U porodičnoj kući u Subotici, na severu Srbije, penzionerka Marija Francišković i njen muž žive u kući koja se već dvadesetak godina greje na gas.
"U decembru i januaru, dva udarna meseca tokom zime, stizali su nam (mesečni) računi za gas od 25.000 dinara (214 evra). To je bukvalno pola moje penzije ili cela muževljeva penzija", kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) penzionerka Marija Francišković.
Gas štedljivo troše kako bi umanjili račune.
"U poslednjih nekoliko godina, više nam je hladno, nego što nam je toplo. Temperature (u prostorijama) su minimalne, znači održavamo temperaturu od 20 stepeni", kaže Francišković.
Gas koji stiže do domaćinstva Marije Francišković i još preko 340.000 priključenih na gasovodnu mrežu u Srbiji, najvećim delom je iz Rusije, države sa kojom Srbija decenijama ima dugoročne ugovore o isporukama prirodnog gasa.
Poslednji, dogovoren u jeku ruske invazije na Ukrajinu, u maju 2022. između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina, ističe u martu 2025.
Srbija je rusku invaziju na Ukrajinu dočekala u potpunosti zavisna od gasa iz Rusije, a gas je bio jedan od ključnih argumenata zbog kojih Beograd nije uveo sankcije Moskvi.
U međuvremenu, po ugledu na mnoge države Evropske unije (EU) koja je uvela sankcije Rusiji, Srbija je počela da radi na pronalaženju drugih izvora snabdevanja.
Od 1. novembra do 1. marta naredne godine, u Srbiju će, kako je najavilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, dnevno stizati milion kubnih metara gasa iz Azerbejdžana.
Ugovorom je predviđeno da Srbija iz Azerbejdžana do 2026. godine dobija godišnje do 400 miliona kubnih metara gasa. To je dovoljno da podmiri tek 13 odsto potreba Srbije u kojoj se godišnje potroši više od tri milijarde kubika.
Dug put do energetske nezavisnosti od Rusije
U EU plan je da do 2027. godine ruski gas bude potpuno isključen sa tržišta. Kako za RSE kaže Predrag Grujičić, šef Sektora za gas u Sekretarijatu Energetske zajednice – Srbija je još daleko od toga.
Sekretarijat Energetske zajednice je regulatorno telo EU za oblast energetike.
Prema podacima Agencije za energetiku Srbije (AERS), nacionalnog regulatornog tela, dostavljenim RSE, u 2023. gotovo 94 odsto uvezenog gasa u Srbiju je došlo iz Rusije.
U prvoj polovini 2024. taj procenat bio je nešto manji – 92 odsto. Oko osam odsto gasa od ukupne količine, Srbija je, prema podacima AERS-a, uvezla od kompanija iz Mađarske, Švajcarske i Azerbejdžana.
"Ruske isporuke sada čine manje od osam odsto gasnog miksa EU. Dakle, postoji mnogo drugih izvora gasa koji su potencijalno dostupni Srbiji. Gasprom se pokazao kao nepouzdan snabdevač. Zato se moraju istražiti nove opcije", ističe Grujičić.
Prema Draganu Vlaisavljeviću, energetskom stručnjaku iz Srbije, kapaciteti za tranzit azerbejdžanskog gasa su mali da bi Srbija značajnije smanjila zavisnost od energenta iz Rusije.
"Tih 400 miliona kubnih metara gasa godišnje, eventualno sa opcijom od još 400 miliona kubika godišnje je maksimum koji može da se postigne koristeći postojeću infrastrukturu gasovoda", pojašnjava Vlaisavljević.
Gas iz Azerbejdžana u Srbiju dolazi novim gasovodom ukupnog kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa, kojim se Srbija preko Bugarske povezala na grčki terminal tečnog gasa u Aleksandrupoliju.
Reč je o prvom prekograničnom gasovodu u Srbiji koji nije u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma i koji je delimično finansiran bespovratnim sredstvima iz Evropske unije.
"Sama zavisnost (od Rusije) dugoročno je moguća da se redukuje na nekih 50 i manje od 50 posto samo ako se u celu jednačinu snabdevanja Srbije u narednoj deceniji uključi i Rumunija", ocenjuje Vlaisavljević za RSE.
Srbija je sa Rumunijom u avgustu potpisala ugovor o izgradnji zajedničkog gasovoda kapaciteta 1,6 milijardi kubnih metara gasa koji bi, prema najavama zvaničnika, trebalo da bude završen do 2027. godine.
I tim gasovodom azerbejdžanski gas će moći da se transportuje do Srbije i gas iz drugih dobavljača na tržištu.
Najavljen i gasovod Srbije sa Severnom Makedonijom
Vlade Srbije i Severne Makedonije potpisale su 7. oktobra memorandum koji predviđa zajedničku izgradnju gasovoda, dužine oko 70 kilometara, kapaciteta oko 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa.
Tim pravcem Srbija bi preko Severne Makedonije dobila još jedan pravac snabdevanja gasom sa grčkog terminala u Aleksandrupoliju.
Kako su naveli zvaničnici dveju zemalja, gasovod bi mogao da bude završen do 2027. kada je planirno da bude završen i zajednički gasovod Srbije i Rumunije.
Monopolski položaj ruskog Gasproma u Srbiji
Predstojeća obustava isporuke ruskog gasa preko Ukrajine do evropskih zemalja, koju su vlasti u Kijevu najavile od 1. januara 2025. godine, učiniće Srbiju privlačnijom tranzitnom rutom za gas koji iz drugih država stiže do zemalja jugoistočne i centralne Evrope, kaže Predrag Grujičić iz Sekretarijata Energetske zajednice.
