Nova zakonska odredba o doživotnom zatvoru, bez prava na ranije puštanje nije u saglasnosti sa evropskim pravilima, ocenjuju stručnjaci za Radio Slobodna Evropa (RSE), te upozoravaju da Srbija može da izgubi svaki predmet koji dođe pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, koji bi se odnosio na novu odredbu Krivičnog zakona.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi potvrđuje za RSE nesaglasnost odredbe Krivičnog zakona koju je izglasala Skupština Srbije 21. maja o doživotnoj kazni bez prava ranijeg puštanja na slobodu sa evropskim pravilima, ali ne upušta se u procenu kakva bi sudbina bila, ako bi se našla tužba povodom tog člana Zakona pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
"Istina, u pravu Srbije postoji mogućnost smanjenja kazne putem pomilovanja od strane predsednika Republike, što jeste suvislo rešenje i to postoji i u drugim državama, ali u Srbiji je to jedina mogućnost smanjenja kazne. Ne postoji mogućnost kroz druge stručne kanale, imajući u vidu okolnosti, imajući u vidu ponašanje zatvorenika...Tako da je to nešto niži stepen zaštite ljudskih prava", kaže Varadi.
"Ljudska prava", napominje, "se štite, čak i ako je reč o kriminalcima, jer i oni imaju pravo na ljudski tretman".
"Meni se čini da bi bilo bolje da je prihvaćen zakon koji bi dozvolio, pored pomilovanja, i druge opcije. Videćemo da li će to biti na stolu u Strazburu, za to bi trebalo da neko pokrene postupak. Srbija nije članica EU, unutar EU to ne bi išlo. O tome ne bih mogao da da stručno mišljenje. Moje je mišljenje da bi bilo bolje i sretnije da je zadržana mogućnost smanjenja kazne", komentariše Tibor Varadi.
Da nije dovoljna mogućnost pomilovanja od strane predsednika, upozorila je nedavno i evropska komesarka za ljudska prava Dunja Mijatović, koja je u pismu Ministarstvu pravde, u kome je kritikovala izmene Krivičnog zakona, podsetila da predsednik Srbije od 2013. do 2018. godine nije prihvatio nijedan zahtev za pomilovanje osuđenih na više od 15 godina.
Srbija može da izgubi svaki predmet koji dođe pred Sud za ljudska prava u Strazburu koji se odnosi na novu odredbu Krivičnog zakona, kaže za RSE Vesna Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava. Jer, Sud za ljudska prava u Strazburu već je zauzeo stav da je doživotna kazna bez mogućnosti ranijeg puštanja na slobodu nečovečno postupanje i da se time povređuje član 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima.
"Ono što može da se dogodi, ako bi neko bio osuđen pa se žalio Sudu u Strazburu, da Sud uputi preporuku da se takva odredba Krivičnog zakonika promeni, a može, ako oceni da je neko žrtva kršenja odredbe iz člana 3. Konvencije o ljudskim pravima, da odredi naknadu žrtvi", kaže Vesna Petrović.
Advokat Dragoljub Đorđević predviđa da će vrlo brzo biti pokrenut proces utvrđivanja ustavnosti ove odredbe. On očekuje da će najpre neko pokrenuti proces pred Ustavnim sudom, a da se epilog može očekivati, ne samo pred Sudom za ljudska prava u Strazburu, već i pred Evropskim sudom pravde.
"Nemam sumnju da će to biti izvedeno", kaže beogradski advokat.
Samo pet država članica Saveta Evrope ima odredbu o doživotnoj kazni bez mogućnosti ranijeg puštanja na slobodu, a to su Island, Holandija, Malta, Litvanija i Ukrajina. Sud za ljudska prava u Strazburu je u nekoliko slučajeva presudio u skladu sa preporukama Komiteta ministara i Komiteta za prevenciju torture.
Podsetimo na poznati slučaj iz 2013. godine kada je Evropski sud za ljudska prava presudio da je doživotna kazna zatvora koja se primenjuje u Britaniji "nehumana i ponižavajuća".
"Činjenica da nema nade da zatvorenici ikad budu oslobođeni predstavlja kršenje njihovih prava", saopštio je tada Sud.
Đorđević: Zakon će trajati kratko
Advokat Dragoljub Đorđević predviđa kratak vek novog Krivičnog zakonika, pre svega, zbog harmonizacije sa pravosuđem EU.
"I oni su sami svesni da su doneli, da tako kažem, mrtvorođenče koje neće, po meni, moći da preživi više od tri, četiri godine", konstatuje Đorđević.
A u međuvremenu, dok je na snazi, pitanje je koliku će štetu doneti Srbiji. I političku, na evropskom putu Srbije vezano za pregovaračko poglavlje 23 o pravosuđu, ali i finansijsku, ako stignu žalbe u Strazbur.
Iznos odšteta koje je Evropski sud naložio da Srbija isplati u 2018. godini građanima koji su tužili državu je 251.400 evra, što je značajno više u poređenju sa 147.386 evra iz 2017. Evropski sud je tokom 2018. godine iz Srbije primio 2.128 tužbi, što je jedan i po put više nego 2017.
- Ne propustite da pročitate: Može li se prisiliti BiH da provede presude Evropskog suda?
U godišnjem izveštaju Evropskog suda za ljudska prava za 2018. godinu navodi se da 1.224 prijave iz Srbije prošle godine nisu prihvaćene, a da su presude donete u 45 predmeta. U 12 slučajeva ustanovljen najmanje jedan prekršaj Konvencije o ljudskim pravima. Trenutno se pred Sudom u Strazburu nalaze 1.793 tužbe iz Srbije, što Srbiju svrstava među deset evropskih država s najvećim brojem slučajeva na čekanju.
Inače, od 1959. godine (kada je Sud osnovan) do 2018. godine doneo je 173 presude po predmetima iz Srbije. Najčešće ustanovljeni prekršaji odnosili su se na zaštitu imovinskih prava i dužinu sudskih procedura.
Facebook Forum