U Srbiji ima 1.200.000 komada registrovanog vatrenog oružja, dok je broj onog u ilegalnom posedu nepoznat jer o tome nije moguće uraditi procenu, govore zvanični podaci MUP-a Srbije.
Po količini oružja po glavi stanovnika Srbija je u samom evropskom vrhu pa se zbog velikih bezbednosnih rizika iz godine u godinu apeluje na gradjane da legalizuju naoružanje ili da ga predaju na uništavanje.
Dejan Raketić, iz MUP-a Srbije, kaže da je u proteklih deset godina uništeno 90.000 komada oružja prikupljenog po raznim osnovama.
„Što se tiče broja nelegalnog oružja, govorimo o oružju za koje mi ne znamo tako da ne znamo ni koliko ga ima. Postoje razne procene koje se kreću od 20.000 do 20 miliona. To kažem samo figurativno jer ne postoji procena od 20 miliona. Možete da kažete bilo koji cifru ali ne postoji nikakva realna potka da stanete iza nje. Tačnije, kada bi smo znali podatke ono više ne bi bilo nelegalno nego oduzeto oružje. Generalno, što se tiče policije, oni prolaze obuku za rukovanje oružjem i po pravilu ga koriste na propisan način. I gradjani koji ga nabavljaju u poslednjih desetak godina su dužni da prodju obuku za rukovanje oružjem. A ako se pitamo da li su svi adekvatno obučeni, verovatno neki nisu. Jer ima nesrećnih slučajeva koji su posledica lošeg rukovanja oružjem. Ali to nije pravilo nego izuzetak“, navodi Raketić.
U teškim krivičnim delima najviše se koristi ilegalno otužje, medju kojima su i automatske puške i pištolji. Najveći broj prekršaja odnosi se na korišćenje oružja na svadbama i slavljima prilikom rodjenja deteta ili sportskih pobeda gde se puca uglavnom iz naoružanja u legalnom posedu.
Ivan Zveržhanovski, iz Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC), upozorio je da je veliki broj naoružanih potencijalna opasnost i posledica jake kulture korišćenja i nošenja oružja na ovim prostorima.
„Činjenica je da je velika količina oružja lako dospela u posed gradjana kroz dogadjaje devedesetih godina. Puno pištolja, pušaka i ručnih bombi prolazilo je do gradjana raznim kanalima sa ratišta. I to nije problem samo u Srbiji već i u drugim zemljama bivše Jugoslavije. MUP je u Srbiji registrovao puno oružja, što znači da je mnogo ljudi uspelo da ga legalizuje i da se to sada vodi na pravni način. Sem toga, puno oružja u vlasništvu gradjana je i posledica njhovog osećaja nesigurnosti. Ovde je veliki problem i to što mnogi ne razumeju šta im je dozvoljeno a šta ne pa se često ne odlučuju da pokušaju da legalizuju oružje“, kaže Zveržhanovski.
Petnaest odsto gradjana Srbije ima registrovano vatreno oružje, dok njih 1.700 ima i dozvolu za njegovo nošenje. Dostupni podaci govore da ga samo u agencijama za obezbedjenje ima 50.000 komada.
SEESAC je prvi put u regionu pokrenuo kampanju „Oružje na meti“ u kojoj će gradjani na specijalizovanom sajtu www.oruzjenameti.org moći da prijavljuju situacije u kojima je vidjeno ili upotrebljeno, što bi trebalo da utiče na podizanje svesti o svim opasnostima.
Ivana Savić, iz SEESAC-a, rekla je da je ova akcija uvod u neku buduću kampanju legalizacije i predaje oružja:
„Na ovoj platformi prikupljaju se prvenstveno informacije gradjana o vidjenim situacijama u kojima je oružje upotrebljeno i njihova mišljenja o prisustvu oružja u društvu. Svi izveštaji biće anonimni. Želimo da što više osoba prijavi vidjeno oružje, kao i to gde je korišćeno. Da li je to bilo na ulici, u parku, kafani, noćnom klubu, školi, nekom stanu... Može se locirati mesto incidenta i navesti tačna adresa. Svi koji se jave mogu da postave i video snimak ili fotografije ukoliko su slikali nekoga sa pištoljem. A naravno, otvoreni smo i za sve informacije koje su vezane za ovu temu.“
Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), samo u proteklih deset godina u zemljama regiona uništeno je 250.000 komada zaplenjenog i predatog oružja.
