Ekonomska kriza odavno je zakucala na vrata prosečnog građanina Srbije.
Sada malim, ali nimalo ohrabrujućim, podacima pokazuje koliko je građana moralo da svoje životne ili poslovne investicije odvede pod pod hipotekarni nož.
Zbog nemogućnosti da otplaćuju hipotekarne kredite 255 nekretnina se nalazi u procesu javne prodaje. Ivan Manevski iz portala “Doboš”, koji sarađuje sa poslovnim bankama, kaže da je reč o podacima koje su banke objavile, ali da to nije konačna cifra.
„Mi imamo uvid u broj samo oglašenih predmeta, što su nam poslali ovlašćeni klijenti, banke, lizing kuće i to onaj deo koji su oni odlučuili da oglase. Trenutno se u ponudi nalazi 255 nekretinina-106 su stambeni objekti. Vozila je nešto više, tj. predmeta vraćenih sa lizinga.Najviše je putničkih vozila, 185, ali ima i mašina i opreme i njih je 155”, kaže Manevski.
Nijednoj banci nije u interesu da aktivira hipoteku. Pre tog čina, ona na sve načine pokušava da iznađe rešenje za klijenta. Dušan Uzelac, urednik sajta „Kamatica”, kaže da je aktiviranje hipoteke krajnja nužda koju svi nastoje izbeći.
“Iako su naši građani prilično revnosni i servisiraju te dugove došli su u situaciju da su uzeli kredit u ‘švajcarcima’ u iznosu od 50 hiljada evra, kupili nekretninu koja košta 50 hiljada. Sada kredit, s obzirom da je bio indeksiran u ‘švajcarcima’, iznosi 70 hiljada evra a nekretnina iznosi 45 hiljada.To je vrlo realna slika jer je došlo do te promene ‘švajcarca’ i evra i iz tog razloga neki građani prosto odustanu od toga redita. Najjednostavnije kažu- neću više da plaćam i možda to kvari tu sliku servisiranja plaćanja jer su to posebni slučajevi”, pojašnjava Uzelac.
Banke nisu agencije za nekretnine
U ambijentu kadu su i država i građani zaduženi do guše teško je pronaći zadovoljavajuće rešenje. Bankari tek kada iscrpe sve mogućnosti posežu za hipotekom a procedura je regulisana Zakonom o hipoteci, rekao nam je službenik Unicredit banke zadužen za naplatu potraživanja.
Švajcarski franak
"Znači imate ovlašćenje kao poverilac da prodajete nešto za šta imate hipoteku, znači kada dospe kredit i u tom smislu to su zakonski propisi važeči. Znate šta, nerado ili rado banke to rade kao poslovni odnos između banke i klijenta regulisan ugovorom o kreditu tako da banka potražuje svoj novac koji je plasirala.Ako klijent ne može da vrati sledeći korak je povrat iz njegove imovine”, kaže službenik Unicredit banke koja je na javnu prodaju ponudila benzinsku pumpu.
Aktiviranje hipoteke nad nekretninom banke posežu tek kada se iscrpe sve mogućnosti u otplati kredita, kao što su grejs period, reprogram ili slično.
Osim gubitka posla i smanjenja zarade i neredovnih primanja, dodatni razlozi za nevraćanje kredita i promena kursa valute. Bankari razumljivo izbegavaju da pričaju o ovakvim poslovnim potezima.
„Moram da napomenem da je bankama najnepovoljnije rešenje da naprave problematičnog dužnika jer ne ide po planu koji je dogovoren u smislu otplate tog kredita, em mora da se primenjuju neki metodi prinudne naplate što povlači aktiviranje hipoteke, što podvlačim da je najnepopularnija metoda. Banke nisu agencije za nekretnine i ne žele vašu nekretninu, već žele onu dinamiku kako je dogovoreno”, pojašnjava Uzelac
U bezizlaznu situaciju zbog jačanja franka ulazi i oko 30 hiljada građana koji su zaduženi u ovoj valuti. Srbija po obimu problematičnih kredita prednjači u regionu.
Sada malim, ali nimalo ohrabrujućim, podacima pokazuje koliko je građana moralo da svoje životne ili poslovne investicije odvede pod pod hipotekarni nož.
Zbog nemogućnosti da otplaćuju hipotekarne kredite 255 nekretnina se nalazi u procesu javne prodaje. Ivan Manevski iz portala “Doboš”, koji sarađuje sa poslovnim bankama, kaže da je reč o podacima koje su banke objavile, ali da to nije konačna cifra.
„Mi imamo uvid u broj samo oglašenih predmeta, što su nam poslali ovlašćeni klijenti, banke, lizing kuće i to onaj deo koji su oni odlučuili da oglase. Trenutno se u ponudi nalazi 255 nekretinina-106 su stambeni objekti. Vozila je nešto više, tj. predmeta vraćenih sa lizinga.Najviše je putničkih vozila, 185, ali ima i mašina i opreme i njih je 155”, kaže Manevski.
Nijednoj banci nije u interesu da aktivira hipoteku. Pre tog čina, ona na sve načine pokušava da iznađe rešenje za klijenta. Dušan Uzelac, urednik sajta „Kamatica”, kaže da je aktiviranje hipoteke krajnja nužda koju svi nastoje izbeći.
“Iako su naši građani prilično revnosni i servisiraju te dugove došli su u situaciju da su uzeli kredit u ‘švajcarcima’ u iznosu od 50 hiljada evra, kupili nekretninu koja košta 50 hiljada. Sada kredit, s obzirom da je bio indeksiran u ‘švajcarcima’, iznosi 70 hiljada evra a nekretnina iznosi 45 hiljada.To je vrlo realna slika jer je došlo do te promene ‘švajcarca’ i evra i iz tog razloga neki građani prosto odustanu od toga redita. Najjednostavnije kažu- neću više da plaćam i možda to kvari tu sliku servisiranja plaćanja jer su to posebni slučajevi”, pojašnjava Uzelac.
Banke nisu agencije za nekretnine
U ambijentu kadu su i država i građani zaduženi do guše teško je pronaći zadovoljavajuće rešenje. Bankari tek kada iscrpe sve mogućnosti posežu za hipotekom a procedura je regulisana Zakonom o hipoteci, rekao nam je službenik Unicredit banke zadužen za naplatu potraživanja.
Aktiviranje hipoteke nad nekretninom banke posežu tek kada se iscrpe sve mogućnosti u otplati kredita, kao što su grejs period, reprogram ili slično.
Osim gubitka posla i smanjenja zarade i neredovnih primanja, dodatni razlozi za nevraćanje kredita i promena kursa valute. Bankari razumljivo izbegavaju da pričaju o ovakvim poslovnim potezima.
„Moram da napomenem da je bankama najnepovoljnije rešenje da naprave problematičnog dužnika jer ne ide po planu koji je dogovoren u smislu otplate tog kredita, em mora da se primenjuju neki metodi prinudne naplate što povlači aktiviranje hipoteke, što podvlačim da je najnepopularnija metoda. Banke nisu agencije za nekretnine i ne žele vašu nekretninu, već žele onu dinamiku kako je dogovoreno”, pojašnjava Uzelac
U bezizlaznu situaciju zbog jačanja franka ulazi i oko 30 hiljada građana koji su zaduženi u ovoj valuti. Srbija po obimu problematičnih kredita prednjači u regionu.
