"Podizanje kvazi patriotizma", tako najavu Srbije da u 2024. godini uloži preko milijardu evra za nabavku naoružanja i vojne opreme vidi Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije "Strateo".
"Najbolje, najbrže i najsnažnije" opremanje vojske najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dva dana nakon odluke Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da Kosovu prodaju protivtenkovske rakete Džavelin (Javelin).
Pored već namenjenih 360 miliona evra iz budžeta za naoružavanje, Vučić najavljuje još oko 740 miliona.
"To su više priče marketinške prirode, koja ima politički ponder na podizanju kvazi patriotizma i rejtinga pojedinca u ovom slučaju", izjavio je Saša Đogović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ekonomsku opravdanost ovog ulaganja, kako kaže, ne vidi.
"Opravdano je da postoje ulaganja u domaću namensku industriju i da postoje porudžbine prema njoj, ali mi se ovo čini kao prevelika suma, da se povlače dodatna sredstva iz budžeta zarad naoružanja", dodaje Đogović.
Šta kažu državni zvaničnici?
Da novi krug ulaganja u Vojsku Srbije "nema nikakve veze" sa time što Kosovo kupuje rakete Džavelin, rekao je 15. januara državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović.
Srbija, koja ne priznaje nezavisnost Kosova proglašenu 2008, protivi se širenju kosovskih oružanih kapaciteta.
Starović je naveo da Srbija u poslednjih deset godina "intenzivno" radi na modernizaciji vojske i da se radi o sredstvima "koja se mere milijardama evra".
"Da li je to nešto što je skupo, svakako jeste, ali smatramo da je nužno", dodao je.
"Nivo ulaganja jeste veliki, ali se u isto vreme vodimo onom narodnom mudrošću da – ko neće da hrani svoju vojsku, moraće da hrani tuđu i verujemo da je uvek bolje ulagati u sopstvene snage", smatra Starović.
On je rekao i da je najveći deo opredeljenih sredstava namenjen za nabavku proizvoda iz domaće namenske industrije.
"Što ima i dodatne pozitivne efekte, jer svakako utiče i na rast bruto domaćeg proizvoda", ocenio je Starović.
'Niko ne preti Srbiji'
"Odvraćajući faktor za svakoga ko bi pomislio da ugrozi Srbiju", tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 12. januara opisao nabavku oružja i vojne opreme.
Iz budžeta Srbije za 2024, prema rečima Vučića, bilo je opredeljeno 360 miliona evra za naoružavanje.
A onda je na taj novac dodao nova ulaganja.
Kako je najavio, država će "odmah" potrošiti još 186 miliona evra za kupovinu oružja i opreme od domaće namenske industrije, a do kraja godine biće još dva paketa ulaganja u naoružanje – od 150 i 400 miliona evra.
Svrhu dodatne kupovine oružja iz bezbednosnog smisla, ekonomista Saša Đogović ne vidi.
"Ne znam od koga bismo se mi to branili, jer svuda oko nas je NATO", dodao je on.
Srbija je okružena članicama NATO saveza, ili državama u kojima su prisutne NATO snage, kao što su Bosna i Hercegovina i Kosovo.
"Ne vidim da bi nas NATO napadao. Onda ne vidim razloge da mi sad povedemo trku u naoružanju u regionu – osim da bismo sebe lično promovisali, ili politiku patriote koji vodi računa o zemlji i naoružava je da nas niko ne može ugroziti, iako nigde nismo videli niti jednu pretnju", dodaje on.
Državni zvaničnici do sada nisu precizirali odakle će obezbediti novac za oružje i vojnu opremu.
"Onoga ko je izašao sa tom idejom treba pitati gde je izvor finansiranja. On može da bude iz budžetske rezerve, dodatnog zaduživanja ili preusmeravanja sredstava iz nekih drugih planiranih investicija u te, nazovimo, investicije u naoružanje", objašnjava Đogović.
'Preusmeravanje u druge oblasti'
Budžetske rezerve, kako naglašava, namenjene su za slučaj vanrednih okolnosti, kao što su elementarne nepogode, i ne bi ih trebalo dirati.
Đogović ocenjuje i da bi bilo produktivnije da se novac namenjen za naoružavanje uloži u druge oblasti.
"Postoje razni drugi segmenti – energetike, ekologije, poljoprivrede, gde se sredstva mogu oplođavati i na kvalitetniji način urediti život građana. To bi po meni bila mnogo bolja patriotska odluka", dodaje on.
Kada je reč o domaćoj namenskoj industriji, Đogović smatra da treba ulagati u širenje proizvodnih kapaciteta i modernizaciju.
Šta kažu građani?
Od "besmislenog ulaganja" do ocena da treba uložiti još više novca u vojsku - tako se kreću komentari građana Beograda sa kojima je razgovarao RSE, nakon predsednikove najave o kupovini naoružanja.
Da novac za oružje treba preusmeriti, smatra Beograđanka Marija.
"Mi smo mala zemlja, mala šaka jada na Balkanu da bi toliki novac ulagali u vojsku. Vidite gde nam je školstvo, da ne pričamo u kakvom je stanju zdravstvo", kaže Marija.
Sanja, sa druge strane, ocenjuje da za vojsku treba izdvojiti još više novca.
"Milijardu i po treba izdvojiti za vojsku. Mir je broj jedan. Ali isto toliko treba da se uloži i u obrazovanje, u poljoprivredu", dodaje.
Aleksandar Nedeljković smatra da bi prioritet države trebalo da bude pomoć siromašnim građanima.
"Ima prečih stvari od vojske", ocenjuje.
Na pitanje kako komentariše milionska ulaganja u vojsku proteklih godina, odgovara da je to "ozbiljna količina novca", a da se to ulaganje ne vidi.
"Gde su ti avioni, kamioni, vojni? Mi kao vojska slabi smo sa tom opremom", dodaje.
Boro Petrović iz Beograda podržava najave ulaganja u naoružanje u 2024. godini.
"Zato što živimo u svetu gde je bitno biti sposoban da se branimo. Nadam se da je naša sposobnost proporcionalna tim investicijama", dodaje.
Za Luku iz Beograda je kupovina oružja "besmisleno ulaganje".
"Trebalo bi uložiti u nešto pametnije – bolnice škole, u ono što donosi život, bolje sutra, a ne što nam donosi smrt. Oružje nam baš ne donosi budućnost. Navodno neku sigurnost, ali meni unosi strah, isto kao i ostalima", smatra on.
Na meti kritika Zapada zbog vojne saradnje sa Kinom i Rusijom
Srbija oružje kupuje i na istoku i na zapadu, a zbog saradnje sa Rusijom i Kinom u oblasti odbrane je, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, više puta kritikovana od strane Brisela.
Od Rusije je Srbija intenzivno nabavljala vojnu opremu i naoružanje od 2016. godine.
Po početku ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, nije bilo sklapanja novih ugovora o nabavci naoružanja, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom septembra 2022. izjavio da deo ranijih isporuka nije stigao zbog rata u Ukrajini.
Rusija je zbog invazije na Ukrajinu pod sankcijama Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih zemalja.
Srbija odbija da se uskladi sa tim sankcijama.
**Saradnja na tekstu: Iva Gajić
