Srbija je danas jedna od retkih evropskih država koja ne obeležava dan borbe protiv fašizma. To nije ni današnji dan 7. jul, koji je decenijama obeležavan kao Dan ustanka u Srbiji.
Istovremeno, iako možda zvuči apsurdno, vrednosti atifašizma ponajviše baštini Socijalistička partija Srbije reformisana nakon pada Slobodana Miloševića.
U to ime, lider današnjeg SPS-a i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u centrali stranke okupio je SUBNOR-ovce, učesnike rata i jednog narodnog heroja i u govoru prekidanom aplauzima stavio do znanja:
„Ponekad mi se čini kao da je neko drugi nas oslobodio. Mi slavimo pobedu nad fašizmom jedino kada nam dođu strani državnici iz Rusije ili nekih drugih zemalja. Kao da su oni samo oslobađali Srbiju. Ne, Srbiju su oslobodili Srbi“, kaže Dačić.
Plaketa za narodnog heroja Jovana Jošu Dubravu, 7. juli 2011
Vatrenije od mnogih političara u Srbiji o antifašizmu govori čelnik SPS-a, partije koja je pod Miloševićem bila nosilac čistog ekstremizma.
Danas su to reformisani socijalisti a ideloško usmerenje, po mišljenju istoričara Ljubodraga Dimića, ne mora da čudi.
„Takvo ponašanje i oslanjanje na neke tradicije od partije koja pokušava da zadrži levu orjentaciju je logično. Logično je da se osloni na taj deo antifašističke prošlosti“, ocenjuje Dimić.
Vođeni time, u partiji su ugostili i jedog od sedam živih narodnih heroja - Jovana Jošu Dubravu.
Uručena mu je plaketa, još jedna za starca koji sa ponosom okićen ordenjem iz Drugog svetskog rata izlazi pred okupljene, uz pomoć Dačića i predsednice Skupštine Slavice Đukić Dejanović:
„Ovaj 7. jul ja još zovem i Spasovdan. Pozdravljam celo društvo...“, poručuje Dubrava.
Tamo gde je sve počelo
Za ovog čoveka 7. jul ima posebnu težinu. Datum je to o kome za naš program govori i Ljubodrag Dimić:
„To je dan koji je izabran iz ideoloških razloga i određen za Dan ustanka u Srbiji. To je trenutak koji je predstavljao jednu tačku u vremenu borbe protiv fašizma. I kao takav taj datum sasvim legitimno može biti obeležavan, na neki način i slavljen“.
Skup SPS-a povodom godišnjice Dana ustanka, 7. juli 2011
Obeležavanje na mestu gde je sve počelo takođe su dobrim delom odradili funkcioneri SPS-a.
Tu, u Beloj Crkvi, Žikica Jovanović Španac ubio je žandarme Bogdana Lončara i Milenka Brakovića. Decenijama posle rata ubistva su tretirana kao herojski čin, a od devedesetih u mnogim krugovima kao zločin.
„Govori se i da je današnji dan bio i početak bratoubilačkog rata, a ne dan ustanka. Ima istine u tome, jedino što je taj sukob bio sa predstavnicima tadašnje srpske marionetske vlasti koji su podržavali Hitlera“, kaže Ivica Dačić.
Ove reči izgovaraju se u danima u kojima je pitanje odnosa prema četničkom pokretu ponovo u žiži javnosti nakon potrage za ostacima Draže Mihailovića, verovatno streljanog na beogradskoj Adi ciganliji.
Utvrđivanje istine o njemu i njegovom pokretu u poslednje dve decenije ređe je bila misija istoričara, a češće politička manipulacija, koja je manje ili više posredno urušavala vrednosti zasnovane na otporu fašizmu.
„Odbačen od saveznika Mihailović se 1944. godine našao na protivničkoj strani. On je braneći Srbiju ušao u kolaboraciju i to je sudbina tog pokreta“, navodi Dimić.
Konfuzija u glavama mladih
Međutim, daleko lakše od bilo kog pokušaja utvrđivanja istorijskih istina ovde se prihvataju dnevno političke konstrukcije, zbog čega posledično jačaju tendecije poputno suprotne antifašizmu, insistira Dačić:
„Vaspitavamo generacije da su junaci neki drugi, oni koji su dobijali gvozdene krstove od Hitlera. A onda kada dođe do demonstracija tih ekstremističkih, neonacističkih i neofašističkih grupacija, treba policija da ih juri po trotoarima i ulicama Beograda. Ne može policija pendrekom da vaspitava ljude. Za to odgovornost imaju političari. Ako su odgovorni prema svom narodu ne smeju da mu pričaju bajke i laži nego moraju da mu kažu istinu.“
Dok su aplauzi odzvanjali iz centrale SPS-a, preko puta u Studentskom parku, pitali smo upravo studente:
Konfuzija u glavama ovih mladih ljudi posledica je zapuštanja i nemarnog odnosa prema edukaciji o zlu koje je upravo Srbiju tako skupo koštalo.
Partija Socijaldemokratska unija najavila je da će u Skupštini podržati inicijativu SUBNOR-a da se 7. juli ponovo proglasi državnim praznikom. Bio bi to podsticaj da se o fašizmu govori i onda kada svedoka ne bude bilo.
