Vučićeva i Orbanova sestrinska partija otvaraju pitanje finansiranja Vojvodine

Koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke (SNS) i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), ponovo otvara temu nadležnosti i finansiranja Vojvodine, skoro 14 godina nakon usvajanja Ustava Srbije, koji predviđa donošenje zakona o toj pokrajini.

„U najskorije vreme će se pristupiti izradi izmena i dopuna Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine u cilju povećanja broja izvornih nadležnosti i pristupiće se donošenju Zakona o finansiranju nadležnosti“, stoji u koalicionom sporazumu SNS-a i SVM-a.

Naprednjaci, predvođeni Aleksandrom Vučićem, i SVM – manjinska stranka koja zastupa mađarsku zajednicu u Srbiji, a koja je i sestrinska partija mađarskog Fidesa, na čijem čelu je premijer Viktor Orban, tradicionalni su partneri od kada je SNS došla na vlast u Srbiji 2012. godine.

Dve stranke su koalicioni sporazum potpisale sredinom oktobra, a u izjavama Vučića i predsednika SVM, Ištvana Pastora, sem reči kojima se potvrđuje međustranačko prijateljstvo, nije se pominjala Vojvodina.

Međutim, dokument je objavljen sa zvaničnoj stranici SVM, otkriva da su se SNS i SVM obavezale i da će rešiti pitanja nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Kako se navodi, rešavanje ovih pitanja dolazi u procesu ustavne revizije uz donošenje takozvanih ustavnih zakona, odnosno zakona za čije donošenje i promenu neophodna dvotrećinska većina u Skupštini Srbije.

„Vojvođanski zakoni“ kojima bi se odlučila sudbina jedine pokrajine pretvorili su se u međuvremenu u diskusiju između „autonomaša“, koji zagovaraju više autonomije za Vojvodinu, i desnih političkih snaga u zemlji, koji takve želje vide kao separatističke.

Politička scena u Vojvodini se i polarizovala na stranke koje se zalažu za više nadležnosti za Vojvodinu, među kojima je i SVM, ali i na one koji su protivnici takvih težnji, kao što je desno orijentisana Srpska radikalna stranka, koja ne krije svoje želje da se vojvođanska autonomija ukine.

Politikolog iz Novog Sada, Duško Radosavljević, smatra da od političke volje zavisi da li će na decenijsko čekanje na primenu Ustava biti stavljena tačka.

„Deluje kao ponuda koja se ne odbija. Vlade i vladajuće partije od 2000. godine nikad nisu tako otvoreno obećavale takve stvari svojim koalicionim partnerima. Tako eksplicitno obećanje da će se kroz ustavne reforme baviti i nadležnostima Vojvodine još nije dato“, kaže on za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Na pitanje, zašto je SNS pristala na ovakav dogovor, Radosavljević navodi da je činjenica da bez nadležnosti, pokrajinska administracija, na čijem je čelu SNS, nije toliko „privlačna“.

„Ukoliko bi se ovo pretvorilo u delo, mogli bismo govoriti o nekoj vrsti emancipaciji vojvođanskog dela SNS, jer koja god struktura dođe na vlast u Vojvodini, ona brzo shvati da su nadležnosti vrlo ograničene i limitirane i da zakonodavac lako može da ignoriše potrebe građana u Vojvodini. Ovo bi bilo neko ohrabrenje za SNS u Vojvodini, ne značajno, jer SNS nije spremna na veće iskorake, ali ovo bi možda moglo dovesti do nekog jačanja položaja predsednika Pokrajinske vlade ili položaja sekretara za obrazovanje u Vojvodini“, kaže on.

SVM: Sve piše u sporazumu

Najjačoj političkoj partiji vojvođanskih Mađara, SVM-u, od 2008. godine, u tri mandata, pripala je pozicija predsednika Skupštine Vojvodine. Stranka je takođe učestvovala u Vladama od 2000. kako na pokrajinskom tako i na republičkom nivou, ali do sada nije uspela da se izbori za donošenje zakona o finansiranju Vojvodine.

Pitali smo SVM šta očekuju u predstojećem periodu i koje su garancije da će pravni akti iz koalicionog sporazuma biti doneti, ali nam je poslanik te stranke u Skupštini Srbije, Balint Pastor rekao da „ne želi da da izjavu“ i uputio nas je na sam tekst sporazuma.

