude da otkolone svaku sumnju da ideja o formiranju regionalnog centra za reagovanje u Nišu, nije motivisana vojnim, već isključivo humanitarnim razlozima.
„Dakle niko nema kapacitet da u sopstevnoj zemlji u potpunosti sam ugasi ekstremno velike požare. Kada kažem tako nešto ne mislim samo na Srbiju, mislim na sve zemlje regiona. To je suština tog koncepta. I mislim da je ovo što se u Rusiji dogodilo - to
To nemože biti regionalni centar, s obzirom da su zemlje u okruženju već ili u NATO ili će ući u Alijansu, tvrdi analitičar Zoran Dragišić.
Bez obzira na tvrdnje da će Centar za vanredne situacije u Nišu značajno doprineti borbi protiv požara, poplava i u drugim kriznim situacijama, razloga za sumnju u efikasnost budućeg centra za vanredne situacije nije lišen vojni analitičar Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost.
„Jer ono što je mene prilično začudilo to je neefikasnost ruskog sistema za reagovanje u vanrednim siutacijama. Problem je što je u Rusiji stradao nedopustivo veliki broj cvila u ovim požarima, što ukazuje da evakuacija kao jedna od najznačajnijih mera civilne zaštite nije urađena kako treba. Ja mislim da od toga humanitarnog centra generalno gledano nema ništa. Mislim da je to u jednom trenutku bilo ispaljeno kao nekakva politička parola i pogotovo misli da to nemože biti regionalni centar, s obzirom da su zemlje u okruženju već ili u NATO ili će ući u Alijansu. Što se tiče bileteralne saradnje Srbije i Rusije u okviru civilne zaštite ona je naravo dobrodošla, međutim sada je ruski sistem pokazao velike, velike, slabosti“, zaključujuje Dragišić.
