Šta to beše opozicija u Srbiji?

Nakon gubitka vlasti i odlaska Borisa Tadića sa partijskog kormila, činilo se da je u Demokratskoj stranci na dnevnom redu smirivanje tla i njeno profilisanje kao lidera opozicije. To se, međutim, nije dogodilo. Naprotiv. Procesi fisije unutar DS nisu zaustavljeni i čini se da će sudbina njenog šefa Dragana Đilasa, u međuvremenu smenjenog sa funkcije gradonačelnika Beograda, zavisiti od rezultata izbora u Beogradu koji se očekuju u martu naredne godine. Sudeći, međutim, prema poraznim rezultatima u podužem nizu lokalnih izbora, ne samo aktuelno rukovodstvo nego ni partiju u idućoj godini ne očekuju bolji politički vetrovi, što će verovatno za posledicu imati postavljanje pitanja legitimiteta njenog vođstva. Dokle će ovaj proces involucije trajati i kakvu cenu će ispostaviti DS-u, ali i opoziciji Srbije – pokazaće već prvo tromesečje 2014. godine.

Tadićev poraz pre godinu i po dana Demokratsku stranku je srušio kao kulu od karata. Sve slabosti koje su bile prikrivene dok je bila na vlasti izašle su na videlo: partija je bez ubedljive političke agende, a nastavljanje njenog slobodnog pada, o čemu svedoči niz poraza na lokalnim izborima samo je umnožilo i frakcije i pretendente na stranački presto. Ako se ovaj trend pucanja Demokratske stranke nastavi i ove godine, a s obzirom na to da gotovo sve partije otvoreno nude saradnju naprednjacima, Srbija bi praktično mogla ostati bez evropskog krila opozicije.

Dok predsednik DS Dragan Đilas ritualno ponavlja da ne želi da “stoji u redu” pred predsednikom Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem i da moli za vlast kao što to čini većina partija u Srbiji, da DS neće ući u vlast sa SNS i da će sa takvom politikom izaći pred stranački Glavni odbor, 18.januara, sve su veći unutarstranački pritisci za preispitivanje njegove politike i vođenja partije.

Iako to neće otvoreno reći, počasni predsednik DS Boris Tadić nije se, izgleda, odrekao ambicija da se vrati na čelo stranke, a ne libi se ni izjava o tome da u budućnosti, kad partija ojjača nije isključena ni saradnja DS sa vladajućim naprednjacima. Đilas je Tadića pozvao da otvoreno kaže da li je zainteresovan za stranački presto, ali, ima indicija da mu Tadić nije jedini oponent i da unutar stranke ima i drugih pretendenata za preuzimanje partije.

Ni u samom vrhu DS-a više ne mogu da sakriju procese unutarstranačkih gibanja, ali Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS u Skupštini Srbije, ta različita viđenja vidi kao legitimna:

“Postoje različita mišljenja, ali ona ni na koji način ne mogu uticati ni na snagu ni na jedinstvo stranke, dokle god se iznose na stranačkim organima”.

Povodom evenutalnih Tadićevih ambicija da se vrati na čelo stranke, Stefanović kaže da to pitanje treba uputiti samom Tadiću, ali da se DS neće baviti kadrovskim pitanjima dok se ne završe martovski izbori. A povodom izjave počasnog predsednika DS, da je moguća koalicija sa SNS-om ako demokrati ojačaju rejting, Stefanović kaže:

“Mi smo tu vrlo jasno rekli i naš Glavni odbor je potvrdio stav predsednika Đilasa da Demokraska stranka ostaje snažna opozicija ovoj nesposobnoj vlasti i uz napade i kritiku vlasti uvek ćemo iznositi naše konkretne predloge. To je, dakle, potvrdio Glavni odbor, a o svemu ostalom se može raspravljati na stranačkim organima”, rezolutan je Stefanović.

