Srbijanski ministar za trgovinu Slobodan Milosavljević rekao je da slabija kupovna moć građana i dobar rod žitarica uz agrarne viškove garantuju stabilne cene do kraja godine. Ekonomisti su podeljeni po pitanju toga da li će cene tokom ove godine mirovati ili ne, ali slažu se u tome da bi liberalizacija trgovinskog biznisa donela niže cene i bolji kvalitet roba.
U odnosu na prosek Evropske unije (EU), u Srbiji su, prema najnovijim podacima "Eurostata", evropske agencije za statistiku, cene namirnica i bezalkoholnih pića niže za 18 odsto, rekao je ministar Slobodan Milosavljević.
Analiza "Eurostata" pokazala je da su u Srbiji, zbirno, cene hrane, pića, duvana, odeće, elektronike i prevoznih sredstava za 42 odsto niže od proseka Evropske unije.
Ekonomski analitičar Bečkog instituta za međunarodne odnose Vladimir Gligorov kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je sasvim izvesno da će cene tokom 2009. godine mirovati i to iz nekoliko razloga:
"Naprosto zbog toga što značajno pada kupovna moć ljudi, prema tome, generalno tražnja se smanjuje, uključujući i tražnju iz inostranstva, znači izvoz. Tako da je za očekivati da će – to je trebalo već da se ranije dogodi ovde – u sledećih šest meseci ili u periodu od godinu dana, stopa inflacije biti znatno niža nego do sada. U ovom trenutku vi imate, praktično, jednu priličnu recesiju, znači da, s jedne strane, ljudi gube posao, plate stoje, ili se smanjuju, ili čak ne isplaćuju, a s druge strane, imate višak kapaciteta što znači da nema svrhe da se investira. Uz to, prisutna je i štednja, kad je reč o javnoj potrošnji, znači da se generalno agregatna tražnja smanjuje, pri tom je i izvoz smanjen. Tako da, jednostavno, nemate tražnju koja bi poduprla rast cena."
Ali, Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, odgovarajaći na naše pitanje da li se može verovati vladi da će cene tokom 2009. godine biti stabilne, kaže:
Miroslav Prokopijević"One nisu stabilne čim je inflacija negde oko 9 odsto. Po zvaničnim podacima, to je najviša inflacija u Evropi, gledajući EU-27. Mislim da će ta inflacija da se poveća i da je to vrlo pogodno, jer onda za penzije i plate treba manje para. Znači, cene idu svojim tokom, a s obzirom na to da je država užasno skupa i da je tržište relativno zatvoreno, prodavci roba i usluga i dalje mogu da nas poprilično deru. Dakle, ne verujem da će to da se desi."
Iako istraživanja pokazuju da je Srbija jedna od najjeftinijih zemalja u Evropi, njeni građani nemaju osećaj da žive na nekom tako pristupačnom mestu. U razgovoru sa građanima Kragujevca to se jasno uočava:
"Ne uspevam da pokrijem svoje mesečne troškove prihodima koje imam i, bukvalno, sve što zaradim ode na hranu i na sve te osnovne potrebe."
"Cene su toliko nestabilne, dakle variraju, tako da vi ne možete da napravite nijednu projekciju svog budžeta da biste nešto mogli da kupite."
"Kako preživljavam? Pa pretpostavljam kao i većina mojih sugrađana. Teško, od 1. do 15. i od 15. do 1. u mesecu."
"Kraj sastavljam od 1. do 10. u mesecu, a od 10. do 30. se krpimo."
Ipak, da li je važno da cene na tržištu samo budu jeftinije od onih u EU? Šta znači jeftinije? Isti kvalitet i niža cena, ili lošiji kvalitet koji svakako mora imati i nižu cenu?
Vera Vida iz Centra za edukaciju i zaštitu potrošača, kaže za RSE da građani danas kupuju manje nego prethodnih godina jer nemaju novca, a da je kvalitat roba koji stiže u Srbiju, naročito tehničke robe, daleko lošiji nego na tržištu Evropske unije. Na naše pitanje koliko su potrošači u Srbiji zaštićeni, ona kaže:
"Odmah da vam kažem da nisu zaštićeni. Prvo, očekuje se sada u septembru novi Zakon o zaštiti potrošača, koji mora da bude usaglašen sa zakonom Evropske unije. Mi imamo zakon, ali on nije usaglašen s njim. Drugo, predviđene su dosta velike kazne za nesavesne trgovce. Piramidalna prodaja će biti krivično delo. Znači, po novom Zakonu o zaštiti potrošača, potrošač je zaštićen i organizacija za zaštitu potrošača će imati pravo da, recimo na svojim sajtovima ili putem javnih medija, objavljuju crne i bele liste trgovaca koji nesavesno rade, i tako dalje."
Međutim, ne treba isključiti i mogućnost da cene nekih proizvoda porastu, kaže Vladimir Gligorov:
"Ima određenih cena koje će nastaviti da rastu, naročito one gde ili država ili neko drugi ima privatni monopol, ali taj rast ne može da bude bog zna kakav u budućnosti."