"Srbija bi, kao što smo ranije ukazivali, trebalo da usvoji mere kako bi omogućila novim dobavljačima da efikasno koriste gasnu infrastrukturu i primeni mere de-monopolizacije prema dominantnom igraču", kaže Grujičić.
Taj dominanti igrač u Srbiji više od četvrt veka je ruski Gasprom, zajedno sa javnim preduzećem Srbijagas, na čijem je čelu 18 godina Dušan Bajatović, funkcioner Socijalističke partije Srbije, koja je u koaliciji sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, blizak Kremlju.
Do izgradnje gasnog interkonektora Srbije i Bugarske, koji je u probni rad pušten u decembru 2023, Srbija se oslanjala samo na gasovode na svojoj teritoriji čiji je većinski vlasnik ruski Gasprom.
Ruski gas do Srbije se doprema Balkanskim tokom, krakom zajedničkog rusko-turskog projekta Turski tok. Do njegovog puštanja u rad u januaru 2021. Srbija je gas iz Rusije dobijala preko Ukrajine i Mađarske.
Deonica Turskog toka u Srbiji je u većinskom ruskom vlasništvu i njime protiče samo ruski gas, nakon što ga je domaće regulatorno telo Agencija za energetiku Srbije, izuzelo iz pravila Evropske unije, po kojima mora da se dozvoli pristup i drugim dobavljačima. Taj potez vlasti u Srbiji naišao je na oštre kritike Sekretarijata Energetske zajednice.
U međuvremenu, kako su za RSE naveli u Agenciji za energetiku Srbije (AERS), deset odsto kapaciteta tog gaasovoda je otvoreno za druge dobavljače.
"Gasovod je u 2023. godini osim vlasnika gasovoda, koristilo sedam kompanije iz EU i Švajacarske, a u prvoj polovini 2024. godine tri kompanije iz EU i Švajacarske", navodi se u pisanom odgovoru AERS-a.
Putinov poziv Vučiću na pregovore o gasu – bez odgovora
Srbija kroz dugoročni ugovor sa Rusijom gas nabavlja, kako tvrde zvaničnici u Beogradu, po povoljnijim cenama u odnosu na one na slobodnom tržištu.
Prema sporazumu koji su Rusija i Srbija dogovorile tri meseca nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu, Rusija dostavlja Srbiji 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje po povlašćenoj ceni koja se kreće između 300 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.
Podaci Eurostata pokazuju da je cena gasa u Srbiji za domaćinstva i industriju među povoljnijim u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, bez najavljenih povećanja do kraja godine.
Pet meseci pre isteka ugovora, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću već je stigao poziv za pregovore o novom gasnom aranžmanu lično od ruskog predsednika Vladimir Putina.
Poziv za pregovore o gasu Putin je Vučiću uputio uz pozivnicu na Samit BRIKS-a, koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika, a koji se od 22. do 24. oktobra održava u ruskom gradu Kazanju.
O tome da li će prihvatiti Putinov poziv, Vučić je rekao da će odluku doneti sredinom oktobra.
"Mi za tad (u vreme održavanja BRIKS-a) imamo važne goste iz inostranstva", rekao je Vučić 5. septembra odgovarajući na novinarsko pitanje hoće li ići u Rusiju.
Dan kasnije je precizirao da Putinov poziv "nije ni odbio, ni prihvatio".
Kurta Basenera (Bassuener) iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, kako kaže u izjavi za RSE, ne bi iznenadilo da Vučić "propusti" samit u Kazanju.
"Iako je Putin dominantni partner (u energetskom sektoru za Srbiju), njegova sloboda da poremeti i zbuni svoje geopolitičke protivnike na Zapadu na Zapadnom Balkanu zavise od Vučića kao centralnog čvorišta. Tako da me ne bi čudilo da Vučić ovo preskoči", kaže Basener.
Prema njegovom mišljenju, Vučićeva "geopolitička igra" sa Zapadom korisna je i za Putina. Basener dodaje da "ne vidi kraj" Vučićevom balansiranju između Zapada i Kine i Rusije. To mu, kako ističe, omogućava i sam Zapad.
"On je stekao legitimitet Zapada i popustljivost prema njegovom načinu centralizovane, neodgovorne, autoritarne vladavine iz EU (posebno Nemačke i Francuske), ali i Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. Vučić se nije uskladio sa sankcijama EU Rusiji i, koliko vidim, nije pod pravim pritiskom da to i učini", kaže Basener.
Vučić sa Evropskom unijom sarađuje po pitanju kritičnih sirovina, među kojima je i litijum, važan pre svega za Nemačku, zbog litijumskih baterija koje napajaju električne automobile.
Sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom (Scholz) sastao se u julu u Beogradu, kad je potpisan sporazum Srbije i EU o kritičnim sirovinama i u oktobru, kad je u Hamburgu u Nemačkoj prisustvovao konferenciji od održivosti.
Sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmnuel Macron) u septembru je dogovorio da Srbija kupi 12 novih borbenih aviona francuske proizvodnje Rafal.
Evropska unija, sa čijom spoljnom i bezbednosnom politikom je Srbija u obavezi da se postepeno uskladi, zbog invazije Moskve na Ukrajinu je od februra 2022. uvela 14 paketa sankcija.
Deo sankcija usmeren je i na ruske energetske kompanije, međutim Gasprom se još ne nalazi na "crnoj listi" EU.
* Saradnja na tekstu: Natalija Jakovljević
Facebook Forum