Prilikom potpisivanja sporazuma predsednik SVM, Ištvan Pastor je istakao da ćе njegova stranka „uložiti maksimalan napor da Srbija budе boljе mеsto za život i da sе izbori sa svim prilikama i problеmima“.

„Ovo jе zajеdnički napor da ‘zbijеmo rеdovе'’, jеr živimo u ’ludo’ vrеmе u kojеm sе samo nеozbiljni sporе i sudaraju jеdni s drugima, a pamеtni sе udružuju, približavaju, dogovaraju i umеju da pojеdinačnе dеtaljе stavе u drugi plan, isprеd opštеg intеrеsa“, navеo jе Pastor, a prenela je SNS u svom saopštenju.

Sam sporazum bavi se i pitanjem razvoja putne i komunalne infrastrukture u Vojvodini ali i poljoprivredom i zdravstvom u Pokrajini. Dve stranke su se dogovorile i u vezi sa „jačim prisustvom“ policije u onim opštinama u kojima su u većem broju prisutni migranti i izbeglice, kao i u vezi sa pojačanom kontrolom južnih granica Srbije, da bi se efikasnije kontrolisala ilegalna migracija.

LSV: Skeptični smo prema obećanjima, SRS: Ima i bitnijih tema

Branislav Bogaroški, predsednik pokrajinske poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), koja spada u blok autonomaških stranaka koja je ujedno i bivši koalicioni partner SVM, kaže za RSE da su u toj stranci „blago rečeno skeptični“ prema predloženim rešenjima.

Bogaroški u izjavi za RSE kaže da u LSV ne vide kako bi SNS i SVM mogle da reše ova pitanja, kada je sam predsednik SNS, Aleksadar Vučić prilikom formiranja nove republičke Vlade najavio da će mandat te Vlade trajati svega dve godine, odnosno do 2022. godine kada će biti raspisani izbori.

„Neispunjavanje ustavnih obaveza je pitanje i pravi pokazatelj demokratije u Srbiji. Evidentno je da do sada nije bilo političke volje za ovakve zakone. Ja sam skeptičan, posebno što ova vlada neće trajati duže od 2022. godine. A ako nije bilo volje do sada, čisto sumnjam da će se to desiti u narednom periodu. Naravno, voleo bih da se ovo reši, ali skeptičan sam“, rekao je on.

Srpska radikalna stranka, predvođena haškim optuženikom Vojislavom Šešeljem u Skupštini Vojvodine ima četiri poslanika. U toj stranci smatraju da ima „bitnijih tema“ od nadležnosti i finansiranja Vojvodine.

Poslanik SRS Đurađ Jakšić kaže za RSE da kada veliki broj opština nema komunalnu infrastrukturu i kada traje epidemija bolesti COVID19, teme nadležnosti i finansiranja Pokrajine nisu prioritet.

„SRS se od početka svog postojanja zalaže za unitarnu državu, pa tako je i u ovom slučaju“, kaže Jakšić.

On je ocenio i da je Vojvodina „crna ekološka rupa u Srbiji“.

„A tek 40 procenata domaćinstava u Vojvodini ima pristup kanalizacionoj mreži, dakle imamo probleme koji se tiču života, a ovaj režim se nije proslavio u proteklom mandatu. Tako da imamo daleko pametnija posla od zakona o finansiranju Pokrajine“, rekao je on.

Šta je 7 posto?

Glavni spor u vezi sa finansijama u Vojvodini predstavlja pitanje budžeta Pokrajine. Naime, od samog donošenja Ustava 2006. godine, čije je izglasavanje autonomaški blok bojkotovao, vlade na različite načine „čitaju“ najviši pravni dokument Srbije.

Ustav kaže da „budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7 posto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda“. Ustav nije precizirao šta je osnovica za izračunavanje novca Vojvodini, pa tako novac postaje kamen spoticanja.

Finansijska situacija se dodatno zakomplikovala izmenama Zakona o budžetskom sistemu 2012. godine, kada je promenjena osnovica za obračun transfera pokrajini na osnovu poreskih prihoda, što je dovelo do smanjenja prihoda.

