Zbog čega je pred pravosudnim organima Srbije malo ko proglašen krivim za fatalne lekarske greške. U poslednjoj deceniji je zabeleženo dvadesetak smrtnih slučajeva za koje porodice terete doktore za nestručan i nesavesan rad. Porodica traži od države pomoć, jer se sudski procesi vode i po desetak godina.
Smrtni slučaj za koji se sumnja da ga je izazvala lekarska greška, nije neuobičajena pojava u i najsavremenijim zdravstvenim sistemima. Međutim dvadesetak porodica u Srbiji umesto da dobiju odgovori ko je kriv za tragediju godinama se sude sa lekarima.
Ljiljana Antić iz Kragujevca je pre dvanaest godina izgubila četvorogodišnju ćerku, kako tvrdi, zbog nesavesnog postupanja lekara.
"Preminula od posledica samotrovanja. Uzrok je bio vezana creva, tako ja infuzija koju je primala nije bila merodavna bez ijedne analize, bez rendgena bez bilo ičega. Bila šta da su uradili dete bi bilo živo. Dvanaest godina smo u procesu. Taj proces izgleda tako što se donese presuda, pa se obori na višoj instanci pa se donese opet nova pa se obori. Sada čekamo ponovo”, kaže Ljiljana Antić iz Kragujevca
Porodicama smeta što lekari, za koje postoji sumnja da su njihovom greškom i nemarom umrle njima drage osobe, i dalje nesmetano rade. Zahtevaju da se osnaži rad zaštitnika prava pacijenata, sa se oformi nezavisno telo, pri lekarskoj komori, koje će napraviti spisak sudskih veštaka, a ne onih koji treba da sude o radu svojih kolega, sa kojima se često solidarišu.
„Da vam kažem, imali ste bolno teško iskustvo. Protiv takvog vašeg iskustva je nemoguće ili olakšavanje vašeg bola je nemoguće. Ja ne mogu da vam da bilo kakav argument”, kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljević, na šta mu roditelji odgovaraju:
“Ne mi nismo zato ovde. Mi hoćemo da vam kažemo da smo mi baš imali poverenje u lekarke i ono što oni rade, a deseilo nam se ono što nam se desilo . To je ono na šta vam želimo da skrenemo pažnju."
Sve to je i za ministra zdravlja prihvatljivo ali on probleme usmerava ka pravosuđu:
„Dok pravosuđe ne bude bilo brzo, efikasno, direktno, nemoožete očekivati rešenje problema koje je sudski u nekom drugom organu”, kaže ministar Milosavljević i uverava porodice da ne postoji nijedan proces koji je u Ministarstvu zdravlja usporavan ili "gurnut pod tepih".
Profesionalna odgovornost
Nedostaka jasnih propisa po kojima se u slučaju sumnje na lekarsku grešku mora efikasnije postupati, porodice vide kao veliki problem.
Dijana Radović je, majka devetnaestogodišnje Jelice Radović, koja je umrla septembra 2006. godine posle operacije čukljeva u privatnoj klinici Decedra.
„Da nam pomognu u rešavanju onih problema koje smo svi mi imali u dokazivanju očigledne činjenice smrtnosti naših najmilijih, naše dece. Znači od početka od podizanja optužnice koja je dva puta obarana, pa procesi dokazivanja, pa problemi sa komisijom za vanredni stručni nadzor, pa i kroz proces veštačenja, koje je trajalo i trajalo”, kaže Dijana Radović.
Porodice smatraju da treba napraviti razliku između stručnih lekara i onih koji su zbog nemara i neprofesionalnosti uzrokovali smrt pacijenata.
Katarina Mitić iz Negotina je sestre pokojne tridesetrogodišnje Anđelke Tasić, koja je umrla posle rođenja trećeg deteta. Tereti troje negotinskih ginekologa za nesavesno lečenje i dugo čeka da se utvrdi istina.
“Kada im se nešto tako desi oni su zbunjeni i nemaju ni jednu instituciju, niti organizaciju niti bilo šta da se obrate. Postoje zaštitnici prava pacijenata pri svakoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji ali u praksi se do sada da oni u praksi štite prava poslodavaca”, zaključuje Katarina Mitić iz Negotina.
Solidarnost među samim doktorima često sprečava efikasnu istragu. Uz pokretanje istražnog postupka, jedna od mera je i profesionalna odgovornost.
Da li je Lekarska komora u bilo kom slučaju ukazala ili imala primedbe na nesavesan rad lekara.
