Lomljenje česnice u Beogradu
Više stotina Beograđana okupilo se isped Terazijske česme u centru grada, gde je ove godine 20. jubilarni put organizovano lomljenje božićne česnice, pogače umešene od pšeničnog brašna, u kojoj su se krila tri zlatna dukata.
Jedan od njih pronašao je sedamdesetrogodišnji Stevan Miljković, koji u lomljenju česnice na Terazijama učestvuje već deseti put.
“Ovo je velika stvar. Koliko vredi, nije važno. Ima duhovnu vrednost i važno da je u mojim rukama”, kaže Miljković.
Prema verovanju, onaj u čijem se parčetu pogače, koja se lomi rukama, nađe novčić, imaće sreće u narednoj godini.
Vlasnike preostala dva zlatnika nismo pronašli pošto su bili skriveni u parčićima koje su Begrađani poneli sa sobom. A bilo ih je puno budući da je česnica ove godine težila 62 kliograma, kaže nam pekar Tomislav Miljković, koji je za ovu priliku priprema već čitavu deceniju.
Česnica je ove godine težila 62 kliograma.
“Rađena je dvadeset sati i otišlo je 28 kila brašna, 16 litara vode, pola kile kvasca, tri kile ulja, kilo i po šećera, jaja je otišlo preko dve kile. I eto, to je ta receptura!”, kaže Miljković.
Ispred Terazijske česme bilo je najviše dece, koja su se sa rodjiteljima tiskala u velikoj gužvi kada je počelo lomljenje česnice:
“Ja sam uzeo parče. Nosim ga kući i poješću ga.”
“Sinčić je tu sa tatom. Zbog njega smo došli da počne da uči pomalo običaje.”
Svečane trpeze
Posle lomljenja česnice, porodice odlaze kućama, gde se okupljaju na tradicionalnom ručku. Za tu priliku, uprkos besparici, obezbedili su svečane trpeze:
“Spremamo prase, imamo sve po starom običaju. Juče smo postili, prebranac, riba.. Ali, najvažnije je da se porodica skupi i da budu zdravo i veselo.”
“Našlo se novca, spremili smo sarmu, pečenicu, kolače, torte i česnicu.”
“Danas ćemo uživati kod kuće, porodično.”
Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj trpezi, uz česnicu, obavezna je i božićna pečenica. Uprkos brojnim i različitim običajima, pozdravljanje za ovaj praznik svugde je isto: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
U užičkom kraju, gde se u gotovo svakoj kući obeležava Božić, sve je unapred pripremljeno:
„Pošto sam ja majka, kod mene se skupljaju zetovi, unučad, ćerke. Ja mesim česnicu u koju stavim hrastovo drvce, od badnjaka drvce i novčić. Onda se lomi ćesnica i ko šta nađe, njegova je godina. Te amajlije ostaju u kući.“
„Pošto je zima, sarma nekako bude neizbežna, uvek bude malo prasetine, neku salatu spremimo i torta naravno.“
Božić se slavi od apostolskih vremena, ali je u početku slavljen istovremeno sa praznikom Bogojavljenja. Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija.
Ovaj datum hrišćanske crkve i danas poštuju s tim što se, prema Julijanskom kalendaru, 25. decembar poklapa sa Gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik Roždestva Isusa Hrista.
Pored vernika Srpske pravoslavne crkve, Božić danas slave i pravoslavci iz Rusije, Makedonije, Gruzije i Antiohije, kao i Jerusalimski patrijarhat.
