Sudeći prema negativnoj oceni saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, koju je glavni haški tužilac Serž Bramerc preneo poslanicima holandskog Parlamenta, čini se da neće biti lako ubediti Holandiju da krajem oktobra podrži prosleđivanje Evropskoj komisiji srpske aplikacije za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.
Brammertz je pred Odborom za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta izjavio da su dvojica haških optuženika Ratko Mladić i Goran Hadžić u domašaju vlasti Srbije. Objasnio je da u Srbiji postoji politička volja za njihovo hapšenje, ali da na operativnom nivou postoje i dalje prepreke da se to ostvari, kao i da begunci imaju mreže za podršku. Haški tužilac je ocenio da uslovljavanje i pritisak ostaju ključni za hapšenje dvojice begunaca, posebno Ratka Mladića.
Odgovarajući na poslaničko pitanje da li je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom dovoljna za dalje približavanje Srbije EU, Brammertz je rekao da je na vladama da o tome odluče, pošto on ne donosi političke odluke već iznosi činjenice na kojima vlade mogu da grade svoje odluke.
Haški tužilac je podsetio da je srpskim zvaničnicima letos uputio preporuke za unapređenje strategije potrage za beguncima, da su te preporuke prihvaćene, ali da je potrebno vreme da budu implementirane.
Privođenje optuženika za ratne zločine i dalje je najviši prioritet Haškog tužilaštva, a Mladićevo nehapšnje, rekao je Brammertz, ostalo bi “crna mrlja na međunarodnoj pravdi”.
Glavni tužilac je takođe rekao da će u novembru posetiti Beograd pre nego što Savet bezbednosti UN 6. decembra izvesti o saradnji Srbije sa Sudom u Hagu.
Njemačka podrška
Podršku Srbiji u prosleđivanju Evropskoj komisiji njenog zahteva za kandidaturu najavljivale su u poslednje vreme uticajne članice Evropske unije, poput Velike Britanije, Nemačke, Belgije, Italije i drugih, sugerišući da će pokušati da za to pridobiju i Holandiju. Kandidatura Srbije za članstvo u EU biće jedna od tema Saveta ministara na sednici 25. oktobra.
Međutim, Han ten Broeke, predsednik Odbora za evropske poslove holandskog parlamenta izjavio je za Radio Slobodna Evropa da će na stav njegove zemlje o tome da li će dati “zeleno svetlo” za sledeći korak Srbije na putu ka EU uticati upravo poslednja Brammertzova ocena saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. U tom smislu, naglasio je da neće biti moguće vršiti pritisak na njegovu zemlju.
“Mislim da to nije izvodljivo zato što je Holandija suverena zemlja. Mi samostalno donosimo svoje odluke iprocene, a one će se bazirati na objektivnim činjenicama, koje utvrđuje gospodin Brammertz, jer mu je to obaveza i zadatak. Ja takođe pozdravljam saglasnost koji je Srbija na kraju postigla sa Evropskom unijom, ali smatram da su potezi koje je vukla pre toga bili nepotrebni. Ispalo je, naime, da je napravila problem, a onda popustila i dobila pohvale. Iako, dakle, pozdravljamo taj korak, naš pristup Srbiji neće se menjati”, kazao je Han ten Broeke.
Istovremeno, nemački ambasador u Srbiji Wolfram Maas izjavio je u Beogradu da će Nemačka podržati završetak tranzicije u Srbiji i njen put u Evropu.
"U ostvarenju oba cilja bićemo dobar partner", rekao je Maas na prijemu povodom 20. godišnjice ujedinjenja Nemačke.
Međutim, upitan o tome kada bi Srbija mogla dobiti status kandidata za Evropsku uniju, nemački ambasador nije želeo da spekuliše.
“Kao što sam rekao, neću spekulisati oko datuma, jednostavno Srbija polako treba da ramotri koliko je vremena trebalo vremena drugim zemljama od podnošenja do prihvatanja kandidature. Zemlje koje su efikasne u sprovodjenju reformi to su uspele da ostvare brzo. Ipak, na osnovu onoga što sam ovde video u Srbiji, ja sam optimista. Zemlja ima pravne i administrativne kapacitete iI potencijal da se kreće napred i to veoma brzo. U tom pogledu do sada nije bilo nikakve dileme”, rekao je nemački ambasador.