Po količini oružja po glavi stanovnika Srbija je u samom evropskom vrhu pa se zbog velikih bezbednosnih rizika iz godine u godinu apeluje na gradjane da legalizuju naoružanje ili da ga predaju na uništavanje.
Dejan Raketić, iz MUP-a Srbije, kaže da je u proteklih deset godina uništeno 90.000 komada oružja prikupljenog po raznim osnovama.
„Što se tiče broja nelegalnog oružja, govorimo o oružju za koje mi ne znamo tako da ne znamo ni koliko ga ima. Postoje razne procene koje se kreću od 20.000 do 20 miliona. To kažem samo figurativno jer ne postoji procena od 20 miliona. Možete da kažete bilo koji cifru ali ne postoji nikakva realna potka da stanete iza nje. Tačnije, kada bi smo znali podatke ono više ne bi bilo nelegalno nego oduzeto oružje. Generalno, što se tiče policije, oni prolaze obuku za rukovanje oružjem i po pravilu ga koriste na propisan način. I gradjani koji ga nabavljaju u poslednjih desetak godina su dužni da prodju obuku za rukovanje oružjem. A ako se pitamo da li su svi adekvatno obučeni, verovatno neki nisu. Jer ima nesrećnih slučajeva koji su posledica lošeg rukovanja oružjem. Ali to nije pravilo nego izuzetak“, navodi Raketić.
U teškim krivičnim delima najviše se koristi ilegalno otužje, medju kojima su i automatske puške i pištolji. Najveći broj prekršaja odnosi se na korišćenje oružja na svadbama i slavljima prilikom rodjenja deteta ili sportskih pobeda gde se puca uglavnom iz naoružanja u legalnom posedu.
Ivan Zveržhanovski, iz Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC), upozorio je da je veliki broj naoružanih potencijalna opasnost i posledica jake kulture korišćenja i nošenja oružja na ovim prostorima.
„Činjenica je da je velika količina oružja lako dospela u posed gradjana kroz dogadjaje devedesetih godina. Puno pištolja, pušaka i ručnih bombi prolazilo je do gradjana raznim kanalima sa ratišta. I to nije problem samo u Srbiji već i u drugim zemljama bivše Jugoslavije. MUP je u Srbiji registrovao puno oružja, što znači da je mnogo ljudi uspelo da ga legalizuje i da se to sada vodi na pravni način. Sem toga, puno oružja u vlasništvu gradjana je i posledica njhovog osećaja nesigurnosti. Ovde je veliki problem i to što mnogi ne razumeju šta im je dozvoljeno a šta ne pa se često ne odlučuju da pokušaju da legalizuju oružje“, kaže Zveržhanovski.
Petnaest odsto gradjana Srbije ima registrovano vatreno oružje, dok njih 1.700 ima i dozvolu za njegovo nošenje. Dostupni podaci govore da ga samo u agencijama za obezbedjenje ima 50.000 komada.
SEESAC je prvi put u regionu pokrenuo kampanju „Oružje na meti“ u kojoj će gradjani na specijalizovanom sajtu www.oruzjenameti.org moći da prijavljuju situacije u kojima je vidjeno ili upotrebljeno, što bi trebalo da utiče na podizanje svesti o svim opasnostima.
Ivana Savić, iz SEESAC-a, rekla je da je ova akcija uvod u neku buduću kampanju legalizacije i predaje oružja:
„Na ovoj platformi prikupljaju se prvenstveno informacije gradjana o vidjenim situacijama u kojima je oružje upotrebljeno i njihova mišljenja o prisustvu oružja u društvu. Svi izveštaji biće anonimni. Želimo da što više osoba prijavi vidjeno oružje, kao i to gde je korišćeno. Da li je to bilo na ulici, u parku, kafani, noćnom klubu, školi, nekom stanu... Može se locirati mesto incidenta i navesti tačna adresa. Svi koji se jave mogu da postave i video snimak ili fotografije ukoliko su slikali nekoga sa pištoljem. A naravno, otvoreni smo i za sve informacije koje su vezane za ovu temu.“
Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), samo u proteklih deset godina u zemljama regiona uništeno je 250.000 komada zaplenjenog i predatog oružja.
