Srbija je spremna za borbu protiv terorizma i opasnosti od Islamske države, ali jedan od rastućih problema je odlazak njenih državljana na strana ratišta, ocenili su sagovornici RSE. Prema podacima Bezbednosno-informativne agencije, na ratištu u Siriji je dvadesetak ljudi iz Srbije kojima zbog toga u matičnoj zemlji preti višegodišnji zatvor.
BIA kontinuirano radi na otkrivanju državljana Srbije koji imaju nameru da odu na strana ratišta, kao i na identifikovanju onih koji tamo borave. Povratnicima prete zatvorske kazne od šest meseci do osam godina, dok za organizatore odlazaka ili obuke potencijalnih boraca sleduje od dve do deset godina.
“Nažalost, poslednje poruke putem društvenih medija koje pozivaju na nasilje i na smrt nekih koji su protivnici ovih, dodatno uznemiravaju i daju neku vrstu alarma da u tom kontekstu mi moramo pojačati sve instrumente koji nam stoje na raspolaganju. U protivnom, plašim se da će se uvek naći neko ko će odazvati pozivu pa pokušati da učini nešto što je suludo“, kaže za RSE poslanik Meho Omerović, jedan od autora zakona koji je nedavno usvojen u sklopu preventivnih mera protiv terorizma.
Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti, rekao je za RSE da je težište protivterorističkih aktivnosti u Srbiji u obaveštajnom radu.
„Ako treba oceniti, mislim da Srbija u ovom trenutku ima čime da se suprotstavi terorizmu. Srbija ima razvijen obaveštajno-bezbednosni sistem, mi imamo tužilaštvo za organizovani kriminal, dokazalo se da može da radi i tu vrstu krivičnih dela, tako da mi imamo jedan normativno-institucionalni sistem zaokružen da bismo mogli da izađemo na kraj i sa ovom bezbednosnom pretnjom", konstatuje Dragišić.
Srbija je dobila i Radnu grupu za borbu protiv terorizma koja je početkom godine formirana na sednici Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Osim raznih grupa sa prostora Balkana bliskih teroristima, bezbednosnu pretnju po Srbiju predstavljaju i njeni građani koji odlaze na ratišta na Bliskom istoku.
Da taj problem postoji već godinama potvrđuje i priča Miloša Teodorovića sa ocem Eldara Kundakovića (27) iz Novog Pazara, koji je 14. maja 2013. poginuo u borbama protiv snaga Bašara el Asada u Siriji.
„Potpuno se posvetio izučavanju i proučavanju vjere kojoj pripada. Malo se i fizički pripremao, tu imamo u ulici, preko puta, teretanu. Obrede je obavljao redovno, pa čak i preko tih obaveznih obreda, on je noću ustajao i vršio molitvu. Molio se Gospodaru. Sad vidim za što mu se molio. On je odlučio da ode. Posle dva dana mi se javio i rekao mi: 'Babo, slušaj, ja sam stig'o, upis'o sam fakultet'. Meni je sve bilo jasno", rekao je Eldarov otac.
Od plaćenika do kriminalaca
Poseban problem za države na Balkanu je povezanost ekstremnih islamista sa sličnim strukturama u Evropi. Pojedini među njima izdvojili su se kao lideri koji propagiraju učešće u džihadu, dok se jedan broj njih priključio u želji za dokazivanjem šerijatskih vrednosti. Taj trend posebno ugrožava mlade u Sandžaku, a primer su oni koji odlaze u Siriju.
Meho Omerović smatra da je siromaštvo jedan od ključnih problema.
„Kad imate veliki broj ljudi koji živi na ivici ili ispod ivice egzistencije, onda su oni vrlo lako podložni uticajima i manipulacijama raznoraznih predstavnika ili onih koji zagovaraju ovo o čemu pričamo, kad je Islamska država u pitanju. I onda su ti ljudi spremni da urade sve. Zato je najveći problem šta će se dešavati kada se potencijalno ti mladi ljudi vrate u neke svoje sredine. Potencijalni teroristički napadi u povratku s ratišta Sirije i Iraka jeste problem sa kojim mi treba da se uhvatimo u koštac", konstatuje Omerović.