Brammertz je pred Odborom za evropska pitanja Donjeg doma holandskog parlamenta izjavio da su dvojica haških optuženika Ratko Mladić i Goran Hadžić u domašaju vlasti Srbije. Objasnio je da u Srbiji postoji politička volja za njihovo hapšenje, ali da na operativnom nivou postoje i dalje prepreke da se to ostvari, kao i da begunci imaju mreže za podršku. Haški tužilac je ocenio da uslovljavanje i pritisak ostaju ključni za hapšenje dvojice begunaca, posebno Ratka Mladića.
Odgovarajući na poslaničko pitanje da li je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom dovoljna za dalje približavanje Srbije EU, Brammertz je rekao da je na vladama da o tome odluče, pošto on ne donosi političke odluke već iznosi činjenice na kojima vlade mogu da grade svoje odluke.
Haški tužilac je podsetio da je srpskim zvaničnicima letos uputio preporuke za unapređenje strategije potrage za beguncima, da su te preporuke prihvaćene, ali da je potrebno vreme da budu implementirane.
Privođenje optuženika za ratne zločine i dalje je najviši prioritet Haškog tužilaštva, a Mladićevo nehapšnje, rekao je Brammertz, ostalo bi “crna mrlja na međunarodnoj pravdi”.
Glavni tužilac je takođe rekao da će u novembru posetiti Beograd pre nego što Savet bezbednosti UN 6. decembra izvesti o saradnji Srbije sa Sudom u Hagu.
Njemačka podrška
Podršku Srbiji u prosleđivanju Evropskoj komisiji njenog zahteva za kandidaturu najavljivale su u poslednje vreme uticajne članice Evropske unije, poput Velike Britanije, Nemačke, Belgije, Italije i drugih, sugerišući da će pokušati da za to pridobiju i Holandiju. Kandidatura Srbije za članstvo u EU biće jedna od tema Saveta ministara na sednici 25. oktobra.
Međutim, Han ten Broeke, predsednik Odbora za evropske poslove holandskog parlamenta izjavio je za Radio Slobodna Evropa da će na stav njegove zemlje o tome da li će dati “zeleno svetlo” za sledeći korak Srbije na putu ka EU uticati upravo poslednja Brammertzova ocena saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. U tom smislu, naglasio je da neće biti moguće vršiti pritisak na njegovu zemlju.
“Mislim da to nije izvodljivo zato što je Holandija suverena zemlja. Mi samostalno donosimo svoje odluke iprocene, a one će se bazirati na objektivnim činjenicama, koje utvrđuje gospodin Brammertz, jer mu je to obaveza i zadatak. Ja takođe pozdravljam saglasnost koji je Srbija na kraju postigla sa Evropskom unijom, ali smatram da su potezi koje je vukla pre toga bili nepotrebni. Ispalo je, naime, da je napravila problem, a onda popustila i dobila pohvale. Iako, dakle, pozdravljamo taj korak, naš pristup Srbiji neće se menjati”, kazao je Han ten Broeke.
Istovremeno, nemački ambasador u Srbiji Wolfram Maas izjavio je u Beogradu da će Nemačka podržati završetak tranzicije u Srbiji i njen put u Evropu.
"U ostvarenju oba cilja bićemo dobar partner", rekao je Maas na prijemu povodom 20. godišnjice ujedinjenja Nemačke.
Međutim, upitan o tome kada bi Srbija mogla dobiti status kandidata za Evropsku uniju, nemački ambasador nije želeo da spekuliše.
“Kao što sam rekao, neću spekulisati oko datuma, jednostavno Srbija polako treba da ramotri koliko je vremena trebalo vremena drugim zemljama od podnošenja do prihvatanja kandidature. Zemlje koje su efikasne u sprovodjenju reformi to su uspele da ostvare brzo. Ipak, na osnovu onoga što sam ovde video u Srbiji, ja sam optimista. Zemlja ima pravne i administrativne kapacitete iI potencijal da se kreće napred i to veoma brzo. U tom pogledu do sada nije bilo nikakve dileme”, rekao je nemački ambasador.