Peticija za novo rukovodstvo

U medijima su se umnožile spekulacije da saradnici Borisa Tadića u DS skupljaju potpise za peticiju kojom će 18. januara na sednici Glavnog odbora stranke zatražiti izbornu skupštinu na kojoj bi se biralo novo rukovodstvo koje bi, kako se veruje, vratilo izgubljeno poverenje birača. Tadić bi u tom slučaju bio kandidat za predsednika, a skupština bi bila održana na proleće. Dalje se navodi da će, ukoliko do sednice GO DS bude jasno da će zajedno sa beogradskim, u martu biti raspisani i vanredni parlamentarni izbori, Tadić zatražiti podršku da on bude nosilac, da sastavi izbornu listu, kao i da bude šef izbornog štaba DS.

Član rukovodstva Demokratske stranke koji o unutarstranačkim previranjima još uvek ne želi javno da govori, za Radio Slobodna Evropa kaže da će “D day” ili glavni događaj za Demokratsku stranku biti gradski izbori, nakon kojih će doći do konačnog raspleta u odnosima unutar nje. Postoji sada, dodaje, nekoliko viđenja rešenja, ali više-manje sva ta rešenja podrazumevaju kadrovsku promenu i političko osveženje. "Sve će to biti aktuelno od marta, a do tada to pitanje ne treba pokretati”, kaže naš izvor, ali dodaje da se može očekivati da će se sa približavanjem izbora i nakon njih oko nekih ljudi formirati različite grupacije.

Ovaj sagovornik RSE smatra da bi se u uslovima agresivne kampanje vlasti prema Demokratskoj stranci moglo očekivati da partija na gradskim izborima osvoji maksimalno 15 odsto glasova. Iako misli da to nije dobar rezultat za stranku koja je na poslednjim izborima za grad osvojila 36 odsto, s obzirom na njene dvostruko i trostuko slabije rezultate u seriji lokalnih izbora, to ne bi predstavljalo baš drastičan neuspeh.

“Nisam protiv toga da postoji opozicija u stranci, ali nisam za to da se formira opozicija stranci”, kaže ovaj naš sagovornik komentarišući različite struje u stranci i naglašava da u ovom trenutku treba napraviti jedinstvo oko toga da se osvoji što više glasova u Beogradu. Otuda je svaka aktivnost na rušenju kredibiliteta bilo koga u vrhu Demokratske stranke zapravo rušenje kredibiliteta same stranke. "Ja sam još pre pola godine govorio da ovo rukovodstvo naprosto nema kapacitet za vođenje Demokratske stranke u uslovima opozicije, ali tada nisam nailazio na razumevanje. Sada, kada postoji neka ideja da se zakaže izborna skupština, ja smatram da to nije dobro dok se ne završe gradski izbori”, kaže za RSE sagovornik iz vrha DS i ističe i da je u ovom trenutku rezervisan prema opciji da DS nakon parlamentarnih izbora uđe u koaliciju sa SNS-om:

“Mislim da je to po sistemu zec u šumi, a mi nemamo ni ražanj. Smatram da u ovom trenutku stranka treba da se konsoliduje, a mi treba da vidimo šta je to što može da nas vrati u političku orbitu Srbije; onda ćemo lako da razgovaramo da li ćemo sa nekim ući ili nećemo ući u koaliciju. Dakle, mislim da ako ta neka buduća vlada bude reformatorska, s idejom da reformiše Srbiju, Demokratska stranka treba da učestvuje, a ukoliko nije – ma koliki procenat DS imala, ne treba da učestvuje u tome”, kaže izvor iz vrha DS-a.

Vuk Stanković: Za Đilasa presudni izbori u Beogradu

Od neuspeha da formira vladu prošle godine Demokratska stranka je izgubila značajan deo biračkog tela, ocenjuje za RSE politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

“Tadićev poraz je prosto srušio Demokratsku stranku kao kulu od karata. Na svetlo dana su isplivale mnogobrojne slabosti koje su u vreme vlasti te stranke bile prikrivane – od nejasne političke agende do činjenice da stranka zapravo nikada nije bila ništa drugo nego jedna koalicija različitih interesnih grupa koje je Tadić okupljao zarad korišćenja privilegija vlasti. Sada, kada kola idu nizbrdo, množe se frakcije – iz jedne nastaju dve, iz dve četiri – to liči na malignu ćelijsku deobu, tako da je Demokratska stranka pred velikim izazovom šta i kako dalje.

