Nakon kritika aktivista, vlasti u Srbiji saopštile su da odustaju od najavljenih izmena Zakona o policiji koji bi, pored ostalog, omogućio korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.
Ovo nije prvi zakon koji je, nakon protesta dela javnosti, ali i iz drugih razloga i uz različita obrazloženja povučen iz procedure. O kojim zakonima je reč?
Zakon o policiji
Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima izazvao je polovinom septembra, kada je dospeo u javnost, oštre kritike civilnog sektora koji se bavi ovom oblašću.
Više desetina nevladinih organizacija i udruženja upozorili su da dokument proširuje ovlašćenja policije i otvara veliki broj mogućnosti zloupotreba.
Među novim policijskim ovlašćenjima bilo je i korišćenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica. Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej (Huawei), koje je su već instalirane na ulicama Beograda.
Dok je predlagač, Ministarstvo unutrašnjih poslova, upotrebu sistema masovnog nadzora pravdalo potrebom za "unapređenjem bezbednosti", iz civilnog sektora poručili su da se na ovaj način ugrožava pravo na privatnost građana i uvodi totalni nadzor bez ikakve kontrole suda.
Nezavisno udruženje novinara Srbije upozorilo je da predložene odredbe mogu ugroziti tajnost novinarskih izvora što onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu.
Iz Kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti je za Radio Slobodna Evropa saopšteno da bi trebalo da se donese poseban zakon "kojim bi oblast video nadzora bila uređena na sveobuhvatan način".
Nacrt, koji je trebalo da zameni postojeći zakon o policiji, kritikovan je i zbog toga što daje dodatna ovlašćenja ministru, kao i zbog načina na koji je regulisano zapošljavanje u policiji.
Javnost je za dokument saznala nekoliko dana uoči završetka javne rasprave, nakon čega se prosleđuje poslanicima Skupštine Srbije, a nevladine organizacije zatražile su njegovo povlačenje.
To se na koncu i dogodilo, ali ne iz razloga zbog kojih ga je kritikovao civilni sektor.
Ministar policije Aleksandar Vulin objavio je 23. septembra da je Nacrt zakona povučen iz procedure "na molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića".
Vučić je pojasnio da je razlog zbog koga je "zamolio ministra Vulina" da povuče Nacrt "formalni" jer je, kako je naveo, ostalo šest meseci do izbora, te da tako važan zakon nije dobro donositi u tom periodu. On je dodao i da "nema pojma šta piše u tom zakonu".
Ministar policije izjavio je da je Nacrt napadnut od "svih zapadnih nevladinih organizacija i njihovih finansijera i nalogodavaca" i dodao da je povlačenjem želeo da "izbegne krv na ulicama Beograda".
"Obaveštajnim radom došli smo do informacija da je nekoliko stranih zapadnih obaveštajnih službi preko svoje agenturne mreže u medijima, nevladinim organizacijama i političkim partijama izvršilo medijsku pripremu za organizaciju nasilnih protesta koji za cilj imaju destabilizaciju Srbije", naveo je Vulin u pisanoj izjavi od 23. septembra.
Nije pojasnio na koga se tačno njegove optužbe odnose.
Zakon o vodama
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odlučilo je tokom jula da povuče iz procedure predlog izmena i dopuna Zakona o vodama, kao i da se o novom nacrtu zakona sprovede javna rasprava.
Odluka je doneta nakon što izmene koje su prethodno usvojene u Skupštini nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema Ustavu, da bi izglasane izmene bile važeće, predsednik države mora da stavi potpis.
Nevladine organizacije i aktivisti, okupljeni oko platforme Ekološki ustanak, zatražili su prethodno od predsednika Srbije da ne potpisuje izmene jer se njima menjaju odredbe o načinima korišćenja i davanja u zakup vodnog zemljišta i to tako da se predviđa mehanizam "neposredne pogodbe".
Zakup vodnog zemljišta po principu "neposredne pogodbe", koja isključuje proceduru javnih konkursa, predviđen je u slučajevima postavljanja plutajućih objekata – splavova, i u slučaju korišćenja rečnih nanosa – odnosno, eksploatacije šljunka koji se koristi kao građevinski materijal.
"Na ovaj način se jasno otvara prostor za koruptivne aktivnosti, a eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro - vodu", pisalo je u apelu nevladinih organizacija.
Udruženja oko Ekološkog ustanka navela su i da tokom izrade izmena zakona nije bilo omogućeno učešće javnosti, niti je ona na bilo koji način bila informisana o izradi akta.