“Sa sedamnaest godina ja sam otišao u partizane. Kao dečak od toliko godina gledao sam kako ljudi ginu. I sam sam bio ranjen. Prošao sam sve vreme i evo, hvala Bogu, još uvek sam živ. Pravo da vam kažem, možda sam bio malo u zabludi. Mislio sam da smo mi neka pitanja definitivno rešili. A sada imamo neko pomodarstvo koje se javlja posle trideset, pedeset godina. Neka ih, ne treba ih dirati, neka se ljudski bore za svoja prava i mišljenja. Ali, istorija se ne može prekrajati”, poručuje član SUBNOR-a Dušan Maljević.
Istovremeno, iako možda zvuči apsurdno, vrednosti atifašizma ponajviše baštini Socijalistička partija Srbije reformisana nakon pada Slobodana Miloševića.
U to ime, lider današnjeg SPS-a i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u centrali stranke okupio je SUBNOR-ovce, učesnike rata i jednog narodnog heroja i u govoru prekidanom aplauzima stavio do znanja:
„Ponekad mi se čini kao da je neko drugi nas oslobodio. Mi slavimo pobedu nad fašizmom jedino kada nam dođu strani državnici iz Rusije ili nekih drugih zemalja. Kao da su oni samo oslobađali Srbiju. Ne, Srbiju su oslobodili Srbi“, kaže Dačić.
Danas su to reformisani socijalisti a ideloško usmerenje, po mišljenju istoričara Ljubodraga Dimića, ne mora da čudi.
„Takvo ponašanje i oslanjanje na neke tradicije od partije koja pokušava da zadrži levu orjentaciju je logično. Logično je da se osloni na taj deo antifašističke prošlosti“, ocenjuje Dimić.
Vođeni time, u partiji su ugostili i jedog od sedam živih narodnih heroja - Jovana Jošu Dubravu.
Uručena mu je plaketa, još jedna za starca koji sa ponosom okićen ordenjem iz Drugog svetskog rata izlazi pred okupljene, uz pomoć Dačića i predsednice Skupštine Slavice Đukić Dejanović:
„Ovaj 7. jul ja još zovem i Spasovdan. Pozdravljam celo društvo...“, poručuje Dubrava.
Tamo gde je sve počelo
Za ovog čoveka 7. jul ima posebnu težinu. Datum je to o kome za naš program govori i Ljubodrag Dimić:
„To je dan koji je izabran iz ideoloških razloga i određen za Dan ustanka u Srbiji. To je trenutak koji je predstavljao jednu tačku u vremenu borbe protiv fašizma. I kao takav taj datum sasvim legitimno može biti obeležavan, na neki način i slavljen“.
Tu, u Beloj Crkvi, Žikica Jovanović Španac ubio je žandarme Bogdana Lončara i Milenka Brakovića. Decenijama posle rata ubistva su tretirana kao herojski čin, a od devedesetih u mnogim krugovima kao zločin.
„Govori se i da je današnji dan bio i početak bratoubilačkog rata, a ne dan ustanka. Ima istine u tome, jedino što je taj sukob bio sa predstavnicima tadašnje srpske marionetske vlasti koji su podržavali Hitlera“, kaže Ivica Dačić.
Ove reči izgovaraju se u danima u kojima je pitanje odnosa prema četničkom pokretu ponovo u žiži javnosti nakon potrage za ostacima Draže Mihailovića, verovatno streljanog na beogradskoj Adi ciganliji.
Utvrđivanje istine o njemu i njegovom pokretu u poslednje dve decenije ređe je bila misija istoričara, a češće politička manipulacija, koja je manje ili više posredno urušavala vrednosti zasnovane na otporu fašizmu.
„Odbačen od saveznika Mihailović se 1944. godine našao na protivničkoj strani. On je braneći Srbiju ušao u kolaboraciju i to je sudbina tog pokreta“, navodi Dimić.
Konfuzija u glavama mladih
Međutim, daleko lakše od bilo kog pokušaja utvrđivanja istorijskih istina ovde se prihvataju dnevno političke konstrukcije, zbog čega posledično jačaju tendecije poputno suprotne antifašizmu, insistira Dačić:
„Vaspitavamo generacije da su junaci neki drugi, oni koji su dobijali gvozdene krstove od Hitlera. A onda kada dođe do demonstracija tih ekstremističkih, neonacističkih i neofašističkih grupacija, treba policija da ih juri po trotoarima i ulicama Beograda. Ne može policija pendrekom da vaspitava ljude. Za to odgovornost imaju političari. Ako su odgovorni prema svom narodu ne smeju da mu pričaju bajke i laži nego moraju da mu kažu istinu.“
Dok su aplauzi odzvanjali iz centrale SPS-a, preko puta u Studentskom parku, pitali smo upravo studente:
Konfuzija u glavama ovih mladih ljudi posledica je zapuštanja i nemarnog odnosa prema edukaciji o zlu koje je upravo Srbiju tako skupo koštalo.
Partija Socijaldemokratska unija najavila je da će u Skupštini podržati inicijativu SUBNOR-a da se 7. juli ponovo proglasi državnim praznikom. Bio bi to podsticaj da se o fašizmu govori i onda kada svedoka ne bude bilo.
“Sa sedamnaest godina ja sam otišao u partizane. Kao dečak od toliko godina gledao sam kako ljudi ginu. I sam sam bio ranjen. Prošao sam sve vreme i evo, hvala Bogu, još uvek sam živ. Pravo da vam kažem, možda sam bio malo u zabludi. Mislio sam da smo mi neka pitanja definitivno rešili. A sada imamo neko pomodarstvo koje se javlja posle trideset, pedeset godina. Neka ih, ne treba ih dirati, neka se ljudski bore za svoja prava i mišljenja. Ali, istorija se ne može prekrajati”, poručuje član SUBNOR-a Dušan Maljević.
