Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić najavio je 9. novembra kandidaturu Srbije za članstvo u Izvršnom savetu UNESCO-a, organizacije Ujedinenjih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu.
Dačić je kandidaturu najavio u obraćanju na Generalnoj skupštini UNESCO u Parizu.
O novim članovima Izvršnog saveta će se glasati 15. novembra, a kandidati su i Rusija, Slovačka, Češka, Uzberkistan i Albanija.
Srbija, koja ne priznaje nezavisnost Kosova proglašenu 2008. godine, protivi se članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim orgnizacijama, među kojima je i UNESCO.
Do sada je više puta lobirala protiv članstva Kosova u UNESCO.
Dačić je u svom govoru naveo da je srpska kulturna baština na Kosovu ugrožena, kao i da su "međunarodne snage, sa zadatkom da čuvaju srpsku i svetsku kulturnu baštinu, raspoređene samo na pojedinim kulturnim dobrima".
Ocenio je da "srpsko kulturno istorijsko nasleđe na Kosovu, gde se nalazi 1.300 svetinja, od nemerljivog značaja ne samo kada je reč o nacionalnom identitetu Srbije, već predstavlja i deo vredne evropske i svetske kulturne baštine", ali da je "podvrgnuto pokušajima preimenovanja, revizije istorijskih činjenica i fizičkom skrnavljenju".
- Premijerka Srbije u Parizu ponovo protiv prijema Kosova u UNESCO
- Neizvesnost Kosova u vezi sa članstvom u međunarodnim organizacijama
Priština je ranije najavljivala da će u jesen 2023. podneti zahtev za članstvo u toj organizaciji.
Kosovske vlasti smatraju da bi članstvom Kosova u UNESCO-u u mnogi objekti kulturnog nasleđa Kosova uživali zasluženu zaštitu na međunarodnom nivou.
Pod zaštitom UNESCO-a su tri pravoslavna manastira na Kosovu - Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica, kao i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Sporazumi iz Brisela i Ohrida iz februara i marta ove godine, u okviru dijaloga Beograda i Prištine u kojem posreduje Evropska unija, predviđaju da Srbija ne sputava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Ti dokumenti, na koje su pristali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kutti, predviđaju i formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