Tadašnja Pokrajinska vlada je zatražila od Ustavnog suda Srbije da razjasni situaciju i da oceni ustavnost izmena pravnih akata. Ustavni sud je krajem 2013. godine održao pripremnu sednicu po toj inicijativi „radi razjašnjenja spornih ustavnopravnih pitanja povodom pokrenutog postupka za ocenu ustavnosti osporenih odredaba navedenog zakona“, ali u bazi tog suda nema podataka o ishodu tog slučaja, kao ni o sličnoj inicijativi LSV iz 2016. godine.

Pročitajte i ovo:

Skupština Vojvodine izabrala je novu pokrajinsku Vladu, na čelu Igor Mirović

Na nedoumice u vezi sa budžetom Pokrajine delimično bi dao odgovor Zakon o finansiranju Vojvodine, čije donošenje je nekoliko puta bilo najavljeno ali bez rezultata.

Poslednji pokušaj desio se u martu 2019. godine, kada je većina u Skupštini Srbije izglasala da se predlog tog zakona, koji je izradila LSV, nađe na agendi zasedanja i time iznenadila javnost. Međutim, sam zakon nije dobio većinu prilikom glasanja, jer su poslanici SNS bili protiv.

Sve najave donošenja zakona o finansiranju Vojvodine

• Ustav Srbije 2006. godine prvi put spominje obavezu donošenja tog zakona, a rok za to je istekao krajem 2008. godine.
• Vlada Mirka Cvetkovića 2011. godine formira radnu grupu za donošenje zakona, bez za rezultata, pre svea zbog sukoba na realicij Demokratska stranka – Liga socijaldemokrata Vojvodine.
• Ministar finansija Mlađan Dinkić 2013. godine organizovao je sastanak na temu Zakona o finansiranju Vojvodine, a iz Vlade Vojvodine tad je saopšteno da je postignut dogovor o načinu zajedničkog rada i rokovima za izradu tog akta, međutim, plan nikad nije realizovan.
• Krajem 2013. godine predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić najavio je da će Pokrajina sama pripremiti nacrt zakona, i zatražio je pomoć Brisela u tome.
• 2015. godine Zoran Radoman, pokrajinski sekretar za finasije izjavio da će Skupština Vojvodine uraditi predlog tog zakona, bez rezultata.
• 2015. godine poslanik LSV, Nenad Čanak najavljuje razgovore o tom zakonu sa resornim ministrom u republičkoj Vladi, ali dokument nije završio pred poslanicima.
• U avgustu 2016. godine zakon je najavio i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović (SNS). „To nije zakon koji će postaviti novu tačku podela, već tačku razrešenja, posebno u delu rada onih ustanova čiji je osnivač Vojvodina. Zbog toga je potreban zakon", rekao je Mirović za Radio-televiziju Srbije (RTS).
• Skupština Srbije u martu 2019. godine odbija Predlog zakona o finansiranju Vojvodine koji su podneli poslanici opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Tada je Igor Mirović izjavio da je više puta pitao Vladu Srbije zašto se ne donosi Zakon o finansiranju Vojvodine i dobio odgovor da to „nije prioritet“ u toj godini.
• Krajem oktobra 2020. na početku drugog mandata predsednika Pokrajinske vlade, Igor Mirović ponovo je govorio o donošenju tog akta. „Zakon treba da se donese da bi se uredili mehanizmi i metodi za predvidivo i trajno finansiranje Vojvodine. To nije na meni, to je na Vladi Srbije i Narodnoj skupštini, konsultacije treba tamo da se odvijaju“, rekao je tada.

Osporavaju i nadležnosti

Za razliku od zakona o finansiranju Vojvodine, pravni akt o nadležnosti Vojvodine donet je tri godine nakon stupanja na snagu novog Ustava Srbije.

Skupština Srbije je 2009. godine glasala o predlogu tog zakona i uz glasove poslanika vladajuće većine i tadašnje opozicione Liberalno-demokratske partije on je dobio potrebnu većinu. Ipak, taj zakon nije dugo bio u toj formi na snazi, jer je dvadeset i dve odredbe tog akta ocenjene kao neustavne samo tri godine nakon stupanja na snagu.

Nakon odluke Ustavnog suda, najavljeno je donošenje novog zakona. Do toga, međutim, do sada nije došlo.