„U konkretnom slučaju Sud čast je u jednom od slučajeva ima obavezu i pravo da zastane ukoliko se vodi paralelni krivični postupak ili neki drugi postupak pred sudovima. Institut zastajanja podrazumeva to da sudovi časti ne donose etičke presude pre sudova redovnih, da ne bi uticali na njih. Svako od nas je nevin dok se na sudui ne dokaže suprotno”, kaže predsednica Lekarske komore Srbije", kaže predsednica Lekarske komore Tatjana Radosavljević.
U dosadašnjim postupcima pred srpskim sudovima, malo ko je proglašen krivim za fatalne lekarske greške.
- 4. novembra 1997. - na Institutu za majku i dete umro Stefan Gavrilović (5) kome su operisani krajnici, posle čega je stalno imao visoku temperaturu. Obdukcija pokazala da je Stefan imao sepsu.
- 28. aprila 2000. - Ivana Đurđić (32), neuropsihijatar iz Beograda, primljena je u GAK u Višegradskoj i greškom lekara praktično ugušena na porođaju usled nedostatka kiseonika
- 15. novembra 2000. - Zoran Matić (28) preminuo od tromboembolije pluća posle operacije venau beogradskoj privatnoj klinici „Decedra"
- 21. marta 2006. - umrla Marijana Jokić (26) iz Pančeva jer lekari pančevačke bolnice šest dana nisu ustanovili da joj je puklo slepo crevo
- 9. septembra 2006. – U Urgentnom centru KCS-a preminula Jelica Radović (19) koja je prilikom operacije čukljeva u privatnoj klinici „Decedra" zaradila sepsu.
- 26. oktobra 2006. - od sepse preminula Milijana Ljuboja (36) posle operacije žučne kese u Zemunskoj bolnici
- 4. juna 2007. –U Institutu za majku i dete umrla trogodišnja Anja Grahovac iz Zemuna zbog lekarske greške prilikom operacije katarakte na očnoj klinici „Perfekta"
- 15. februara 2008. - U Univerzitetskoj dečjoj kliniciu Tiršovoj preminuo Dalibor Havlek (14) iz Rume posle mesec i po dana provedenih u komi, u koju je upao tokom gastroskopije, gutanja sonde.
- 19. aprila 2009. - posle porođaja i četiri operacije umrla Olivera Veljić (39) iz Kragujevca.
- 30. maja 2009. - šestomesečna Natalija Tešić preminula u Dečjoj klinici u Tiršovoj od pneumokoknog meningitisa, posle greške lekara DZ „Novi Beograd", koji su je tri puta vraćali kući.
Smrtni slučaj za koji se sumnja da ga je izazvala lekarska greška, nije neuobičajena pojava u i najsavremenijim zdravstvenim sistemima. Međutim dvadesetak porodica u Srbiji umesto da dobiju odgovori ko je kriv za tragediju godinama se sude sa lekarima.
Ljiljana Antić iz Kragujevca je pre dvanaest godina izgubila četvorogodišnju ćerku, kako tvrdi, zbog nesavesnog postupanja lekara.
"Preminula od posledica samotrovanja. Uzrok je bio vezana creva, tako ja infuzija koju je primala nije bila merodavna bez ijedne analize, bez rendgena bez bilo ičega. Bila šta da su uradili dete bi bilo živo. Dvanaest godina smo u procesu. Taj proces izgleda tako što se donese presuda, pa se obori na višoj instanci pa se donese opet nova pa se obori. Sada čekamo ponovo”, kaže Ljiljana Antić iz Kragujevca
Porodicama smeta što lekari, za koje postoji sumnja da su njihovom greškom i nemarom umrle njima drage osobe, i dalje nesmetano rade. Zahtevaju da se osnaži rad zaštitnika prava pacijenata, sa se oformi nezavisno telo, pri lekarskoj komori, koje će napraviti spisak sudskih veštaka, a ne onih koji treba da sude o radu svojih kolega, sa kojima se često solidarišu.
„Da vam kažem, imali ste bolno teško iskustvo. Protiv takvog vašeg iskustva je nemoguće ili olakšavanje vašeg bola je nemoguće. Ja ne mogu da vam da bilo kakav argument”, kaže ministar zdravlja Tomica Milosavljević, na šta mu roditelji odgovaraju:
“Ne mi nismo zato ovde. Mi hoćemo da vam kažemo da smo mi baš imali poverenje u lekarke i ono što oni rade, a deseilo nam se ono što nam se desilo . To je ono na šta vam želimo da skrenemo pažnju."
Sve to je i za ministra zdravlja prihvatljivo ali on probleme usmerava ka pravosuđu:
„Dok pravosuđe ne bude bilo brzo, efikasno, direktno, nemoožete očekivati rešenje problema koje je sudski u nekom drugom organu”, kaže ministar Milosavljević i uverava porodice da ne postoji nijedan proces koji je u Ministarstvu zdravlja usporavan ili "gurnut pod tepih".