Liberalizacijom trgovinskog biznisa, cene namirnica i usluga svakako bi bile niže, ističu ekonomisti. Vlada je već najavila da bi se to uskoro moglo dogoditi, ali to nije prvi put da tako nešto najavljuje. Može li se očekivati da se tako nešto uskoro desi. Miroslav Prokopijević:
"Ne, ne brzo, u svakom slučaju, jer da je trebalo da dođe, a moglo je da dođe da vlada to nije sprečavala, do toga bi već došlo. Pošto do toga nije došlo, a nije došlo zahvaljujući interesu nekolicine koji su ovde već u trgovinskom biznisu, bilo veletrgovinskom ili drugom. Nedostaju nam drugi lanci. Neko ima jednu-dve radnje, ili jednu veliku radnju, neko nekoliko lanaca takvih radnji na svakom ćošku. I ne verujem da će to da bude tako brzo."
U odnosu na prosek Evropske unije (EU), u Srbiji su, prema najnovijim podacima "Eurostata", evropske agencije za statistiku, cene namirnica i bezalkoholnih pića niže za 18 odsto, rekao je ministar Slobodan Milosavljević.
Analiza "Eurostata" pokazala je da su u Srbiji, zbirno, cene hrane, pića, duvana, odeće, elektronike i prevoznih sredstava za 42 odsto niže od proseka Evropske unije.
Ekonomski analitičar Bečkog instituta za međunarodne odnose Vladimir Gligorov kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je sasvim izvesno da će cene tokom 2009. godine mirovati i to iz nekoliko razloga:
"Naprosto zbog toga što značajno pada kupovna moć ljudi, prema tome, generalno tražnja se smanjuje, uključujući i tražnju iz inostranstva, znači izvoz. Tako da je za očekivati da će – to je trebalo već da se ranije dogodi ovde – u sledećih šest meseci ili u periodu od godinu dana, stopa inflacije biti znatno niža nego do sada. U ovom trenutku vi imate, praktično, jednu priličnu recesiju, znači da, s jedne strane, ljudi gube posao, plate stoje, ili se smanjuju, ili čak ne isplaćuju, a s druge strane, imate višak kapaciteta što znači da nema svrhe da se investira. Uz to, prisutna je i štednja, kad je reč o javnoj potrošnji, znači da se generalno agregatna tražnja smanjuje, pri tom je i izvoz smanjen. Tako da, jednostavno, nemate tražnju koja bi poduprla rast cena."
Cene idu svojim tokom
Ali, Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, odgovarajaći na naše pitanje da li se može verovati vladi da će cene tokom 2009. godine biti stabilne, kaže:
Iako istraživanja pokazuju da je Srbija jedna od najjeftinijih zemalja u Evropi, njeni građani nemaju osećaj da žive na nekom tako pristupačnom mestu. U razgovoru sa građanima Kragujevca to se jasno uočava:
"Ne uspevam da pokrijem svoje mesečne troškove prihodima koje imam i, bukvalno, sve što zaradim ode na hranu i na sve te osnovne potrebe."
"Cene su toliko nestabilne, dakle variraju, tako da vi ne možete da napravite nijednu projekciju svog budžeta da biste nešto mogli da kupite."
"Kako preživljavam? Pa pretpostavljam kao i većina mojih sugrađana. Teško, od 1. do 15. i od 15. do 1. u mesecu."
"Kraj sastavljam od 1. do 10. u mesecu, a od 10. do 30. se krpimo."
Potrošači nezaštićeni
Ipak, da li je važno da cene na tržištu samo budu jeftinije od onih u EU? Šta znači jeftinije? Isti kvalitet i niža cena, ili lošiji kvalitet koji svakako mora imati i nižu cenu?
Vera Vida iz Centra za edukaciju i zaštitu potrošača, kaže za RSE da građani danas kupuju manje nego prethodnih godina jer nemaju novca, a da je kvalitat roba koji stiže u Srbiju, naročito tehničke robe, daleko lošiji nego na tržištu Evropske unije. Na naše pitanje koliko su potrošači u Srbiji zaštićeni, ona kaže:
"Odmah da vam kažem da nisu zaštićeni. Prvo, očekuje se sada u septembru novi Zakon o zaštiti potrošača, koji mora da bude usaglašen sa zakonom Evropske unije. Mi imamo zakon, ali on nije usaglašen s njim. Drugo, predviđene su dosta velike kazne za nesavesne trgovce. Piramidalna prodaja će biti krivično delo. Znači, po novom Zakonu o zaštiti potrošača, potrošač je zaštićen i organizacija za zaštitu potrošača će imati pravo da, recimo na svojim sajtovima ili putem javnih medija, objavljuju crne i bele liste trgovaca koji nesavesno rade, i tako dalje."
Međutim, ne treba isključiti i mogućnost da cene nekih proizvoda porastu, kaže Vladimir Gligorov:
"Ima određenih cena koje će nastaviti da rastu, naročito one gde ili država ili neko drugi ima privatni monopol, ali taj rast ne može da bude bog zna kakav u budućnosti."
Liberalizacijom trgovinskog biznisa, cene namirnica i usluga svakako bi bile niže, ističu ekonomisti. Vlada je već najavila da bi se to uskoro moglo dogoditi, ali to nije prvi put da tako nešto najavljuje. Može li se očekivati da se tako nešto uskoro desi. Miroslav Prokopijević:
"Ne, ne brzo, u svakom slučaju, jer da je trebalo da dođe, a moglo je da dođe da vlada to nije sprečavala, do toga bi već došlo. Pošto do toga nije došlo, a nije došlo zahvaljujući interesu nekolicine koji su ovde već u trgovinskom biznisu, bilo veletrgovinskom ili drugom. Nedostaju nam drugi lanci. Neko ima jednu-dve radnje, ili jednu veliku radnju, neko nekoliko lanaca takvih radnji na svakom ćošku. I ne verujem da će to da bude tako brzo."