Do sada je ustanovljeno da među građanima Srbije koji odlaze u borbe na Bliskom istoku ima raznih profila ljudi. Od onih sa kriminalnom prošlošću, preko klasičnih plaćenika, do ratnika prethodno “čistih” pred zakonom. Štampa u Beogradu ovih dana piše da su nadležne službe locirale osamnaest državljana Srbije iz Novog Pazara i okoline koji se trenutno bore na strani Islamske države u Siriji i Iraku.
Meho Omerović upozorava da bi na suzbijanju problema više trebalo da se angažuju lokalne vlasti ali i verski lideri:
„Apelujem i na samo rukovodstvo, bez obzira šta ja mislio o jednoj ili drugoj Islamskoj zajednici, da oni ponajviše učine na tom pravom tumačenju islama i Kurana, jer ovo što se dešava najveću štetu nanosi samim vernicima i onim istinskim i pravim muslimanima. Dakle, pogrešno bi bilo iz jedne greške da se uđe u drugu grešku, pa se počne optuživati celi narod ili pripadnici cele veroispovesti da su teroristi ili da su nekakvi islamski fundamentalisti, što se, nažalost, često i dešava u našim medijima. Otuda i ove potjernice i ovi napisi.“
Stručnjaci kažu da se nikada ne sme isključiti opasnost od terorističkih napada, i napominju da su u takvim slučajevima meta uglavnom veliki gradovi i mesta na kojima se okuplja veliki broj ljudi, kao što su stadioni i tržni centri, ali i zgrade koje simbolizuju političke institucije zemlje.
Ako bi došlo do takvih neželjenih situacija, smatra Zoran Dragišić, Srbija ima jedinice koje su sposobne za obračun sa teroristima.
„U okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoji specijalna antiteroristička jedinica, opremljena pre svega za rešavanje talačkih situacija, neutralisanje terorista, za borbu protiv urbanih terorističkih akata. Tu je protivteroristička jedinica koja je veća, koja je obučena za izvođenje složenihih protivterorističkih operacija i u ruralnim delovima, i postoji žandarmerija. Pored toga, u vojsci postoji i specijalni odred, Kobre. Zaista možemo reći da je Srbija učinila sve da razvije jedan solidan protivteroristički sistem, što i naši partneri znaju i cene, a s druge strane, i teroristi itekako dobro znaju sa čim bi se mogli suočiti ukoliko krenu na Srbiju", ocenjuje Dragišić.
Regionalna i globalna saradnja su osnov u borbi protiv terorizma i islamskog ekstremizma. Države bivše Jugoslavije svakodnevno razmenjuju informacije i sprovode edukacije na nivou bezbednosnog sektora.
To je, podseća Meho Omerović, danas nešto bez čega se ne može:
„Znate, mi često, samo zahvaljujući nekim snimcima koji dolaze, saznamo da se osoba XY bori dole i da je sa prostora ovih zemalja. Dakle, nemamo preciznu evidenciju. Naravno, promena imena i prezimena je nešto što takođe otežava, ali vidite i sami da to samoreklamiranje i to sejanje straha sada dobija na značaju kada su u pitanju društvene mreže i da su se oni bukvali 'ohrabrili'.“
Srbija je deo međunarodne protivterorističke koalicije koju predvode Sjedinjene Američke Države tako da se teži standardima koje je u toj borbi uspostavila Amerika. Zoran Dragišić zaključuje da je, bez obzira što nema velike finansijske mogućnosti, Srbija tvrd orah za teroriste:
„Naša država dobija veoma veliki broj pohvala od zvaničnika, i SAD-a, ali i najvažnijih zemalja Evropske unije, tako da smo mi u tom smislu interoperativni i Srbija čini jednu od kredibilnijih članica svetske protuterorističke koalicije.“