Profesionalna odgovornost
Nedostaka jasnih propisa po kojima se u slučaju sumnje na lekarsku grešku mora efikasnije postupati, porodice vide kao veliki problem.
Dijana Radović je, majka devetnaestogodišnje Jelice Radović, koja je umrla septembra 2006. godine posle operacije čukljeva u privatnoj klinici Decedra.
„Da nam pomognu u rešavanju onih problema koje smo svi mi imali u dokazivanju očigledne činjenice smrtnosti naših najmilijih, naše dece. Znači od početka od podizanja optužnice koja je dva puta obarana, pa procesi dokazivanja, pa problemi sa komisijom za vanredni stručni nadzor, pa i kroz proces veštačenja, koje je trajalo i trajalo”, kaže Dijana Radović.
Porodice smatraju da treba napraviti razliku između stručnih lekara i onih koji su zbog nemara i neprofesionalnosti uzrokovali smrt pacijenata.
Katarina Mitić iz Negotina je sestre pokojne tridesetrogodišnje Anđelke Tasić, koja je umrla posle rođenja trećeg deteta. Tereti troje negotinskih ginekologa za nesavesno lečenje i dugo čeka da se utvrdi istina.
Solidarnost među samim doktorima često sprečava efikasnu istragu.
“Kada im se nešto tako desi oni su zbunjeni i nemaju ni jednu instituciju, niti organizaciju niti bilo šta da se obrate. Postoje zaštitnici prava pacijenata pri svakoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji ali u praksi se do sada da oni u praksi štite prava poslodavaca”, zaključuje Katarina Mitić iz Negotina.
Solidarnost među samim doktorima često sprečava efikasnu istragu. Uz pokretanje istražnog postupka, jedna od mera je i profesionalna odgovornost.
Da li je Lekarska komora u bilo kom slučaju ukazala ili imala primedbe na nesavesan rad lekara.
„U konkretnom slučaju Sud čast je u jednom od slučajeva ima obavezu i pravo da zastane ukoliko se vodi paralelni krivični postupak ili neki drugi postupak pred sudovima. Institut zastajanja podrazumeva to da sudovi časti ne donose etičke presude pre sudova redovnih, da ne bi uticali na njih. Svako od nas je nevin dok se na sudui ne dokaže suprotno”, kaže predsednica Lekarske komore Srbije", kaže predsednica Lekarske komore Tatjana Radosavljević.
U dosadašnjim postupcima pred srpskim sudovima, malo ko je proglašen krivim za fatalne lekarske greške.
Hronologija smrti u bolnicama u Srbiji
Hronologija smrti u bolnicama u Srbiji- 4. novembra 1997. - na Institutu za majku i dete umro Stefan Gavrilović (5) kome su operisani krajnici, posle čega je stalno imao visoku temperaturu. Obdukcija pokazala da je Stefan imao sepsu.
- 28. aprila 2000. - Ivana Đurđić (32), neuropsihijatar iz Beograda, primljena je u GAK u Višegradskoj i greškom lekara praktično ugušena na porođaju usled nedostatka kiseonika
- 15. novembra 2000. - Zoran Matić (28) preminuo od tromboembolije pluća posle operacije venau beogradskoj privatnoj klinici „Decedra"
- 21. marta 2006. - umrla Marijana Jokić (26) iz Pančeva jer lekari pančevačke bolnice šest dana nisu ustanovili da joj je puklo slepo crevo
- 9. septembra 2006. – U Urgentnom centru KCS-a preminula Jelica Radović (19) koja je prilikom operacije čukljeva u privatnoj klinici „Decedra" zaradila sepsu.
- 26. oktobra 2006. - od sepse preminula Milijana Ljuboja (36) posle operacije žučne kese u Zemunskoj bolnici
- 4. juna 2007. –U Institutu za majku i dete umrla trogodišnja Anja Grahovac iz Zemuna zbog lekarske greške prilikom operacije katarakte na očnoj klinici „Perfekta"
- 15. februara 2008. - U Univerzitetskoj dečjoj kliniciu Tiršovoj preminuo Dalibor Havlek (14) iz Rume posle mesec i po dana provedenih u komi, u koju je upao tokom gastroskopije, gutanja sonde.
- 19. aprila 2009. - posle porođaja i četiri operacije umrla Olivera Veljić (39) iz Kragujevca.
- 30. maja 2009. - šestomesečna Natalija Tešić preminula u Dečjoj klinici u Tiršovoj od pneumokoknog meningitisa, posle greške lekara DZ „Novi Beograd", koji su je tri puta vraćali kući.