Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom sastanka 10. maja sa specijalnim izaslanikom Vlade Nemačke za države Zapadnog Balkana Manuelom Saracinom istakao da će Srbija još intenzivnije nastaviti da sledi svoj evropski put.
On je izrazio očekivanje da će angažman specijalnog izaslanika Saracina dati dodatni zamah saradnji među zemljama Zapadnog Balkana, što bi u znatnoj meri doprinelo očuvanju mira i stabilnosti u regionu, navodi se u saopštenju.
Specijalni izaslanik Saracin je istakao da će politika proširenja i rad na jačanju saradnje među državama Zapadnog Balkana biti jedan od prioriteta nemačke spoljne politike u narednim godinama, pri čemu je naglasio želju i za jačim angažmanom cele Unije u regionu.
Vučić i Saracin su, između ostalog, razgovarali i o ekonomskoj saradnji i bilateralnim odnosima, kao i o regionalnoj situaciji.
Vučić je naglasio da je Srbija svojim ozbiljnim i odgovornim pristupom regionalnoj politici prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner u regionu, posvećen političkom dijalogu i daljem razvoju regionalnih odnosa u svim oblastima.
U tom smislu, predsednik je istakao da Srbija pridaje veliki značaj Berlinskom procesu, kao forumu za jačanje regionalne saradnje, unapređenje procesa pomirenja i prevazilaženje nasleđenih problema iz prošlosti, kao i forumu koji pruža podršku evrointegracijama Zapadnog Balkana kroz konkretne projekte i mere.
"Srbija se snažno angažuje u svim aktivnostima organizovanim u okviru Berlinskog procesa, a inicijativa ‘Otvoreni Balkan’ predstavlja još jedan proaktivni pristup naše zemlje regionalnom povezivanju", naglasio je predsednik.
Inicijativa "Otvoreni Balkan" obuhvata Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, sa idejom otvorenog protoka robe i ljudi, uz ekonomsku saradnju.
Vučić je dodao da je od ključnog značaja da se ovi napori prepoznaju i u samoj Evropskoj uniji, kako bi se zemljama regiona pružili podsticaj i ohrabrenje na evropskom putu.
Govoreći o ekonomskoj saradnji, predsednik je ponovio da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i da je Srbija zainteresovana za dodatno jačanje ove saradnje, budući da se "sve više profiliše kao jedna od najatraktivnijih i najsigurnijih svetskih destinacija za investiranje".
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Vučić i Saracin su se saglasili, navodi se u saopštenju, da je razgovor jedini pravi put za rešavnje otvorenih pitanja, kao i za postizanje održivog dogovora.
Vučić je naglasio da očekuje konstruktivnu podršku dijalogu i pronalasku kompromisnog rešenja koje će omogućiti trajnu stabilnost regiona uz primenu postojećih dogovora, a pre svega formiranja Zajednice srpskih opština, koje, kako je rekao, izostaje već više od devet godina.
Saracin: Srbija ne može da sedi na dve stolice
Saracin je pred dolazak u Beograd izjavio da je "sasvim jasno da je nakon napada Rusije na Ukrajinu proruski stav nespojiv sa statusom kandidata za članstvo u Evropskoj uniji".
On je za list Danas 9. maja rekao da je u ekonomskom i političkom smislu, društvo u Srbiji "bliže Nemačkoj i Evropskoj uniji nego Rusiji" i da Srbija "ne može da sedi na dve stolice", te da je ključno da Srbija zauzme stav.
"Ne možete sedeti na dve stolice koje su miljama udaljene jedna od druge. Osim toga, smatram da Srbija i te kako zna da je u njenom interesu da se što pre oslobodi svih zavisnosti od beskrupuloznog režima", istakao je on.
Njegova poseta Srbiji usledila je šest dana nakon što se nemački kancelar Olaf Šolc (Scholtz) u Berlinu u istom danu u odvojenim susretima sastao sa Vučićem i kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
Šolc je tom prilikom rekao da će konačni sporazum između Beograda i Prištine morati da sadrži i priznanje Kosova.
Da je priznanje Kosova deo dijaloga Beograda i Prištine evropski zvaničnici nisu do sada javno i otvoreno iznosili. Uglavnom se koristila formulacija da će dijalog morati da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.
Mihajlović: Srbija u procesu energetske tranzicije
Sa specijalninm izaslanikom Saracinom je 10. maja razgovarala i potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Oni su razgovarali o saradnji dve države u procesu energetske tranzicije, zajedničkim projektima i planovima za razvoj energetskog sektora Srbije.
Mihajlović je istakla da je energetika najvažnija tema za Srbiju i da se država nalazi u procesu energetske tranzicije.
Saracin je, govoreći o iskustvu Nemačke u energetskoj tranziciji, istakao da je veoma važno da se ovaj proces objasni građanima, i da postoji jasan put, iako rezultati ne dolaze uvek željenom brzinom.
On je istakao da postoji strateško partnerstvo sa Srbijom u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE) i zainteresovanost za dalju saradnju u ovoj oblasti sa Vladom Srbije i sa civilnim društvom.
Na sastanku je rečeno da je vrednost projekata koji se realizuju zajedno sa nemačkom KfW bankom oko 800 miliona evra, koji se odnose pre svega na modernizaciju sistema daljinskog grejanja, uključujući gradnju novih toplana na biomasu, ali i na razvoj prenosne mreže i ulaganja u OIE.
Govoreći o sektoru gasa, Mihajlović je rekla da je prioritet diverzifikacija izvora, kako Srbija ne bi bila zavisna od samo jednog snabdevača.
”Iduće godine kad bude završena gasna interkonekcija sa Bugarskom, imaćemo mogućnost da dobijamo gas i od drugih snabdevača. Naš plan je da gradimo interkonekcije i da se povežemo i sa ostalim susedima, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom, Hrvatskom, kao i izgradnja novih gasnih skladišta”, navela je ona.
Saracin je naglasio značaj diverzifikacije u oblasti snabdevanja gasom, navodeći i rezultate koje je Nemačka postigla do sada u smanjivanju zavisnosti od uvoza energenata i sirovina iz Rusije.