Tri autentična tumačenja o poslovanju banaka
Predlog o autentičnom tumačenju tri zakona kojima se definiše poslovanje banaka, a na osnovu kojih su građani tužili banke, ušao je u skupštinsku proceduru, ali je povučen početkom jula.
Ta tumačenja zakona, koja bi onemogućila građane da tuže banke, zauzimala su stav koji je išao u korist bankama, dozvoljavajući im da naplaćuju naknadu obrade kredita i ostalih usluga, bez obaveze da o visini takse i njenoj svrsishodnosti polemišu sa klijentima.
Reč je o Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a predlagači autentičnih tumačenja bila su tri poslanika vladajuće Srpske napredne stranke, koju su predlog povukli.
Povlačenju je prethodio pritisak dela stručne javnosti, građana i opozicije.
Advokatska komora Srbije organizovala je 5. jula jednodnevnu obustavu rada svih advokata. Od obustave rada nisu odustali ni nakon povlačenja predloga.
"Ovo je znak upozorenja da će advokatura uvek reagovati kada dođe do pokušaja narušavanja pravnog poretka i principa pravne sigurnosti građana", rekao je predsednik Komore Viktor Gostiljac na konferenciji za medije.
Protesti advokata nastavljeni su i u septembru kada je Vrhovni kasacioni sud izneo stav da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranja stambenih kredita, ali da banka nije dužna da dokazuje da postoje i koliki su troškovi kredita.
Zakon o istopolnim zajednicama na čekanju
Posle više od decenije čekanja i zahteva LGBT zajednice, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je početkom aprila 2021. uputilo nacrt Zakona o istopolnim zajednicama svim ministarstvima na razmatranje.
Ovaj Zakon bi istopolnim parovima dozvolio registraciju partnerstva kako bi dobili neka od osnovnih prava koja do danas nemaju - poput prava na podelu imovine, nasleđivanja partnera ili učešća u donošenju odluka u slučaju bolesti, te posete partnera u bolnici ili zatvoru.
Prema proceduri, zakon bi trebalo da usvoji Vlada, a potom i Skupština Srbije, ali bez potpisa predsednika Republike ne može da stupi na snagu.
U maju ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne bi mogao da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama jer je "obavezan da štiti Ustav" koji, kako je rekao, "upućuje na Porodični zakon koji brak definiše kao zakonom uređenu zajednicu muškarca i žene".
Prema Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama, ovaj pravni akt neće priznati brak osoba istog pola, niti će istopolnim partnerima omogućiti usvajanje dece.
Usvajanje Zakona bio je i jedan od glavnih zahteva sa ovogodišnje Parade ponosa, 18. septembra.
Zakon o metrologiji
Predlog zakona o metrologiji, čiji je predlagač Vlada Srbije, ušao je u skupštinsku proceduru u junu, a istog meseca je povučen.
Cilj ovog zakona je, kako se navodi o predlogu, da obezbedi upotrebu mernih jedinica usklađenih sa Međunarodnim sistemom jedinica i da uspostavi jedinstveni metrološki sistem koji obezbeđuje pouzdano merenje radi zaštite potrošača, života i zdravlja ljudi i životinja i zaštite životne sredine.
Zakon je bio na dnevnom redu skupštinkog zasedanja krajem juna kada je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Orlić obavestio poslanike da je Vlada pisanim putem povukla Predlog iz procedure. Razlozi povlačenja nisu poznati.
Udvostručena zakonodavna aktivnost
Poslanici aktuelnog saziva parlamenta su u prvoj godini rada usvojili 155 zakonodavnih akata, što je skoro duplo više u odnosu na prvu godinu prethodnog saziva, od 2016. do 2017. godine, kada je usvojeno 89, podaci su nevladine inicijative "Otvoreni parlament" koja prati rad Skupštine Srbije.
Više od dve trećine zakona usvojeno je bez amandmana, a 99 odsto zakona koji su usvojeni predložila je Vlada Srbije.
Zakon inače može da predloži svaki narodni poslanik, Vlada, skupština pokrajine, najmanje 30.000 birača, kao i Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije u oblastima iz svoje nadležnosti.
Srpska napredna stranka predsednika Srbije u aktuelnom sazivu ima 180 od ukupno 250 poslanika. Ostatak čine koalicioni partneri SNS-a, dok je u opoziciji šest poslanika manjinskih stranaka Albanaca i Bošnjaka - Poslanička grupa Ujedinjena dolina-SDA Sandžaka.
Ostale stranke opozicije bojkotovale su 21. juna 2020. parlamentarne izbore u Srbiji, smatrajući da nisu regularni.