"Nisu to samo medijska spinovanja sadašnje vlasti, ja mislim da je ta stranka u ovom trenutku realno politički dezorijentisana jer nema više ništa na čemu bi bazirala svoju političku priču na evroreformističkom planu; takva je, naime, realpolitička pozicija aktuelne vlasti koja je napravila značajne političke iskorake, što po pitanju Kosova, što po pitanju napretka u evropskim integracijama. Na drugoj strani, ekonomija jeste značajna tema u srpskoj politici, ali Demokratska stranka tu ima hipoteku odgovornosti za višegodišnje upravljanje zemljom i neuspešnu tranziciju u domenu ekonomije, pa je za nju jako teško da sada, posebno sa starim kadrovima, ima kredibilitet da kritikuje ne baš jasnu ekonomsku politiku vlasti”, ocenjuje Vuk Stanković.

Ovaj analitičar naglašava da mnogi koji su u vreme Tadića bili u vrhu DS-a Đilasa nikad nisu prihvatili kao lidera i oni se sada javljaju kao neka vrsta unutarpartijske opozicije:

“Za Đilasa će strašan teret biti gradski izbori jer je on izrastao u lidera Demokratske stranke bivajući uspešan kao gradonačelnik Beograda i ukoliko bi u Beogradu DS loše prošla, ukoliko bi se, recimo, ponovio voždovački rezultat od ove godine, mislim da bi onda pitanje Đilasovog opstanka na mestu lidera Demokratske stranke bilo uistinu ozbiljno politički postavljeno. Ako se tu ulupa rejting stranke, ako izgubi još više pristalica, bojim se da će u tom slučaju proces rekonstrukcije Demokratske stranke i proces njenog uzdizanja u ozbiljnu alternativu sadašnjoj vladajućoj koaliciji ili, ako hoćete, SNS-u, biti višestruko komplikovaniji i teži, zato što birače neće izgubiti samo Đilas; birači će odustajati i od Demokratske stranke nezadovoljni zbog bilansa njene vlasti, zbog ekstremno neuspešne tranzicije. To će prosto voditi tome da će se ljudi ograđivati od Demokratske stranke i ići u apstinenciju”, smatra Stanković.

Ukoliko se nastavi trend osipanja Demokratske stranke, to će, međutim, biti veliki udarac i za opoziciju, za njeno reformsko i proevropsko krilo. Nastupiće period kada će Srbija biti samo u rukama vlasti koju neće imati ko da kontroliše, kritikuje i koriguje.

To, uostalom, neće biti dobro ni za samu vlast koja u polju vodjenja evropskih integracija još nema ni zavidnu ekspertizu ni zavidan kredibilitet u međunarodnoj areni. Ipak, ovaj naš sagovornik ističe da je nerealno očekivati da će se Demokratska stranka tako brzo oporaviti da postane lider opozicije, nezavisno od toga da li će na njenom kormilu biti Đilas i njegovi ili Tadić i njegovi lojalisti.

“Pogrešno bi bilo Demokratsku stranku 2014. godine posmatrati onim aršinima političkog uspeha kojim ste ih posmatrali 2004. i 2008. Ta stranka prosto mora da plati političku cenu za neuspehe koje je doživela dok je predvodila državu i njen povratak, povratak njenog relevantnog uticaja na političkoj sceni Srbije, trajaće jako dugo. Uz to, za ozbiljne nove izazove potrebni su novi ljudi, a ti novi ljudi teško da se mogu pronaći u sadašnjoj političkoj eliti, bez obzira da li govorimo o Đilasu i njegovim lojalistima ili o onima koji su njegovi kritičari”, zaključuje Dejan Vuk Stanković.